Sandžak, Tutin, Piskopovce… Salko: Stvaram ozbiljne pesme i moja reč je poslednja u kući! Poezija o zavičaju, narodu i vremenu
Sandžak, Tutin, Piskopovce: Položaj Piskopovaca je prekrasan. Brda leve i desne tutinske opštine potiskuju trošne i nove kuće; ona su pokrivena pašnjacima i starom hrastovom šumom.
Dedo Salko je čovek starog kova – govori oštroumno, ali svaka reč ima težinu.
Legenda iz sokaka
Nasred sela, prašnjavi put se vidi kao najdivniji prizor, proplanci koji su visoko potvrđuju, daju više izgleda nekog magistralnog putnog pravca. Poezija što miriše na kahvu, duvan i minulo vrijeme. Stihovi iz skromne avlije i širokog srca. Pesme jednog adža što sjeća se tišine i ljubavi.
Čuvar starih vremena
Dođosmo u selo i uputismo se ka domaćinstvu Salka Omerovića. Gde nas domaćin lično dočeka. Lutali smo dugo. Kako smo celog dana imali posla sa vrućinom a sunce samo jako greje sandžačku zemlju, te ne beše prijatno, kad se nađosmo u avliji u kojoj je bilo hladovine, sklonićemo se ispod starog krova.
Jedan gospodin, jedno vreme, neuhvatljiva mudrost. U njegovom pogledu bilo je više istorije nego u Sandžaku.
Ovde vreme hoda sporije
Priče s ognjišta i pendžera iz jednog dalekog svijeta. Topla riječ iz zavičaja – o ljudima, običajima i putnicima namernicima koje nećemo zaboraviti. Omerović čuva šarm jednog kraja – domaćinima, komšijama i trenucima što zagreju ognjište.
Jedan život, jedno stoljeće
Dok svet juri napred, adžo ostaje kao svedok vremena – živi potsetnik na ono što je bilo, i na ono što smo možda zaboravili da cenimo.
– Hvala ti, što ste došli i što ste ostali da slušate moje pesme. – Hoćete li nam to pojasniti na valjan nači? – Voleli ste ovaj dunjaluk.
– Nije vala to, nego sam počeo da starim… Svašta sam prošao u životu. I dobro i loše. Najviše volim da pišem o selu, prirodi, meštanima i ženama.
Dobro pamtim sve – potvrđuje sandžački pjesnik.
Sandžak čije srce kuca za druge, a koraci vode putem ljudskosti, plemenitosti i divlje nežnosti.
Vrijeme koje ne prolazi
No ko bi mogao u ovim krajevima kratko ostati u netaknutoj prirodi. Izađosmo da gledamo i posmatramo sandžačku čistotu i bistrinu. U ovom preseljenju na pašnjak Salko je aktivno učestvovao.
Nije dozvoljavao nikakvo suprostavljanje pomenutom susretu.
Između planina i tišine, rađa se bajka o narodu što živi u skladu s prirodom i verom.
Po prirodi miran i prilično pronicljiv čovek.
Iz njega je zračila snažna dobrota prema selu i spremnost da se sav posveti tradiciji za bolji život mladog naraštaja.
Belo stado, siva vremena
Posedak ispod oraha koji je bio važniji više od svakodnevice. Svijet običnog čoveka i Piskopovaca. Mudrac koji je ćutao kad je trebalo, govorio kad je morao. Njegova reč, njegovo iskustvo, i njegova pustolovina – sve je govorilo: ovde pripadam.
I ako vreme prolazi, u selu sve još miriše na čojstvo, poštovanje i čistu dušu naroda.
Zavičaj koji miriše na dom
Sandžačko selo leži među brdima, okruženo šumom, tišinom i mirisom domaće pogače. Ovde se ljudi pozdravljaju sa “selam alejkum” i pomažu jedni drugima kao najrođenijima.
Zbirka poezije koju je dedo šaptao samo papiru. Sećanja koje ne pišu knjige, već srce i uspomena. Njegove ruke su hrapave od rada, ali u njima je bilo više dobrote nego u nečija dva života.
Kad je dedo Salko govorio, selo je slušalo
Kako su skromnost, razumevanje i reč bili svetinja. Stočarstvo i zemljoradnja nisu samo posao, već način života koji se prenosi s kolena na koleno.
– Da li sam dobro shvatila ? – upitala sam ga nakon posluženja. – Vaš sin i snaha se uspešno bave stočarstvom? – Dobro ste shvatili. – Puno rade, zbilja – naglasio je sandžački pesnik Salko Omerović iz Piskopovaca.
Kada zbori priče iz svoje mladsoti, i deca i odrasli ga slušaju kao da govori neki mudri derviš.
Uveče se okupe oko sofre, pa se uz kahvu i seoski zbor prepričavaju stari dani.
Salkove stope na papiru
Kako je učenost Sandžaka oblikovala našu realnost. Nema mnogo vremena za složeniji razgovor i nikada se ne udaljava od listova hartije i rodnog sela.
Svoj raznoliki muhabet pokušava da prepozna u nekom drugom, mladalačkom životu.
U ovom smislu reči nastojimo da istražimo ljubav.
Ako je to moguće. Domaćin je neobično važan za Sandžak.
U njegovim pričama žive oni koje smo davno zaboravili
Piskopovce je naselje u Sandžaku u opštini Tutin. Prema popisu iz 2022. bilo je 147 stanovnika.
U selu ima 29 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 5, 59.
Ovaj kraj je velikim delom naseljen Bošnjacima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika.
Binasa Malićević
