Pešter – Škrijelje:  Život u zavičaju ima nekoliko povoljnosti u odnosu na grad. Ljudi na selu mogu uživati  u nestvarnoj lepoti prirode. – Kod nas u rodnom kraju seljaci rade poljoprivredu i bave se stočarstvom. Naša prednost je u tome što sami proizvodimo sve što nam treba u domaćinstvu. Štala nam je puna stoke. U stočarstvu je tako, svakog dana ima mnogo posla, bez dana odmora. Uzgoj stoke se isplati. Voleo bih da ceo svet vidi moje umetničko delo na pašnjacima i u štalama. Nusret jeste mnogo zanimljiv, ali mislim da je toliko neobičan i dobar čovek. Domaćin se mirno preseli u prednji deo proplanka. – Moj otac je bio stočar, domaćin, poljoprivrednik… Bio je ponos Škrijelja. Snovima nije bilo kraja – ističe dragoceni stočar Ujkanović. Gazda je, to već odavno znao. Trudio se da ne misli o tome, jer nije želeo da se suoči sa činjenicom da nisu više među živima pešterski mislioci.

Štala puna stoke

To su ljudi koji zapravo prave svoj svet, a porodica je uvek na prvom mestu. Malo sam se iznenadila, moram da priznam. Nusret je mlada osoba koja veoma brzo razvija svoj stočni fond.  – Kad radiš ono što voliš nije ništa teško. U mojoj porodici svi rade. Pravila su tu da se uvažavaju. Takođe, neophodno je međusobno poštovanje i sloga. Želja mi je da doprinesem onome što su stariji do sada uspostavili  i stvorili kao rezultat svog rada i umeća. Mudri su bili sandžački preci. Pešterska tradicija jeste stočarstvo i poljoprivreda. Naše putovanje traje više decenija. Ponosimo se svakim trenutkom naše prošlosti. Kako sam stariji, pašnjaci su nešto što najviše volim. I uvek, koji god posao da radim, mislim da je važno da je porodica uz mene i onda je moguće spojiti dobro i korisno – ističe naš prijatelj.

Deca nam pomažu

Jako me raduje što radim sa svojom decom, kao i sa ostalima. Mislim radovao sam se i znao sam da će ovo da bude neka vrsta iznenađenja pošto me dugo nema na televiziji, ali nisam razmišljao da će to da bude baš danas – pripoveda nesvakidašnji Pešterac Nusret Ujkanović. – Svašta se menja, svaki dan… Pre svega se menja odnos prema životu. Kada dođu godine poneki tren ima jednu vrstu poruke i smisla. I sve što si stariji počinješ da shvataš koliko je bitno kako ćeš da ispuniš vreme koje ti je ostalo.

Zemlja je plodna

– Zato što uvek nešto fali. Naš život je takav da nam stalno nedostaje vreme. Toliko kasno ležemo i tako se rano budimo, ustajemo u cik zore. Stoka ne zna za pravila, mora da se nahrani i napoji. Seno treba da se stavi u jasle, štala da se očosti , podovi oribaju, konji otimare, krave čeka mehanička muža, telad da se puste kod krava da podoje, i sto drugih zadataka.Nama je ceo dan ispunjen zanimljivim aktivnostima. Isplati se mnogo baviti se stočarstvom. Zato radimo to što radimo. Imamo nekoliko hektara zemlje. Zemlja nam je plodna. Samo je treba skoliti – otkriva sandžački domaćin.

Pešterske prirodne lepote

I kao da mu je Škrijelje odredilo sudbinu. Ipak, to su neki od trenutaka zbog kojih je Nusret zavoleo rodni zavičaj. – Tako je. Često imam sumnju u to šta je od onoga što preživljavam stvarnost, a šta je Pešterska visoravan. Te lepote nigde nema nek zna svako ko upita. Sve liči na magičnu prirodu. Pašnjaci mirišu na biljke, lišće, vodu… Sve je uvek na svom mestu – sa ponosom u glasu kazuje čuveni pešterski stočar Nusret Ujkanović iz Škrijelja. Život je prekratak za bilo šta drugo osim za sreću. A veselost je samo naša odluka. Kroz život je sandžački junak išao uzdignute glave i vedrog duha . I kada mu je bilo teško, znao je da mora napred…

Selo Škrijelje pripada opštini Tutin… Smešteno je jugozapadno od Novog Pazara i severozapadno od Tutina. Škrijelje je udaljeno od Tutina 18 km, od Novog Pazara 14,5 km, a od centra mesne zajednice – Delimeđe 9, 5 km.

Binasa Malićević