Sandžak, Novi Pazar… Zlatno doba Tekstilnog kombinata “Raška”! Žene koje su tkale istoriju
Sandžak, Novi Pazar: Tekstilni kombinat „Raška“ – počeo je sa radom davne 1958. godine… Sa dobrim rezultatima ostvarenim u šezdesetim, sedamdesetim, osamdesetim… zaposleni najvećeg novopazarskog radnog kolektiva dočekali su i ispratili još jednu radnu sezonu… Nekad se tako satima pričalo na pazarskoj kldrmi.
Kako bivši radnici kombinata danas gledaju na svoje radne dane.
Od industrijskog giganta do simbola jugoslovenskog privrednog uspeha
U dugogodišnjem radu Tekstilnog kombinata „Raška“ nisu, inače, beleženi samo uspesi – bilo je i kriznih perioda. Ljubav prema fabrici, međutim, nikada nije izneverena.
Evo kako će vas u to uveriti tadašnji radnici najvećeg novopazarskog giganta. Sabit Jerebičanin je počeo da radi u TK „Raška“ sedamdesetih godina.
Pazarske fabrike kroz vreme
U vreme socijalističke Jugoslavije, kombinat je bio više od fabrike – bio je prostor zajedništva, sigurnosti i društvenog razvoja. U sklopu njega su delovali vrtići, domovi kulture, sportske sekcije i obrazovani programi, što ga je činilo jednim od primera tadašnjeg radničkog samoupravljanja.
Kombinat koji je oblačio Jugoslaviju
– Sećam se kao da je juče bilo. Trebalo je da se pripremi fabrički krug, da se montiraju mešine. Bilo je dosta radnika – monteri iz Nemačke i Italije…
Nešto kasnije počele su da pristižu i domaće mašine. Stigle su iz Krušika u Valjevu…
Šta je ostalo od Tekstilnog kombinata “Raška”
Pristizale su jedna po jedna. Sabit je bio majstor. U Kombinatu je radio kao pomoćnik na održavanju mašina. U međuvremenu je stekao VKV kvalifikaciju, dosta dragocenog iskustva za rad, a sa godinama je jačala i ljubav prema fabrici.
Tekstilni kombinat “Raška” kao stub jugoslovenske modne i industrijske scene
Proizvodi iz Raške – odeća, platna i gotovi tekstilni artikli – pronalazili su tržište širom zemlje, ali i van granica, zahvaljujući kvalitetu i masovnoj proizvodnji.
Grad od konca i snova
–Bilo je prilika da odem u inostranstvo… Imalo je u Kombinatu teških perioda. Na drugom mestu moglo je da se zarađuje više. Ipak, nikad nisam bio u dilemi.
Znao sam da ću ostati ovde dok mogu da radim. Ovde sam počeo, odavde ću i u penziju… a život je nešto drugo – shvatio je Jerebičanin.
Od igle do fabrike: Hronika jednog tekstilnog kombinata
-Što se tiče Tekstilnog kombinata “Raška” radilo je oko 4000 hiljade, imali smo isturene pogone u Tutinu i Sjenici.
-Znači li to da je ova fabrika, kako mnogi ljudi u Novom Pazaru kažu, hranila Novi Pazar, porodice?
Prazne hale, puna sećanja
-Ona je hranila i Novi Pazar, i Tutin i Sjenicu.
Čak smo imali pogon u Deževi, to je bila naša konfekcija, gore su se šila radna odela za naše zaposlene – kazao je biviši majstor Tekstilnog kombinata “Raška” Sabit Jerebičanin.
Kako je tekstilna industrija oblikovala život jednog grada
Mirno su stajali i slušali tešku tišinu koja je odzvanjala ogromnim, gigantskim, golemim, džinovskim pogonima. Ovo je mesto odisalo potpunim mirom.
