Sandžak, Tutin, Delimeđe… Regan: Nakriviću kapu, rodila mi njiva! Pešter, nije šala
Sandžak,Pešterska visoravan, Delimeđe; Porodica Nurković sa Peštera čuva više od sto ovaca. Gore, na pašnjaku, čobanin Regan iz Delimeđa, sa dugim pastirskim stažom.
Šala nije 100 brava. Okrene se ka svom rodnom zavičaju, rukom pokazuje na prirodne lepote Pešterske visoravni.
Sandžački Regan
Momkovanju je odvano došao kraj… nema više ašikovanja…
Amir Nurković – naselje Delimeđe
“Mi imamo ozbiljne poteškoće sa radnom snagom, jer mladi ne žele da rade na pašnjacima, njivama, livadama, na farmama, u štalama…
Omladina otišla u bijeli svijet; ne gleda se stoka sa mobilnim telefonom u rukama“…
Pesmo moja zakiti se cvetom
-Zašto to radite? – Od ranog detinjstva čuvam bela stada i sve radim pevajući.
Znate, od svoje 7 godine, a danas imam 73 – kazuje ovaj dragi čovek.
Žao mi je što sam u situaciji: moram da prodam ovce, jagnjad, ostario sam…
Regan na pešterskim poljima
Pešterom je prostrujala jeza, ali Amirova rečenost da ostane bez ovaca nije bila iznenađena. – “Razočaran sam što sam odlučio da prodam ovce”, polako je izgovorio. Priroda mu je uputila jedan od svojih najprivlačnijih osmeha. Poneka od malog broja činjenica koje je uspeo da otkrije o Pešterskoj visoravni… malo se zbunio…
Čuva svoje stado uz pesmu
Bio je siguran da se njegovom stadu nije imalo šta prigovoriti.
– “Zanimljivo pitanje”. Pešterski čobanin je razmatrao na trenutak kao da je reč o kakvom svetskom blagu. –“ Nemam šta da zamerim ni prirodi ni ovcama.”
Priznaću da sam srećan čovek”.
Pešter, nije šala
Njegove odmerene reči i očigledna ljubav prema rodnom zavičaju su ga uznemiravali.
– “Sve je u redu”, odgovorio je sandžački čobanin.
Tačnije, Amir daje opis zelenih polja i svog života, u toj pogodbi je odlično prošao.
Nurković sa krupnom, lepo oblikovanom rukom mahao je za svojim stadom.
Zaželjeh se mog Sandžaka
Gest je bio gotovo neprimetan ali, budući da je dolazio iz nestvarnog prostranstva mirnoće kojim je stočar bio okružen… Netrmice se priroda povukla korak unazad.
Regan je ubrzo zaboravio na sve činjenice koje je imao da uputi na sandžački račun.
Ta pešterska plahovita narav jednom će se ukrotiti.
Zapitao se na trenutak, s jednom dozom ljubavi… priroda… Kako je naš Pešterac uspeo da joj tako suvereno nametne svoju narav, jer nije bilo sumnje da svoj život čuva u šaci.
Stado moje
Pešterska visoravan poznata je po kvalitetnim i raznolikim prizvodima. U očima našg sagovornika odslikavaju se prošla vremena sa ognjišta dok proizvođači zamišljeno gledaju u svoje katune.
Može oklagija da pukne
Da izbegnemo nešto što je očigledno stara pešterska prepreka. Nemaju ni vremena ni strpljenja da se bave televizijom. Na tragu smo tom iskrenom muhabetu već više od nedelju dana.
Na stotine kaca je bilo poređano
-„Istinu govorite, jeste, novinarko“, Amir je rekao oštro. Nekada se ovde nije moglo proći, što od ovaca, krava, konja… na stotine kaca je bilo skladno poređano… sve je mirisalo na Peštersku visoravan.
Sandžački Sibir uvek nešto drugo znači, a nije to što jeste. -„ Niko neće stoku da čuva. Nema više ni domaćica ni planinki.
– Živim jedan zdrav seljački život“ – zbori čuveni Amir Nurković iz Delimeđa.
Pešterski gospodin
Reč je o izuzetno dobrim ljudima sa svih strana Sandžaka. –„ Ja volim selo. Sedamdeset tri godina živim u Delimeđu. Uvek se rado vraćam na golema – zelena polja.
Dobra sandžačka duša
Mladi neće u selo ni za živu glavu“ – kazuje govorljivi Amir Nurković.
Lepota je u svakome od nas
Pešterska visoravan (Pešter) je kraška visoravan, nadmorske visine 1. 100 – 1. 250 metara. U najvećem delu, prostire se na području opština Sjenica i Tutin, a obuhvata i prostrano Ugljansko (Peštersko) polje, jedno od najvećih na području Sandžaka i šire, površine 63 kilometara kvadratnih.
Binasa Malićević
