Sandžak, Tutin, Melaje… Kad zavičaj govori: Pešter nije samo mesto – Pešter je osećaj
Sandžak, Pešterska visoravan, Melaje: Pešter kao da mirno stoji i sluša moćne reči prirode koje su šaputale: ogromnim prostranstvom, širokim poljima…
Ovo je mesto odisalo potpunim mirom i tišinom. Sandžaku se čini da je ispunjen trenucima prošlosti, svim onim stotinama ljudi koji su dolazili ovamo, generacija za generacijom, da nađu svoje ognjište, detinjstvo, ispunjene želje i radosti.
Na vetrovima Pešteri: Rodni kraj se ne zaboravlja
Mnogi se osećaju kao da su se ponovo vratili kući, pomislili su kako je reč o životu. Oni su ovde oduvek živeli i pripadali. Hajmo prvo Sandžaku, a zatim, sve glasnije i glasnije, svojoj slobodi, borbi prema mladosti koja sve više napušta pešterska područja… Pašnjaci su se prelamali od nežnih glasova prirode.
Rodno selo nije prošlost, već snaga koja nas oblikuje
Pešterska visoravan, Melaje: Ljubazni Hasim naglašava da to nije dobro. Meštani Pešteri otišli trbuhom za kruhom. Nije što odlaze, nego što se ne vraćaju.
Ni daljina, ni vreme ne brišu tragove rodne grude
Majčino ognjište se ne zaboravlja, generacije mladih iz Sandžaka ne žele da se vrate na kućni prag… Stariji ljudi ponekad imaju tu volju da se ispričaju i požale na svoje muke.
Sve im se čini da je bolje u pečalbi… zarobili sebe u tuđini.
Vreme je da se vratimo sebi
Priče, običaji i lepote koje žive u svakom od nas. Pogled u život, borbu i ljubav prema najlepšem kraju dunjaluka. – Neki se vraćaju u svoja rodna sela koja su ostala przna.
Nema veće radosti nego kad se svi vrate sa privremenog rada iz Nemačke – zbori dobrodušni Hasim Murtić.
Ljubav prema zavičaju ne poznaje granice
Oblak tišine se spušta niz sandžački Sibir… samoća se pružila koliko je duga. To su generacije koje nose surovost Pešteri u svakom pogledu. – Rad me održava u životu. Imam pet krava. Ispred kuće nam dolazi čovek koji otkupljuje mleko. Sve dok je ovako neću da se sekiram. Naš dedo ponovo se zagleda u svoje rodno Melaje. Tu je: Delimeđe, Gurdijelje, Čukote, Arapoviće, Pružanj, Potreb…
Pešterska visoravan, Gujiće: Zanimljiva je ova reportaža, ona nas asocira na prirodu, peštersku porodicu, posedak, džumbus, svadbu, gusle… Reč je o adžu, dobrom domaćinu, koji voli da razgovara. Ima osobine koje retko ko sadrži, te ga uvode iznad ostalih Pešteraca…
Zemlja tišine i ponosa
Iskrena bajka ljudi koji nikada nisu zaboravili odakle su. – Gledaj, novinarko! Evo moje seljačke priče! – Shvatam, nalazimo se na pešterskim poljima i vi ste navikli na surovo i teško vreme… –„Zdrav sam k’o dren“. Ceo dan jedem zdravo. Sve može da se izleči domaćim namirnicama i prirodnim putem – govori Abaz Hadžić iz Gujića.
Melaje kao priča bez kraja
Nasleđe, priroda i junaštvo koje živi u svakom dedu. Nije želeo da ostavi, straćare, bedu, majku, sestre, nevestu… Ostao je u svojoj avliji. – Omladina je otišla. Bolji je nekada bio posedak nego svadba danas. Šota nasred sobe. Pesma se u to vreme čula skoro iz svake kuće u selu – priseća se Sandžaklija.
Glas Pešteri iz srca naroda
Gujiće je naselje u Opštini Tutin. Prema popisu iz 2011. je bilo 140 žitelja. U selu Gujiće živi 101 punoletni stanovnik, a prosečna starost stanovništva iznosi 36, 6 godina.
U Gujiću ima 30 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 4, 43.
Sandžak, Melaje: Pešter je nekad bio raskrcnica mnogih Sandžaklija. Uspomena je puno uverljivija na Pešterskoj visoravni. Jesu li srećni, zdravi, ili, možda umorni od seoskih poslova.
Iz Pazara u Melaje
Poneka staza ih vodi ka zavičaju. Tu je detinjstvo, mladost, mirisi i slike koje ostaju zauvek. Akšam, sofra i tradicija koja se čuva za mlađe generacije.
– Volim ovo selo, prilično je teško odvojiti me od njega. Svako od nas ima svoju liniju za vedrinu. Svako godišnje doba ima svoje čari, pa tako i zima. Sneg na selu ima posebnu magiju i mnogo je živopisniji nego u gradu – objašnjava Zehra Murtić.
Zehra Murtić – selo Melaje
Meštani su ostali svoji, kao što je Sandžak ostao veran sebi. To je snaga koja te nauči da budeš jak, ali plemenit. Ta zimska idila je zapravo počela oko podneva. Mirisi prirode, ljudi i predeo koji se pamti celog života.
Ni daljina, ni vreme ne brišu tragove
Stanovnici Melaja imaju vremena i prostora da se druže…
– Vreme je za zdravlje. Priroda jednostavno nosi život u sebi.
Pešter treba negovati, paziti i poštovati. Srećna sam što mogu da vam pomognem. Dobro je što ste došli. Da vidite kako živi ostatak sveta.
Mi uzdišemo čist vazduh koji je na ovim brdima kao „čuvar kuća“. Pijemo čistu izvorsku vodu. Sve iz prirode – zaključila je naša sagovornica Zehra.
Tišina koja zbori više od reči
U priči su iskreni razgovori i važna pitanja za Peštersku visoravan koja naša omladina postavlja sebi, prenoseći nam svoja mišljenja… Pa, hajdemo uzmimo ono najbolje od sebe da zajedno sačuvamo Sandžak… Na početku i na kraju ostaje stalna upitna budućnost.
– Sad će nam možda dozvoliti da se vratimo na našu dedovinu. U gomili je stajao još jedan dedo, potpuno sam.
Svi putevi vode ka Pešteru
Nemo je posmatrao kako razgovaraju njegovi susedi za Radio televiziju Novi Pazar. Ako je pešterska mladost jedina prepreka, to znači da ima nade… vratiće se jednog dana…
Kazuju naši dragi prijatelji…
Tamo gde počinje život
Melaje je naselje u Sandžaku u opštini Tutin. Prema popisu iz 2022. bilo je 429 žitelja.
U selu ima 82 domaćinstva, a prosečan broj po domaćinstvu je 5,26. Ovaj kraj je pretežno naseljen Bošnjacima (prema popisu iz 2002. godine).
Binasa Malićević
