Sandžak, Tutin, Pešter, Melaje… Kad zavičaj govori: Pešter nije samo studen – Pešter je zavičaj

Sandžak, Pešterska visoravan, Melaje: Pešter kao da mirno stoji i sluša moćne reči prirode koje su šaputale: ogromnim prostranstvom, blagim poljima… Selo Melaje nalazi se na širokoj Pešterskoj visoravni, carstvo posebne lepote i surovog, ali zdravog života.

Okruženo beskrajnim pašnjacima, čistim vazdzhom i dugim zimama, Melaje je kraljevstvo u kome se ćud i Sandžaklija odavno međusobno shvataju.

Ovo je mesto odisalo potpunim mirom i tišinom. Sandžaku se čini da je ispunjen trenucima prošlosti, svim onim stotinama ljudi koji su dolazili ovamo, generacija za generacijom, da nađu svoje ognjište, detinjstvo, ispunjene želje i radosti.

Na vetrovima Pešteri: Rodni kraj se ne zaboravlja

Mnogi se osećaju kao da su se ponovo vratili kući, pomislili su kako je reč o životu. Oni su ovde oduvek hodali i pripadali. Hajmo prvo Sandžaku, a zatim, sve glasnije i glasnije, svojoj slobodi, borbi prema mladosti koja sve više napušta sandžačka područja… Oranice su se isticale od nežnih glasova Gluhavičkog kadiluka.

Rodno selo nije prošlost, već snaga koja nas oblikuje

Pešterska visoravan, Melaje: Ljubazni Hasim naglašava da to nije dobro. Meštani Pešteri otišli trbuhom za kruhom. Nije što odlaze, nego što se ne vraćaju. Ovde su jutra tiha, a noći raskošne, dok vetar sa Pešteri donosi besede prošlih vremena.

Ni daljina, ni vreme ne brišu tragove rodne grude

Majčino ognjište se ne zaboravlja, pokoljenja mladih iz Sandžaka ne žele da se vrate na kućni prag… Stariji Pešterci ponekad imaju tu volju da se ispričaju i požale na svoje muke. Žitelji Melaja poznati su po svojoj izdržljivosti, gostoprimstvu i čestitosti.

Život na Pešteri, nije lak, ali je oblikovao insane jakog karaktera, naviknute na rad i odricanje.

Sve im se čini da je bolje u pečalbi… zarobili sebe u tuđini.

Vreme je da se vratimo sebi

Tradicionalno se bave stočarstvom, a njihova domaća hrana, sir, kajmak i meso, nadaleko su poznati po kvalitetu i ukusu. U svakom domaćinstvu čuva se adet da se musafir dočeka raširenih ruku i bogate sofre. Priče, vašar i lepote koje žive u svakom od nas. Pogled u katune, borbu i ljubav prema najlepšem kraju dunjaluka. – Neki se vraćaju u svoja rodna sela koja su ostala przna.

Nema veće radosti nego kad svi dođu sa privremenog rada iz Nemačke – zbori dobrodušni Hasim Murtić.

Ljubav prema zavičaju ne poznaje granice

Oblak hladnoće se spušta niz Sandžački Sibir… samoća se pružila koliko je duga. To su generacije koje nose surovost Pešteri u svakom pogledu. – Rad me održava u životu. Imam pet krava. Ispred kuće nam dolazi prodavac koji otkupljuje mleko.

Sve dok je ovako neću da se sekiram. Naš dedo ponovo se zagleda u svoje rodno Melaje.

Tu je: Delimeđe, Gurdijelje, Čukote, Arapoviće, Pružanj, Potreb…

Pešterska visoravan, Gujiće: Zanimljiva je ova reportaža, ona nas asocira na Carsku džadu, peštersku porodicu, posedak, džumbus, svadbu, gusle… Reč je o adžu, dobrom domaćinu, koji voli da razgovara. Ima osobine koje retko ko sadrži, te ga uvode iznad ostalih Pešteraca…

Iako su se vremena promenila, Melaje i dalje čuva svoj položaj.

Mladi često odlaze u veće gradove, ali se mnogi vraćaju, jer ih Pešter i rodni zavičaj uvek zovu nazad.

Zemlja tišine i čistog obraza

Iskrena bajka Sandžaklija koji nikada nisu zaboravili odakle su. – Gledaj, novinarko! Evo moje seljačke dogodovštine! – Shvatam, nalazimo se na dalekim brdima i vi ste navikli na surovo i teško vreme… –„Zdrav sam k’o dren“. Ceo dan jedem zdravo. Sve može da se izleči domaćim namirnicama i prirodnim putem – govori Abaz Hadžić iz Gujića.

