Sandžak, Tutin, Delimeđe… Domaćin od reči! Sandžački Regan među ljudima
Sandžak, Pešterska visoravan, Delimeđe: Porodica Nurković sa Peštera čuva više od sto ovaca. Gore, na pašnjaku, čobanin Regan iz Delimeđa, sa dugim pastirskim stažom.
Šala nije 100 brava. Okrenu se ka svom rodnom zavičaju, rukom pokazuje na prirodne lepote Pešterske visoravni.
Pešterac s mirisom tradicije
Momkovanju je odvano došao kraj… nema više ašikovanja… Priča o Sandžakliji koji je postao simbol upornosti, gostoprimstva i inata.
Amirova reč ima težinu, a njegova kuća – otvorena za svakog gosta.
Amir Nurković – naselje Delimeđe
Život i svakodnevica sandžačkog baba koji stoji čvrsto, ali miriše na pešterska polja i nedođije. “Mi imamo ozbiljne poteškoće sa radnom snagom, jer mladi ne žele da rade na pašnjacima, njivama, livadama, na farmama, u štalama…
Omladina otišla u bijeli svijet; ne gleda se stoka sa mobilnim telefonom u rukama“…
Vetar u licu, mir u duši
Život ga nije mazio, ali mu je dao porodicu, dobro zdravlje i dostojanstvo. Odrastao među vukovima i snegovima, a ostao adžo među ljudima. Stočar što pamti običaje, čuva prijateljstvo i ne zaboravlja komšiju. Gde god da ide, Pešter ide s njim. U druženju, govoru i pogledu – sve mu piše odakle je.
– Zašto to radite? – Od ranog detinjstva čuvam bijela stada i sve radim pevajući.
Znate, od svoje 7 godine, a danas imam 73 – kazuje ovaj dragi čovek.
Žao mi je što sam u situaciji: moram da prodam ovce, jagnjad, ostario sam…
Ćuti dok drugi pričaju, radi dok drugi čekaju
Pešterom je prostrujala jeza, ali Amirova rečenost da ostane bez ovaca nije bila na mestu. Nije navikao da sedi – naviako je da stvara.
– “Razočaran sam što sam odlučio da prodam ovce”, polako je izgovorio. Priroda mu je uputila jedan od svojih najprivlačnijih osmeha. Poneka od malog broja činjenica koje je uspeo da otkrije o Pešterskoj visoravni… malo se zbunio…
Čuva svoje stado uz pesmu
Bio je siguran da se njegovom stadu nije imalo šta prigovoriti. Reportaža o pešterskom junaku – osloncu kuće, sela i Sandžaka. Dobar, vredan i prkosan: Sandžaklija koji se ne saginje ni pred vremenom, ni pred nepravdom.
– “Zanimljivo pitanje”. Pešterski čobanin se zapitao na trenutak kao da je reč o kakvom svetskom blagu. –“ Nemam šta da zamerim ni prirodi ni ovcama.”
Priznaću da sam srećan čovek”.
Tamo gde je zemlja tvrda, ljudi su još tvrđi
Njegove odmerene reči i očigledna ljubav prema rodnom zavičaju su ga uznemiravale. Bez žurbe kad ideš složenijim putem. Živi na ovčijem siru, kajmaku, mrazu…
– “Sve je u redu”, odgovorio je sandžački dedo.
Tačnije, Amir daje opis zelenih polja i svog života, u toj pogodbi je odlično prošao.
Nurković sa krupnom, lepo oblikovanom rukom mahao je za svojim stadom.
Gde prestaje put, počinje Pešter – i čovek u njemu
Gest je bio gotovo neprimetan ali, budući da je dolazio iz nestvarnog prostranstva mirnoće kojim je stočar bio okružen…
Regan je ubrzo zaboravio na sve činjenice koje je imao da uputi na sandžački račun.
Ta pešterska plahovita narav jednom će se ukrotiti.
Zapitao se Sandžak na trenutak, s jednom dozom ljubavi, nežnosti… Zadivljeno se priroda povukla korak unazad.
Kako je naš Pešterac uspeo da joj tako suvereno nametne svoju narav, jer nije bilo sumnje da svoj život čuva u šaci.
Tišina Pešteri govori kroz stado
Pešterska visoravan poznata je po kvalitetnim i raznolikim prizvodima. U očima našg sagovornika odslikavaju se prošla vremena sa tora dok proizvođači zamišljeno gledaju u svoje katune.
Srce mu široko kao visoravan, a reči mu zanimljive kao planina.
Da izbegnemo nešto što je očigledno stara sandžačka prepreka. Nemaju čobani ni vremena ni strpljenja da se bave televizijom. Na tragu smo tom iskrenom muhabetu već više od nedelju dana.
Između neba i kamena – tu stoji Pešterac
-„Istinu govorite, jeste, novinarko“, Amir je rekao oštro. Nekada se ovde nije moglo proći, što od ovaca, krava, konja… na stotine kaca je bilo skladno poređano… sve je mirisalo na Peštersku visoravan.
Sandžački Sibir uvek nešto drugo znači, a nije to što jeste. -„ Niko neće stoku da čuva. Nema više ni domaćica ni planinki.
– Živim jedan zdrav seljački život“ – zbori čuveni Amir Nurković iz Delimeđa.
Gvozdena ruka, meko srce
Tamo gde je priroda surova, rađaju se najotporniji ljudi. Odrastao na ognjištu zime i tišine, naučio da ćuti, radi i opstane. Reč je o izuzetno dobrim ljudima sa svih strana Sandžaka.
–„ Ja volim selo. Sedamdeset tri godina živim u Delimeđu. Uvek se rado vraćam na golema zelena polja.
Pešterski čovek: Retka biljka što niče na vetru i ledu
Regan je glasniji od Pešterske visoravni, ali kad progovori – znaš na čemu si. Navikao da se bori sa prirodom, ali nikad sa sobom. Na bespućima se ne živi lako, ali se pošteno živi.
-Mladi neće u selo ni za živu glavu“ – kazuje govorljivi Amir Nurković.
Korak spor, ali siguran
Pešterska visoravan (Pešter) je kraška visoravan, nadmorske visine 1. 100 – 1. 250 metara.
U najvećem delu, prostire se na području opština Sjenica i Tutin, a obuhvata i prostrano Ugljansko (Peštersko) polje, jedno od najvećih na području Sandžaka i šire, površine 63 kilometara kvadratnih.
Binasa Malićević
