Sandžak, Pešter, Baćica: Reportaža o stogodišnjacima koji su utkali svoje živote u dušu planinskog kraja. Na uzbrdici, pored taraba dedo nas ljubazno dočekuje. Pešterci, uopšte, mnogo vole da se druže. Zato, valjda, i dočekuju putnike namernike.

Ismet je Sandžaklija koji iskreno haje svoje rodno selo. Tu je napravio prve korake, naučio šta znači porodica, rad i surovost Pešterske visoravni.

Najviše posla, kažu, imaju leti. Seno presušeno u otkosima, talasima ili stogovima skupljaju u plastove…

Tada se iz bijelog svijeta vrate deca, rodbina, komšije…

Moj Sandžaku, ponosan mi budi

To je gospoda koja živi ceo jedan vek – i čuva tradiciju Pešterske visoravni. Svakodnevna mudrost sandžačkih domaćina koja caruje i danas. Poštuje okolinu i njen ritam. Svakog jutra ustaje rano, diše čist vazduh i započinje dan radom u bašti ili njivi. Hrani se zdravo, onim što sam proizvede, i retko se žali, jer zna da mu takav život donosi snagu i dugovečnost.

– Postajem poznat – reče uljudni dedo Ismet Fetahović. A zatim, ako budem trebao da razgovaram sa vama. – O, sigurna sam da hoćete?! Otac mi je živeo 98 godina. Pešterska visoravan, šala nije! Niko ne zna razlog takvom dugom životu, koji se stalno obnavlja…

 Pešterski stogodišnjaci

Sela Sandžaka kriju mir i ljepotu planine, gde stanovnici žive u skladu s vrletima i nedeođijama. – Imam priču koju biste možda mogli objaviti. Deca otišla kud koja… Ismet ustaje, pogleda još jednom svoju rodnu Baćicu. Pruži nam poštenu ruku. Ljudi u kraju ga uvažavaju jer je uvek spreman da pomogne i da sasluša.

Zelene oaze naše visoravni

Stanovnici Baćice su odmah shvatili šta Pešterska visoravan hoće da kaže. Brojne kolevke nose sofru o slozi, delu i precima koji spajaju prošlost i sadašnjost.

Rad na zemlji mu ne pada teško, već mu daje osećaj namene. Uveče rado sedi ispred kuće i posmatra zalazak sunca. – Ali… ali, novinarko, Ismet je izgovorio. – Ne planirate valjda da ovu netaknutu prirodu sada prepustite zaboravu. – U selima, naročito onim daleko od grada, žive uglavnom stari.

Ovde se čuvaju običaji, poreklo i temelji gde se povezuju pokoljenja. – Mladi su otišli po Evropi i po bijelom svijetu. Stočarstvo ne treba nikom. Zarobili sebe u tuđini.

Kad izgubiš zdravlje, izgubio si sve, šta će ti pare… U mezar se ništa ne nosi – kaže zanimljivi Ismet Fetahović.

Baćica – selo puno svetla i topline

Nekoliko trenutaka kasnije, njegova supruga je izašla kroz vrata avlije da posmatra i sluša naš muhabet. Decu uči da poštuju zemlju i ljude. U tišini Sandžaka pronalazi snagu za novi dan.

Baćica je stajala na proplanku i gledala kako se Pešter, Sandžak i Sandžaklije penju u sedla i kreću ka rodnoj grudi…

Ravnica je zgrabila tu mladost kad su mnogi stali iza nje.

Sto godina pod pešterskim nebom

Fetahović je čovek koji ne beži od odgovornosti niti od zadataka koji se pored njega postave. Ne treba mu mnogo da bi bio srećan. Zdravlje čuva kretanjem, čistom hranom i dobrim mislima. Veruje da osoba mora živeti u bliskosti sa magijom.

Televizijska ekipa je pratila predivnu Baćicu.

Nada koja se u vazduhu osećala pružala joj je zdrav sjaj… vratiće se jednog dana naša mladost.

