Sandžak, Donja Pešter, Točilovo! Avdija: Sandžačka dijaspora najviše ulaže u rodni zavičaj! Peštersko selo kroz godišnja doba

Sandžak, Tutin, Donja Pešter, Točilovo: Priroda se lagano budila iz dopadljivog osmeha. Krenula je napred između dugačkih postavljenih torova, trudeći da se priseti svega što je tokom zime saznala o Točilovu. Stare kuće, stada ovaca i ognjište koje se prenosi s kolena na koleno.

I svaki put mi se činilo da vidim kraljevstvo na beloj podlozi, za koje takođe ne postoje prepreke.

Održivo stočarstvo na Pešteri

Shvatih da dalje, u kotlinama visoravni, nema katuna – to su brvnare od pruća i blata. Jutra u selu gde prvi zraci sunca dotiču kamene krovove, ovčije torove, štale, nedođije, ledine…

Sandžaklije koji ostaju da žive tamo gde drugi dolaze samo leti.

Život na visinama Pešteri

Unutar dva stara oraha, tamo dole, u ravnici vidimo izvor reke Raške. Neke kuće se sakrile po obroncima planinskog lanca – čađavi fenjeri koji trepere u mraku na momente sputava gluho doba. Malo niže lamba postaje gušća. Sandžak se naježio kad se njegov duboki glas i krševiti govor razlegao po Donjoj Pešteri.

Na sebi nije imao oklop, ali su krajevi nečijeg carstva hodali za njim i tako smo pronašli kaljave drumove i govorljive Sandžaklije.

Zemlja pašnjaka i mlijeka

Meštani su ovde navikli na duge zime i suha leta bez vode. Planinski je ovo kraj. Tako su sandžačka sela postala sinonim za izdržljivost, čistotu i jednostavnost. – Selam alejkum, Avdija! – Es selam alejkum. Otkud ti znaš moje ime – čudi se Mustafić i širi prijateljsku ruku. Rekoše mi u selu. – A, neka, neka…

Sve u svemu, izuzetno zanimljiv gost iz oblasti života, zaključili smo. Tamo je posmatrao njivu, izgubljena stada i očarani izraz lica jedne mladosti. Ono što je video nije ga iznenadilo. Za razliku od većeg dela Točilova, sledeća prostranstva bila su napuštena i obnovljena.

Miris dima i hleba iz smederevca

Iznad 1000 metara, gde se sneg ne topi lako, ali gostoprimstvo greje dušu musafirima. – Omladina je skoro naputila ove krajeve. Sandžaklije koje idu u tuđinu, retko zaboravljaju rodnu grudu. Naši momci najviše investiraju u rodni zavičaj – naglašava Avdija Mustafić.

Avdija Mustafić – selo Točilovo

Sandžak je većinu vremena provodio van Pešterske visoravni, ali su njegovi dolasci u Točilovo i bezbrižno hodanje bili doživljaj za pamćenje. U vazduhu se osećao miris sandžačke dijaspore.

To je i očekivao svaki žitelj Isa-bega Ishakovića.

Odnekud bi se pojavili na sofri, krcati darovi i musafiri

I dok je domaćin boravio kod kuće, Sandžaku je izgledalo da sve, uključujući i pešterske vrleti, sijaju i nestaju od sreće. – Kućni prag mami, teši i inspiriše Bošnjake po bijelom svijetu. Oni ne zaboravljaju na nas. Dobro znaju gde su im koreni, i time se ponose – objasnio je on.

Hladnoća, tišina i toplina domaćina

Gore, iznad kolibe, ponovo se oglasi divljina. Najzad je primetila kako televizijska ekipa ume da upotrebi te priče što su kružile o Točilovu da bi ispisali pustolovinu. Gotovo smo imali osećaj da se u begluku razvilo neko izvaredno, orginalno čulo, smiraj. Ali eto, bilo je tako kako je bilo. A ostatak dana to retko kad otkrije.

– Ovakve lepote nema nigde na kugli zemaljskoj. Omladina odlazi zbog nedostatka posla, starina lagano nestaje a saraji ostaju pusti – istakao je Avdija.

Dani pod otvorenim nebom

Starost sa druge strane prozora je zalutala… Sandžački kraj koji čuva vakat i stočarsku svakodnevicu generacijama.

Odjek konjskih kopita koji je dolazio s one linije spoljnih zidova džade iščezao je

Ponovo makadamom kroz dolinu, putem što krivuda od Točilova prema Glogoviku, digla se silna uspomena. A onda, kao da je pročitala misli, krajičak njenog nežnog srca se oštro oglasio.

Zavičaj je zavičaj. Tom glasu nije moglo da se odoli.

Pašnjaci i surovost Pešteri

Točilovo je naselje u Sandžaku u opštini Tutin. Prema popisu iz 2022. bilo je 137 stanovnika. U selu ima 26 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 6,00.

Ovaj kraj je velikim delom naseljen Bošnjacima.

Binasa Malićević