Sandžak, Novi Pazar! Nenadmašni šatak Pirgo! Šarena strast Pazara
Sandžak, Novi Pazar: Mali je broj gradova takvo zanimljive prošlosti, tradicije, običaja… kao što je Novi Pazar. Šatke i golubarstvo u našem gradu imaju dugogodišnju praksu, ali i pored toga broj golubara i šatkara je sve manje.
Stara navika koja i danas osvaja srca. Šeher gde muhabet i svakodnevni život uče u skladu.
Merak je merak
Mladi su uglavnom uz neke tehničke sprave, njima su šatke zanimljive, ali se niko ne usuđuje da ih uzgaja. Oni su svesni toga da u tom stilu života nema profita, ali ne znaju da postoji jedna neizmerna i iskrena ljubav.
Ovde se susreću bravari, kazandžije, kalajdžije, abadžije i Jeni Pazar u svakom kutku.
Tu su lgende, besede i Sandžaklije koji ga čine posebnim.
Raška teče kroz vekove, noseći u sebi priče
Ovde se nalazi i kolaž slika kojim Pazarci pokazuju put… prelaze od Ljudske, Trnavice, Deževske do Jošanice i Raške. Priča o starim zanatima u Novom Pazaru počinje daleke 1461. godine kada kreće formiranje i razvoj grada na ovim prostorima. Boje, mirisi i note carstva na Stambolskoj kaldrmi. Jedno im preostaje zajedničko druženje, jer dobro znaju deliće ove pazarske legendarne bajke, ali ne i da li mogu mlađi da nastave zanimljivu tekovinu.
Šeher je nešto baška
Za ovu ljubav – motivaciju su dobili odavno, a najverovatnije još iz ranih dana svog detinjstva, kada su na više mesta, pored reke, zapazili živahni merak… Smeje se Sandžak, Stara čaršija se trese.
Tiha kraljica Pazara
Koliko mali uzgajivači mogu postići velike rezultate. – Ovo su, mi ih zovemo šatke, dok na drugoj strani ih zovu patke, razumeš me. Ali to kod nas u Pazaru kažemo šatke, to je tradicija – zbori Ljutvo Ljevoš…
Novi Pazar: Razmišlja se uvodi nas u reportažu, svi smo mi samo ljudi… I zato, upoznajte nanu Feridu Ejupović. Ritam Novog Pazara je ponovo otežan… Starica sledi svoju sudbinu, melodija daje značenje, tumačenje, objašnjenje…
“Čajeve berem u Kožlju”
Kada pazarske pijace stupe na scenu, Sandžak napušta sebe kao što uspomena za sobom ostavlja trag, čežnju, tišinu… Naborano lice izgrizle godine, skupila čelo u jednu nepomičnu tačku, a umorne ruke što liče na opalo lišće u jesen, pruženih prema Sandžaku i dalekoj mladosti.
Otkriva da joj je najbolje na Žitnom trgu, druži se s prodavcima, proizvođačima, trgovcima, kupcima, prolaznicima…
Ferida Ejupović
Postaje deo takvog života, nota te pesme, prešla je u njihov tok… samo da to ne bude daleko od Novog Pazara. Ono je zlatna istina, mesto u kojem Ferida dominira. Nema zadato vreme, jer i to ume da sputava… Odredište gde miris Sandžaklijke i toplina čaja čine svaki trenutak posebnim.
Ima blagi osmeh koji odmah uliva poverenje, a oči joj svetlucaju radoznalošću i ljubavlju prema biljkama. Njeni pokreti su pažljivi i promišljeni; svaki list nane koji ubaci u đugum čini se da održava njenu pažnju i odgovornost prema poslu.
Čajevi iz prirode
Staricin dućan ili štand odiše mirisom svežih cvetova, suhog kantariona i začina. – Prodajem čajeve, radim dugo i sa voljom, i nikad se ne udaljavam od pijace. Bolje da razgovaram manje ali mudro.
Zdravlje me dobro služi – kaže neobična nana Ferida Ejupović.
Kroz Novi Pazar su prolazili mnogobrojni putnici namernici, a neki su svoje pamćenje zabeležili… Ljudi iz ovog grada vole druženja, kafenisanja, odmore, izlete, muhabete…
Neka zamiriše i u vašoj avliji
Zbor i smeh uz tek skuhanu kahvu sa mangala ili sa žara. Izleti su prikladna mesta i da se okupe porodice tokom vikenda ili jednog dana… Novi Pazar je osnovan u doba Osmanske Carevine.
Temelje grada je postavio Isa-beg Ishaković, zapovjednik Skopskog i Bosanskog krajišta, kasnije Bosanski sadžakbeg, osnivač Sarajeva, Šapca i Jeni Pazara.
Đuveč na nesvakidašnji način
Sadržaj o receptima koje se prenose generacijama i čuvaju lokalni karakter. Tako pazarska kuhinja spaja istoriju, kulturu i porodične manire. „Srećni smo ovde, ljudi su dobri, izlet je prijatan” – kažu naši sagovornici.
Ima li šta lepše od toga kad čovek voli svoj rodni grad ili svoj zavičaj!