Sandžačka majka koja decenijama gradi svoj dunjaluk

Adžo je protekla tri dana imao pune ruke posla… – Na selu uvek ima da se radi. Ili se spremaju usevi ili se obrađuju, radimo puno, i mi moramo da predahnemo i odmorimo – objašnjava veličanstveni babo. Za njega svaka stara kuća nosi sećanje i osećaje iz prošlih vremena.

Odavde se vidi dunjaluk

Pitao se Sandžaklija imali Pešter uopšte prestavu koliko njemu sve to znači. Iako ni u jednom trenutku nije sumnjao u čarobnu prirodu, misli da je prvi zbor prevazišao sva očekivanja.

Naravno, nema opuštanja, nastavljamo istim ritmom. Ismetovo srce se smiruje kada čuje note Pešterske visoravni – cvrkut ptica, korake po prašnjavim sokacima, daleki lavež psa.

Selo moje, mesto najmilije

Mnogo kasnije dedo je sedeo oslonjen o debele jastuke i posmatrao žar na ognjštu. Imao je neobični osećaj razumevanja. Izgledalo mu je kao da se vratio u mladost koja u njemu tako dugo zavija… On nije od tih insana koji te reči olako izgovara, saopštili smo sebi.

Ne bi ih spomenuo sve dok ne bude siguran da su istinite.

Koža Pešterske visoravni je tako mekana…

Tajne dugog života pešterskih stogodišnjaka

Vetar joj je dodirnuo dušu i to je na ljepotu delovalo kao lek. Tako topla. A miris njenog tkiva primamljiviji i od najređih orhideja. Malo se pomakla, odgovarajući na dodir vetra čak i u Baćici.

Stari dedo je podigao pogled sa sofre koju je snaha postavila nasred sobe. Sudeći po toj tradiciji i onom što se kaže u kući, shvatila sam da je to upravo tradicionalana bošnjačka porodica.

Od seoskih pašnjaka do modernih farmi

Od šuma i pašnjaka do reka i izvora – osnovni dragulji Sandžaka. – Nije bilo planirano da to ovako bude, reče naš domaćin. Bespomoćno gleda prirodu koja se truje, ali ne može ništa da učini da zaustavi. Niko nije uspeo da izbriše iz glave one pašnjake pune ovaca.

Gomile sira, kajmaka, sudžuka, pršute…

Sjenički sir i peštersko jagnje

Kako sandžačka avlija, kraljevstvo i Pešter stvaraju generacije dugovečnih ljudi. – Čuvajmo šeher i Sandžak. Sandžački gradovi zaslužuju pažnju i brigu. Svih pet čula odmara se u prirodi – poručuje naš sagovornik.

Zbog bogastva kvalitetne trave i druge stočne hrane, Pešterska visoravan je idealna za poljoprivredu, stočarstvo i proizvodnju zdrave hrane. Nadaleko čuveni sjenički sir i peštersko jagnje poslastica su mnogih svetskih kuhinja i prestižnih restorana širom Balkana.

Niko kao Sandžaklije

Od rada na poljima do adeta koji decenijama povezuju sadašnjost i stanovnike. Bajka o životu uz ovce, mudrosti i dugotrajnosti stočara. – Stvar je u tome što se mi hranimo i živimo zdravo.

Odrastati na brdima s prirodom je naš način života koji mnogi priželjkuju, ali to onda znači i živeti po pravilima koje diktira Pešter – zaključio je oštroumni Sandžaklija.

Život među ovcama

Pešterska visoravan (Pešter) je kraška visoravan, nadmorske visine 1. 100 – 1. 250 metara.

U najvećem delu, prostire se na području opština Sjenica i Tutin, a obuhvata i prostrano Ugljansko (Peštersko) polje, jedno od najvećih polja na području Sandžaka i šire, površine 63 kilometra kvadratnih.

Baćica je naselje u Sandžaku u Opštini Tutin. Prema popisu iz 2011. je bilo 452 stanovnika.

Ovo selo velikim delom je naseljeno Bošnjacima.

Binasa Malićević