Šavovi prošlosti: Tekstilni kombinat “Raška” kroz vreme
Televizijskoj ekipi se činilo da tu nikada nije kročila ljudska radna snaga… svim onim hiljadama ljudi koji su dolazili ovamo, generacija za generacijom, da nađu svoje radno mesto, kolege, život…
Uspon, pad i tračak nade za nekadašnjeg industrijskog diva
Safet Jerebičanin je prove najlepše godine života u „Raški“.
– Kada sam pre mnogo godina došao morali smo da potpišemo ugovor, a to nas je obavezivalo na najmanje tri godine rada.
“Fabrika je bila sirotinjska majka”
Mislio sam da je dugo i da neću moći da izdržim. Izbora nije bilo: tri godine ili ni jedna. I evo šta se desilo. Predhodne godine morao sam da ostanem u kombinatu.
Tekstilni kombinat kroz brojke i sudbine
-Osatalih 30 sam dobrovoljno živeo.
– Ljubav prema poslu kojim se neko bavi nije neuobičajna. Naprotiv.
Trideset godina sam proveo sa suprugom, ovde sam se i oženio, i stvorio sam sve, i familiju, i kuću, i pokućanstvo, sve živo, i decu iškolovao… eh, živote – izgovorio je naš sagovornik.
U srcu industrije: Život i sudbina Tekstilnog kombinata “Raška”
-Ja ne znam, ne mogu da zamislim nešto loše o ovoj fabrici ni dan dans. Kamo lepe sreće da smo ranije stupili u štrajk, da ne damo te mašine da odu na otpad – sa tugom u glasu kazuje tadašnji radnik “Raške” Safet Jerebičanin.
Kad su mašine prestale da rade
Nije tako česta pojava da se sa puno ljubavi govori o kolektivu u kojem je izvršavamo sve svoje dnevne zadatke i obaveze.
Istorijski pregled od osnivanja do današnjih dana
Međutim , devedesete godine 20. veka donele su krizu – ratovi, sankcije, prekid tržišta i loše sprovedene privatizacije.
Kako je tekstil oblikovao Sandžak
Kombinat je postepeno gubio kapacitete, radna mesta su se gasila, a nekada puni proizvodni pogoni ostajali su prazni. Čini se, zato, da se ono što radnici, posebno mlađi, osećaju prema TK „Raška“ ne čuje često:
Menza je radila 24 sata
– To je ljubav koja je rasla postepeno, sa svakom novom mašinom, svakim novim metrom tkanine. Ulagali smo, ovde, sebe, fabrika je rsala i uzvraćala nam.
Pad Tekstilnog kombinata “Raška” i posledice po lokalnu zajednicu
Pravili smo kuće, dobili smo stanove, stekli odane prijatelje…
Mnogi su, zahvaljujući fabrici, školovali decu, letovali na moru, zimovali na planini – seća se radnik Tekstilnog kombinata “Raška” Ibrahimović.
Tekstilni kombinat “Raška” kao ogledalo tranzicije i privatizacije u Srbiji
-Stigao sam kao dečak – sada sam čovek u godinama. Kombinat mi je dao sve što imam. Mislo sam da ću ovde dočekati penziju, rekao nam je Ramiz Ibrahimović, uveren da će mašine ponovo zaživeti.
Od radničkog ponosa do industrijske tišine
– Nekada je ovde bilo sve puno, ono što se kaže prava milina je bila, tu je bilo 1000 do 2000 hiljade radnika, divota je bilo ući u fabriku – otkriva ondašnji novopazarski tekstilac.
“Dođeš sa odmora čeka te trinaesta plata”
Nekad bilo: U Tekstilnom kombinatu „Raška“ raspisan je konkurs za raspodelu stanova u zgradi na Jaliji.
Ovaj stambeni blok imaće, 120 stanova od kojih je 72 namenjeno zaposlenima u kombinatu. Novopazrski tekstilci izdvojiće (tako je planirano) 41 milion za stambenu izgradnju.
Priču smo zabeležili 2008. godine.
Binasa Malićević
