Sandžak – Pešterska visoravan – Gurdijelje – Naza: Sve bih dala za onaj prošli život! Nana iz koje izranja ljubav i veselost
Sandžak –Pešterska visoravan – Gurdijelje: Selom je vladala potpuna tišina, a onda se, kao da je Sandžak uputio nagoveštaj, odjednom ušeta trajni pljusak ljudskosti. Tom glasu nismo mogli da se odupremo.
Vidosmo studen u pešterskim očima, i kraljevstvo daleke mladosti.
Ona, nekako začuđena, u svakom slučaju menje će upravljati dunjalukom nego što je u tom času i na tom polju bilo neophodno: S vama je snimatelj, novinarko, to je sve. Bez posetilaca. I kad nije potpuno svoja, Naza je jednostavno – Pešterska visoravan.
Sve miriše na majku
Sa čaršije iz Novog Pazara na važnu stranu sveta do Karajukića Bunara, iza Drage duž Zapadnog i Istočnog Mojstira. Priroda se obojila u neke čudne, slobodne nijanse. Kao da se sprema da dočeka muhadžere – doseljenike iz dalekog sveta. Ko bi, posle jučerašnje mećave rekao da je planina tako danas pitoma. I veličanstvena.
Gore na gornjoj granici su Naza Ukić i njen suprug. Nana je sultanija, videćete. – Navikli smo na oštre zime. Ponekad i samoću. Planina zna da bude vrlo surova – objašnjava sandžačka starica.
Tada nas dočeka priča zvana Gurdijelje, a tu, na golemom polju, moćna i oštra priroda, na koju uvek potonem ni zbog čega drugog već zbog pogleda. – I šta je to sa vama, hanumo! –Pa, ovaj… nisam navikla da pričam za televiziju. Kuća mi je visočije, u onom uzvišenju. Ona na kraju sela. Teško ćete napred kolima, bolje da krenemo peške – kazuje fenomenalana gospođa Ukić.
Ceo svet na jednom mestu
Pešterska planinka nas uvodi u srce. Unutra toplo. Na obalama nekoliko životnih ožiljaka iz kojih izbija ČOVEK. Bijača pogleduje, nešto bi da kaže, a opet – prekrasno. Kasnije ćemo saznati da je tu, među pašnjacima, prosula svoju mladost.
– Biti veseo nije teško. To me održalo u životu, rekla je. – Ovde, na Pešterskoj visoravni, promene se četiri godišnja doba za jedan dan. Najopasnija je ledena kiša. Onda ništa ne pomaže.
Bilo je dobro što je dan u kom se održavao bal bio suv. Nekoliko minuta kasnije gošća nas čeka retko zanimljivom besedom.
Čuva svoje ognjište i želi da bude na svome
– Sve bih dala za onaj prošli život. Bilo je teško ukrotiti Pešter, posebno zbog surovih zima… Imali smo neku neopisivu volju za svakim narednim danom. Ne ponavlja se takva mldost. Osećaš da sve možeš, kao da živiš na Osmanskom dvoru. Danas je sve drugačije, pa se i vaspitanje potomaka uči na mobilnom telefonu – tumači izvrsna Naza Došljak Ukić.
Gurdijelje gleda i sluša svoje žitelje. Breme od blizu osamdeset godina otežalo, a noge izdale. Dok pijemo surutku MAJKA najviše priča o deci, unučadima… Rana je bila teška, a teret još teži. Sila je nana, svi je haju – vole. – I ovde. Da pijete mlijeka koliko vam volja. Pešterske hladne vode. Tada iznenada ustade, pođe, no ipak se još jednom okrenu i reče: Dođite opet!
Binasa Malićević
