Sandžak, Novi Pazar, Golija, Vranovina: Televizijske priče opširno žive. Posao reportera je zanimljiv i težak.

Nagledaju se sveta više od ostalih, dele sreću sa drugima, a najtragičnije je kada prate ljudske drame i sudbine. Jedna novinarka nikada neće zaboraviti susret i razgovor sa Tomislavom Bugarićem.

Deda je lek za dušu

Obraz koji otkriva iskrenost i lepotu. Na obroncima Golije, tamo gde vetar nosi melodiju bukovine i gde zime znaju da potraju, živi jedan gospodin koji se polako primiče stotoj godini.

Šake su mu naborane kao stara kora drveta, ali oči su mu i dalje bistre i sanjive. Kažu za njega da je oduvek bio dobar čovek – tih, vredan i nežan, od onih koji nikada nisu znali da izgovore ružnu reč.

Kad zima zagrli planinu

Izmaglica opterećuje dolinu, pa se onda udaljene kuće po kotlini jedva naziru. Vranovina je zanimljivo carstvo, visoko gore na oranicama čuvene planine. Za divno čudo odavde je, vele, otišlo i najviše mladih od bilo kog drugog sela u pazarskoj opštini. Mladost odlazi u veće gradove zbog školovanja ili posla. Napolju kiša preti, vetar postaje sve jači i hladniji.

Beli se Golija.

Za vedra dana vidi se pola deževske doline. Ukazuju se prvi domovi najboljih golijskih gazinstava. Onda se otvaraju široki proplanci.

Ne zna Golija šta je delija

Nekada je radio u seoskoj zadruzi, u onoj staroj prodavnici gde se prodavalo sve – od brašna i šećera do eksera i gumenih čizama. Tu je proveo najbolje godine, među ljudima, uz razgovor i smeh. Seća se kada su seljaci dolazili rano ujutru, kako se merila roba na kantaru i koliko se nekada verovalo u čoveka.

Tamo gde jutra mirišu na pogaču i ovčiji sir

Svako jutro započinje rano, čim sunce obasja brda. I dalje izlazi na njivu, oslanjajući se više na naviku nego na kubak. Poručuje da ga rad održava u životu. Najviše voli da obrađuje zemlju – da okopava, sadi i posmatra kako iz njegovog truda niče novi život. Ne voli da bude dokon. Uvek je u pokretu, bilo da obilazi imanje, šeta kroz livade ili razgovara sa putnicima namernicima.

– Vi ste prodavac iz Vranovine? – Jesam. Reče Tomislav, podiže sa čela kačket i – povuče sako za jednako. Pogleda levo – desno, i blago kaza – može!

U tom srcu sam videla ceo svet

Naborano lice pokosile godine, skupile se šarmantno u jednu očaravajuću tačku, a vredne ruke što liče na čestiti život, ispružio prema Goliji i televizijskoj ekipi iz Novog Pazara.

Tomin korak jeste sporiji nego nekad, ali je i dalje siguran i odlučan. Veruje da je tajna dugog života upravo u kretanju i radu.

Kad ga pitaju kako je doživeo tolike godine, samo se smeška i divani: “Radi, kreći se i ne misli previše.”

Tomislav Bugarić – selo Vranovina

Sećanje na jedno davno i prošlo vreme!

U aprilu će početi da se gradi pogon domaće radinosti u Odojevićima na Rogozni, jednom od najudaljenijih i najnerazvijenih sela u novopazarskoj opštini. Ovo je zaključeno u nedelju na sastanku predstavnika Zemljoradničke zadruge “Vojin Popović” i meštana.

Kuće su složene, ali tople, sa dvorištima punim mehanizacije i starim voćkama koje pamte generacije. Žitelji u kraljevstvu žive skromno, ali složno.

Svako svakoga poznaje, ali vrata su uvek otvorena za komšije i goste. Razgovori uz kafu ili domaću rakiju traju dugo, jer ovde niko nigde ne žuri.

Pazarski “Vojin Popović”

U njegovim preciznim rečima krije se mudrost koju je sticao skoro čitav vek, tamo gde su priroda i čovek oduvek živeli u slozi. – Vala, jes. Sve je tako bilo. Opet uz dogovor u svakoj mesnoj zajednici. Prodavnica je bila moj život, moja sreća, moja prošlost. Jako sam dobro radio u zadruzi. Bio sam najbolji trgovac. Mnogo zgodno, mnogo, mnogo. Sa svim građanima – kazuje zanimljivi Bugarić.

Prostrla se Vranovina na mrazu, razlila se od jedne do druge obale. U krošnjama drveća ispucala bukova šuma. Pa neki meštanin protutnji, oglasi se fijukom, i sve se ponovo utiša.

Vranac na Goliji

Priroda je najlepši ukras naselja. Život je tesno povezan sa zemljom – stanovništvo radi u polju, gaje stoku i čuvaju običaje koji se prenose s kolena na koleno.

– I danas retko idem kolima. Sve poslove obavljam peške. Uvek ću tako i da radim. Šećer mi malo dosađuje i stvara nervozu. U ovim godinama ne mogu biti zdraviji. Inače? – A dobro je – dodade starina. Kao i obično, Golija je znala šta on hoće da kaže i bez ijedne pomenute besede.

Deda i vragolan

Kao što rana bezbrižnost vremenom postaje uznemirena, gubi lepu boju, isprlja se oguli, iskrza na šavovima, radost se istopi i iz nje vire konci života, tako je počeo da se haba i Tomin život posle rastanka sa suprugom; sa godinama koje su prolazile gubio je note  i sjaj, pojavile su se brazede i bore, prekrivajući se, tu i tamo bi iz sudbine izvirivale i vrebale Golija i Pešterska visoravan.

 

Deda koji ne posustaje pred godinama

U Vranovini, na Goliji, čovek lako zaboravi na brige i seti se koliko mu malo treba za sreću: čist vazduh, pošten dunjaluk i narod dobrog srca.

Život ga nije mazio. Supruga mu je umrla pre mnogo godina i od tada u dedinoj kući kao da je uvek pomalo hladno. Ostale su uspomene – njena marama okačena o klin, stari šporet na kojem je kuhala i fotografija na zidu koju svakodnevno pogleda.

– Supruga mi je umrla pre deset leta. Puno mi nedostaje. Porodica je moj dom. Još radim seoske poslove i nije mi teško. Pošteno nosim svoje 93 godine. E, baš mi je milo što se sretosmo i ispričasmo – objašnjava Tomislav Bugarić sa Golije.

Sve ovo gospodin je izgovorio kao jednu rečenicu, gotovo bez daha, zagledan u neki neuhvatljiv vidik. Istog trena je zastao. Hvala vam, reče on uz osmeh.

Starina se okrenu, mahnu štapom i nestade na prvoj krivini!

Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji. Nalazi se u zapadnom delu Sandžaka, na jugozapadu Srbije, 32 km severno od Novog Pazara. Obrasla je očuvanom i izuzetno kvalitetnom bukovom šumom na severnim, severoistočnim i istočnim stranama (po bogatstvu šumom posebno se ističe Crni Vrh – Biser Voda).

Najveći vrhovi Golije su Jankov kamen (1.833 m) i Crni Vrh (1.795 m). Turističke vrednosti geomorfoloških osobenosti planine Golije ogledaju se u prostranim proplancima iznad 1.200 m i vrhovima preko 1.400 m nadmorske visine.

Golija poseduje idealne skijaške terene i ima izuzetne potencijale za razvoj zimskog sportskog i letnjeg rekreativnog turizma.

Binasa Malićević