Nenadmašni šatak Pirgo
Novi Pazar – Mali je broj gradova takvo zanimljive prošlosti, tradicije, običaja… kao što je Novi Pazar. Šatke i golubarstvo u našem gradu imaju dugogodišnju tradiciju, ali i pored toga broj golubara i šatkara je sve manje. Mladi su uglavnom uz neke tehničke sprave, njima su šatke zanimljive, ali se niko ne usuđuje da ih uzgaja. Oni su svesni toga da u tom stilu života nema profita, ali ne znaju da postoji jedna neizmerna i iskrena ljubav.
Novi Pazar je nešto baška
Ovde se nalazi i kolaž slika kojim Pazarci pokazuju put… prelaze od Ljudske, Trnavice, Deževske do Jošanice i Raške. Jedno im preostaje zajedničko druženje, jer dobro znaju deliće ove pazarske legendarne priče, ali ne i da li mogu mlađi da nastave zanimljivu tradiciju. Za ovu ljubav – motivaciju su dobili odavno, a najverovatnije još iz ranih dana svog detinjstva, kada su na više mesta, pored reke, zapazili živahni merak…
– Ovo su, mi ih zovemo šatke, dok na drugoj strani ih zovu patke, razumeš me. Ali to kod nas u Pazaru kažemo šatke, to je tradicija – zbori Ljutvo Ljevoš…
Novi Pazar – Razmišlja se uvodi nas u reportažu, svi smo mi samo ljudi… I zato, upoznajte nanu Feridu Ejupović. Ritam Novog Pazara je ponovo otežan… Nana sledi svoju priču, intonacija daje značenje, tumačenje, objašnjenje… Kada pazarske pijace stupe na scenu, Sandžak napušta sebe kao što uspomena za sobom ostavlja trag, čežnju, tišinu… Otkriva da joj je najbolje na pijaci, druži se s prodavcima, proizvođačima, trgovcima, kupcima, prolaznicima…
Čajeve berem u Kožlju
Postaje deo takvog života, nota te pesme, prešla je u njihov tok… samo da to ne bude daleko od Novog Pazara. To je zlatna istina, mesto u kojem Ferida dominira. Nema zadato vreme, jer i to ume da sputava…
– Prodajem čajeve, radim dugo i sa voljom, i nikad se ne udaljavam od pijace. Bolje da razgovaram manje ali kvalitetno. Zdravlje me dobro služi – kaže neobična nana Ferida Ejupović.
Kroz Novi Pazar su prolazili mnogobrojni putnici – namernici, a neki su svoje pamćenje zabeležili… Ljudi iz ovog grada vole druženje, kafenisanje, odmor, izlete, muhabet…
Đuveč na nesvakidašnji način
Zbor i smeh uz tek skuhanu kahvu sa mangala ili sa žara. Izleti su prikladna mesta i da se okupe porodice tokom vikenda ili jednog dana… „Srećni smo ovde, ljudi su dobri, izlet je prijatan” – kažu naši sagovornici. Ima li šta lepše od toga da čovek voli svoj rodni grad ili svoj zavičaj?!
Sandžak – Sitniče je naseljeno mesto u novopazarskom kraju. Prema popisu iz 2011. je bilo 876 stanovnika. Udaljenost Sitniča od Novog Pazara je oko 11 kilometara. Poljoprivreda je bila i ostala osnovna delatnost. Stočarstvo i voćarstvo su grane od kojih se ovde živi. Selo ima dobre domaćine, ima i mlade, koji se uglavnom ne bave poljoprivredom i stočarstvom, već odlaze na privremeni rad u zemlje Zapadne Evrope.
I volovi su se mučili
– Bavimo se uglavnom sitnom poljoprivredom, za naše potrebe, sejemo pšenicu, kukuruz, krompir, crni luk… Baš tako vreme prolazi a mi nekako naučimo da živimo sa svojim godinama… Imam 77 leta… Ostario sam. Prošao sam svašta kroz život. Mnogo smo se mučili i kao seljaci, napuštiš jednu njivu pa se opet vratiš na drugu. Za ovih sedamdeset sedam godina mnogo toga je video i svašta mu je prošlo kroz dušu, u to vreme kada je u selima bilo puno više ljudi… Imamo svu potrebnu mehanizaciju… nema ko da radi. Na selu se brine svaki dan, nema praznika ni odmora… Osećaji su na selu mirniji, zdraviji, ali mora da se radi… Život je to – kaže interesantni dedo Ahmed Koca…
Pešterska visoravan – U pešterskim selima, nadomak Sjenice, je bilo nekada po „dvadesetak“ članova u domaćinstvu. Imalo je, kažu, devojaka i momaka, orila se veselost – pesma, mladi se dozivali s brda na brdo. Onda su došla vremena kada su, kao i većina, odleteli u beli svet.
Ta golema polja
Pisati o sandžačkom Sibiru, to je na sadržaju sagovornika. Ovo što se nalazi među pričama, otud je Pešterska visoravan. Sve što vam treba da postignete u savršenoj prirodi je ljubav, poštovanje, prihvatanje, opažanje… Koliko iskrenosti u ovoj reportaži, u njihovim glasovima. Prostrana polja su pešterska sudbina i njihova životna stanica.
Sad ćeš da izedeš golem ćutek
Tako je lako prihvatiti netaknutu i zanimljivu prirodu. Videti je zdravu: neprocenjiva mudrost. Ispalo je mnogo bolje nego što smo mislili da će biti. Sve je tako tiho i mirno. I u ljudskoj naravi. Ovde se mozak odmara, duša uživa. To se očekivallo i sada se pitamo odakle dolazi sandžačka lepota…
Cilj je da se iz nekoliko skromnih priča iznese ono najvažnije i da se gledaocima ostavi da donesu sud o sandžačkim zanimljivim – neobičnim ljudima.
Im’o sam strašnog petla
-Ako voliš pijacu, onda si kao i svi drugi – svedoči Jonuz Suljović. – Svi kupci ga poznaju? Izgleda prilično uljudno. – Da li će biti dobar domaćin – upitasmo prodavca. – To je turski pevač. – Nasmejao se. Vema ste zanimljivi, iako ste“ teški“ na reč. –Sve je u redu – odgovara Jonuz.
Binasa Malićević
