Sandžak, Sjenica, Pešterska visoravan, Kamešnica… Ejup: Nekada su svadbe trajale najmanje tri dana! Sandžaklije su dunjaluk

Sandžak, Sjenica, Pešterska visoravan, Kamešnica: S obe strane magistralnog puta protežu se veličanstvena polja. Tu i tamo prođe po neki pešak. Traktorima, kolima, na sve moguće načine Pešterci završavaju svoje obaveze. To je kraj surovih zima i sunčanih, vrelih ljeta, gde se priroda ne štedi, ali i ne uskraćuje šarolikost.

Prostrane livade, stada ovaca i tišina koju prekida samo lavež psa ili zvuk zvona sa pašnjaka – to je slika koja ostaje u pamćenju svakom ko jednom dođe.

Peštersko selo ko u bajci

Za nostalgične u peštersku realnost, ljudi su srećni. Život je sada i ovde. Nazvali ga treptaj ili dah, kako vam volja, to je put od Duge Poljane ka Kamešnici.

Kuće su rasute, otporne i nove, pravljene da odole vetrovima koji silaze niz brda.

Dim iz odžaka vijori se iznad krovova, a miris svežeg pečenog hleba i kuhanog mlijeka širi se mahalama.

Koji sokak izabrati

Naši sagovornici odavno su udahnuli šapat pešterske boje i prirode. Pratimo čaroliju, pogledom ispraćamo život. Nigde žagora, ni daška sandžačkog Sibira. Da li ova iskrena priča ima neku poruku? U takvom selu živi Sandžaklija – domaćin širokih ramena, mirna pogleda i čvrste reči. Ejupova snaga nije samo u rukama naviklim na rad, već u čestitosti i gostoprimstvu koje se na Pešteri podrazumeva.

Kamen i veliko zeleno prostranstvo

Dedo je napravio golemu seosku svadbu sinu i snahi… U rodnoj Kamešnici ugostio prijatelje, familiju, komšije… Ovoj zanimljivoj besedi dodaje ljudskost i dušu. Pružio je ruku, kao pravi domaćin, kakvim ga već znaju u selu. Gospodin ustaje pre sunca. Dok se prvi zraci spuštaju preko pašnjaka, on je već među stadom, proverava torove i planira dan.

Tamo gde je vreme stalo

U Kamešnici se kaže da je čovek bogat onoliko koliko mu je srce otvoreno, a pešterski adžo vrata nikada ne zatvara za dobronamernog musafira. Putnik namernik biće dočekan toplom sobom, čašom varenike i ovčijim sirom, uz muhabet koji traje satima.

– Dobro došli. Imao je utisak da ne dolazimo iz Novog Pazara, već odnekud iz daleeeekih krajeva. – Kako vam je ovde? – Vala, dobro. Samo, narod otišao. Nemam društvo – kazuje ovaj zanimljivi Pešterac.

Ejup Aljovoć – selo Kamešnica

Razgovarali smo o mnogo čemu: o netaknutoj prirodi, o seoskoj svadbi – događaju godine u sjeničkom kraju, svi znaju da je svadba, pa čak i po okolnim selima, pola njih dođe na veselje, a druga polovina obavezno izađe isperd šatora da pogleda svijet koji dolazi i nevestu…

Džamija u Kamešnici

Uveče, kad se nad kraljevstvom spusti samoća, babo sedi pred kućom i posmatra nepregledno prostranstvo. – To se radi iz meraka, sa puno ljubavi, poštovanja i radosti. Sadrži neku iskrenost, neverovatnu sposobnost izlaganja… Eeee, ovde, na ovim poljanama bilo nas je desetinama – veli Ejup Aljović.

Ja sam navikao da se družim.

Nije rekao ništa više, ostavio je da ta neokaljana duša razgleda Pešter.

Gospodin čovek

Zimi, kad snegovi okuju Peštersku visoravan i vetar zaveje puteve, tek tada se vidi prava snaga Sandžaklija. Ne žali se na hladnoću niti na daljunu – naviakao je da se oslanja na sebe, na najmilije i na komšiju. A zatim smo uočili da je natopljen tugom… – Mladi odlaze iz svog zavičaja. Nema budućnosti bez mladosti – kaže nekim nostalgičnim glasom.

Sandžaklije su se rasuli na sve četiri strane svijeta

U teškim trenucima ostaje pravedan i smiren, a u onim prijatnim spaja veselost i vedrinu osmeha. On pogleda dole, prekrasnu mirisnu prirodu te diže ruku uvis… – Moje sve je porodica – kaže on. A zatim: – Moje sve – Pešterska visoravan – zbori  ovaj neobični sagovornik.

Aljović: Dugme da baciš, ima da nikne

Ali kad dođe proleće i zazeleni se visoravan, carstvo oživi punim plućima. Čuje se sevdalinka, blejanje stada i smeh dece koja trče kroz Kamešnicu. Poznanik neće proći a da ne svrati na kahvu, a ako nekome zatreba pomoć oko sena ili žetve, okupe se Pešterci bez mnogo pitanja.

– Najzad, rekli su mi sinovi da će se vratiti kući kao Sandžaklije – zaključio je Aljović. Peštersko selo nije samo područje u Sandžaku; ono je način života, izvor strpljenja i izdržljivosti.

A domaćin je bedem – ljudska gromada koja čuva zemlju, tradiciju i obraz, baš kao što su to činili njegovi preci pod istim širokim nebom Pešteri.

Život iza sedam gora

Kamešnica je naselje u Sandžaku u opštini Sjenica. Prema popisu iz 2002. je bilo 442 stanovnika. U selu živi 277 punoletnih meštana, a prosečna starost žitelja iznosi 30,5.

Na ovom mestu ima 95 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 4,65.

Binasa Malićević