Sandžak: Sitniče je naseljeno podneblje u novopazarskom kraju. Prema popisu iz 2011. je bilo 876 stanovnika. Udaljenost Sitniča od Novog Pazara je oko 11 kilometara.
Živeti po zakonima prirode
Poljoprivreda je bila i ostala osnovna delatnost. Stočarstvo i voćarstvo su grane od kojih se ovde živi. Kraljevstvo ima dobre domaćine, ima i mlade, koji se uglavnom ne bave poljoprivredom i stočarstvom, već odlaze na privremeni rad u zemlje Zapadne Evrope.
Sandžaklije zadržavaju veze sa svojim korenima dok grade modernu budućnost.
Novi Pazar – Sitniče
Smešteno u pitomim planinskim predelima Sandžaka, selo Sitniče odiše mirom i lepotom. – Bavimo se uglavnom sitnom poljoprivredom, za naše potrebe, sejemo pšenicu, kukuruz, krompir, crni luk… Baš tako vreme prolazi a mi nekako naučimo da živimo sa svojim godinama…
Toplina koja spaja generacije
Stanovnici Sitniča su poznati po gostoprimstvu i očuvanju sandžačkih običaja. Na imanju se još uvek neguje tradicionalni način života, anegdote starijih meštana o prošlim generacijama daju posebnu vrednost svakom kutku ovog kraja.
-Imam 77 leta… Ostario sam. Prošao sam svašta kroz život. Mnogo smo se mučili i kao seljaci, napuštiš jednu njivu pa se opet vratiš na drugu – naglasio je. Za ovih sedamdeset sedam godina mnogo toga je video i svašta mu je prošlo kroz dušu, u to vreme kada je po vrletima bilo puno više ljudi… – Imamo svu potrebnu mehanizaciju… nema ko da radi.
Na selu se brine svaki dan, nema praznika ni odmora… Osećaji u prirodi su mirniji, zdraviji, ali mora da se radi… Život je to – kaže interesantni dedo Ahmed Koca…
Pešterska visoravan je poznata i po specifičnom životnom načinu Sandžaklija koji tu žive. Tradicionalno, lokalno stanovništvo se bavi stočarstvom, naročito govedarstvom i ovčarstvom, a poznati su po proizvodnji kvalitetnog sira i mlečnih proizvoda.
Zbog svoje netaknute prirode i autentičnosti, Pešterska visoravan je sve više interesantna za ekoturizam.
Zvuci i slike prošlih dana
Imalo je, kažu, devojaka i momaka, orila se veselost – pesma, mladi se dozivali s brda na brdo. Onda su došla vremena kada su, kao i većina, odleteli u bijeli svijet. U pešterskim selima, nadomak Sjenice, je bilo nekada po dvadeset članova u domaćinstvu.
Pešterska visoravan
Pisati o Sandžačkom Sibiru, to je na sadržaju sagovornika. Ovo što se nalazi među Bošnjacima, otud je Pešterska visoravan.
Sve što vam treba da postignete u savršenoj prirodi je nežnost, poštovanje, prihvatanje, opažanje… Koliko iskrenosti u ovoj reportaži, u njihovim glasovima.
Prostrana polja su pešterska sudbina i njihova životna stanica.
Sve lepoti Pešterske visoravni
Tako je lako prihvatiti netaknutu i zanimljivu magiju. Videti je zdravu: neprocenjiva mudrost. Ispalo je mnogo bolje nego što smo mislili da će biti. Sve je tako tiho i mirno. I u ljudskoj naravi.
Ovde se mozak odmara, duša uživa. To se očekivallo i sada se pitamo odakle dolazi sandžačka lepota…
Cilj je da se iz nekoliko skromnih priča iznese ono najvažnije i da se gledaocima ostavi da donesu sud o sandžačkim zanimljivim i neobičnim ljudima.
Za dobra stara vremena
Na sredini pijace, tamo gde se najglasnije čuje žagor ljudi smeh dece, stoji čovek poznat po tome što prodaje petlove. Njegova tezga je drugačija od ostalih – ne miriše na voće ili povrće, već odzvanja živahnim kukurikanjem koje prolaznike čas nasmeje, čas iznenadi.
-Ako voliš pijacu, onda si kao i svi drugi – svedoči Jonuz Suljović. Svi kupci ga poznaju? Izgleda prilično uljudno.
– Da li će biti dobar domaćin – upitasmo prodavca.
Im’o sam strašnog petla
Crveni, šareni, ponosni, svaki sa svojim karakterom. Neki su mirni i posmatraju svet svojim bisernim okom, dok drugi već na prvu žele da pokažu ko je glavni. Zato su godine predanog rada, čisto poreklo i zdravi, snažni petlovi.
Sandžaklije ga traže, jer znaju da njegov petao ne samo da budi domaćinstvo, već donosi i šarm sela, radosti i jednostavnosti.
– To je turski pevač. – Nasmejao se. Veoma ste zanimljivi, iako ste teški na reč.
–Sve je u redu – odgovara Jonuz.
Binasa Malićević