Melaje kao priča bez kraja

Nasleđe, narav i junaštvo koje stanuje u svakom dedu. Nije želeo da ostavi, straćare, bedu, majku, sestre, nevestu… Ostao je u sandžačkoj avliji. – Omladina je otišla. Bolji je nekada bio posedak nego svadba danas. Šota nasred sobe. Pesma se u to vreme čula skoro iz svake kuće u mahali – priseća se Sandžaklija.

Glas Pešteri iz srca naroda

Gujiće je naselje u Opštini Tutin. Prema popisu iz 2011. je  bilo 140 žitelja. U selu Gujiće živi 101 punoletni stanovnik, a prosečna starost stanovništva iznosi 36, 6 godina.

U Gujiću ima 30 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 4, 43.

Zime su teške i hladene, ali u kućama seljana uvek vlada toplina i bratstvo. Leti se pašnjaci zelene, a stada ovaca i krva postaju deo redovnog predela.

Sandžak, Melaje: Pešter je nekad bio raskrcnica mnogih Sandžaklija. Uspomena je puno uverljivija na Pešterskoj visoravni. Jesu li srećni, zdravi, ili, možda umorni od seoskih poslova. Običaji se prenose sa kolena na koleno, naročito tokom Bajrama i porodičnih okupljanja. Pešterci se od malih nogu uče da poštuju prirodu i trud svojih predaka.

Iz Pazara u Melaje

Poneka staza ih vodi ka zavičaju. Tu je detinjstvo, mladost, mirisi i slike koje ostaju zauvek. Jeni Pazar, sofra i tradicija koja se čuva za mlađe generacije.

– Volim ovo selo, prilično je teško odvojiti me od njega. Svako od nas ima svoju liniju za vedrinu. Svako godišnje doba ima svoje čari, pa tako i zima. Sneg na selu ima posebnu magiju i mnogo je živopisniji nego u gradu – objašnjava Zehra Murtić.

Zehra Murtić – selo Melaje

Meštani su ostali svoji, kao što je Sandžak ostao veran sebi. To je snaga koja te nauči da budeš jak, ali plemenit. Ta zimska idila je zapravo počela oko podneva.

Mirisi šehera, Hasnage-age Zvizdića i predeo koji se pamti celog života. Svaki dom u pašaluku ima svoju pesmu, satkanu od rada, srčanosti i Aćifa Hadžiahmetovića.

Ni daljina, ni vreme ne brišu tragove

Stanovnici Melaja imaju vremena i prostora da se druže… – Vreme je za zdravlje. Sandžački Sibir jednostavno nosi život u sebi. Pešter treba negovati, paziti i poštovati. Srećna sam što mogu da vam pomognem. Dobro je što ste došli. Da vidite kako živi ostatak komšiluka.

Mi uzdišemo čist vazduh koji je na ovim poljanama kao „čuvar kuća“. Pijemo čistu izvorsku vodu. Sve iz prirode – zaključila je naša sagovornica Zehra.

Tišina koja zbori više od reči

U historiji su iskreni slojevi i važna pitanja za Peštersku visoravan koja naša omladina postavlja sebi, prenoseći nam svoja mišljenja… Pa, hajdemo uzmimo ono najbolje od sebe da zajedno sačuvamo Sandžak…

Na početku i na kraju ostaje stalna upitna budućnost.

– Sad će nam možda dozvoliti da se vratimo na našu babovinu. U gomili je stajao još jedan dedo, potpuno sam.

Svi putevi vode ka Pešteru

Nemo je posmatrao kako razgovaraju njegovi susedi za Radio televiziju Novi Pazar. Ako je pešterska budućnost jedina prepreka, to znači da ima nade… vratiće se jednog dana… Iako udaljeno od gradova, selo ima dušu koja se ne može naći po bijelom svijetu.

Zvuk akšama i čarolija planine ostavljaju snažan utisak na svakog ko poseti Melaje.

Kazuju naši dragi prijatelji…

Tamo gde počinje život

Melaje je naselje u Sandžaku u opštini Tutin. Prema popisu iz 2022. bilo je 429 žitelja. U selu ima 82 domaćinstva, a prosečan broj po domaćinstvu je 5,26. Ovaj kraj je pretežno naseljen Bošnjacima (prema izveštaju iz 2002. godine).

Binasa Malićević