Sandžak, Tutin, Pešterska visoravan… U Točilovu smo sreli pravog gospodina! Gde reč vredi više od zlata

Sandžak,Tutin, Donja Pešter: Točilovo je selo na obroncima Pešterske visoravni. Šapat prirode prekide ćutanje u pitomom kraju. Napolju je stezao mraz. Retki putnici namernici slikali su neverovatne predele s unikatnim bedemima. Reportaža o Sandžaklijama koji žive u skladu s prirodom i s vlastitim vrednostima.

Gde nebo dodiruje zemlju

Planina je bila čvrsto prislonjena uz Šuća, nismo želeli da odgodimo zanimljivu i upečatljivu priču. Prilazili smo Točilovu. U sredini naselja su kuće, a oko njih, u senci drveća, torovi za stada. Krajičkom oka reporteri ugledaše sultana na udaljenom kraju prostranstva.

Tišina prirode i glas bespuća

Nekoliko sokaka dalje, Sandžak je hodao prema Gornjoj Pešteri. Ovde je i Šućov rodjak Avdija Mustafić.

On nam je pokazao put do dedove kuće, gore ka makadamskom putu.

Stare kuće u planini čuvaju tajne generacija koje su ovde živele. Čim smo ga ugledali, jedna nam je reč bila dovoljna.

Gostoprimstvo.

Uz tiho kucanje otvoriše vrata domaćinske kuće. Aga je sedeo na minderu, a musafiri se neprimetno okupljaju oko sofre. U sandžačkom carstvu, jutro počinje mirisom sveže pečenog hleba.

Napuštena kuća u Točilovu

Prirodno okruženje u kojem se vreme ne meri ručnim satom, već poverenjem domaćina. Sledeći izvor zna Sandžak, a mnoge porodice čuvaju imena onih što su otišli.

– Dedo, hajde molim vas, pričajte nam…

– Ma, šta tu ima da se zbori. U preduzeću nisu bile loše plate, imali smo dovoljno hleba da se hranimo. Zatim pogleda kroz prozor ne znamo kuda i zaćuta.

– Sipaj gostima još kahve – reče Šućova supruga. – Hoću – odgovori Mustafić.

Na početku Peštera, tamo gde počinje surovost

Odlutaš mislima u ranu mladost, vraćaš se svojoj rodnoj grudi, pa opet tamo, gde si napravio prve nestašluke i to oni što se prave kad “kradeš” tuđe voće i povrće. Poznato je da je Pešterska visoravn, na neki način, posebna za poljoprivredu, stočarstvo i proizvodnju zdrave hrane.

Prizor žitelja nas veseli, ali nas ne teši. Budućnost je otišla u bijeli svijet.

A gde se onda nalazi ognjšte kada se gasi?

Šućo Mustafić – Točilovo

Pešter miriše na pečeni kukuruz i dim iz kuća, dok se odozgo čuje zveket ovaca u toru. „Jeste li dobro, novinari?“ „Naravno.“ – Mora da vam je čudno što ste se ponovo vratili u naš dunjaluk – na vetrometinu. Nikad se bolje nije gradilo. Cio prostor su golema polja i poljane. Dobro živimo i svega imamo.Veselost se rasula na sve četiri strane svijeta. Osoba nikada neće biti zadovoljna ako nije zahvalna na onome što ima – kazuje neverovatni Šućo Mustafić.

Častan čovek s Pešterske visoravni

U očima boje lešnika videli smo nijanse Sandžaka – one osobe koje nikada niste sreli – i koje vas nikada nisu videle – a koje su ipak uspele da posmatraju i shvate sve.

– Osim toga, mogu vam reći da mi se sviđa ovo što radite. – O, to je cela sadašnjost. Odakle ste? “Dolazimo iz Novog Pazara”. Lice mu se ozari. – To je divan grad. Naš šeher. Dobro ga poznajem. Sećam se…

Stajao je na kaljavom sokaku i gledao kako televizijska ekipa odlazi. Čvrst stisak ruke, pozdrav i obećanje da ćemo se, možda, ponovo negde sresti. – Srećno – ču se iz dubine duše starog vozača i njegove izvrsne supruge.

Drvo, kamen i zlatno dobo

Onda se Pešter razbudio i ustao. Za stolom i sandžačka mladost, dobra generacija – koja zaslužuje svaku podršku. Mesto gde se tradicija ne čuva u rečima, nego u svakodnevici. Kad zima stegne, a adžo nasmijan dočeka musafire. Portret sandžačkog gospodina koji ne trči za vremenom, već ga usporava plemenitošću.

Običaji sa Peštera, srce iz Sandžaka

Šućo nosi tradiciju u druženju, a dostojanstvo u pogledu. Kuće na planini tonu sada u snežne senke i galamu. Srećom, ona je u njemu bila tako prisutna da on, kada bi joj se poveravao, nikad nije ostao bez odgovora. Točilovo, kraj gde obraz i reč imaju istu težinu.

Tišina među brdima

Svakog dana pešterskim vrletima nastavlja da čeka svoju Odiseju. Život u ravnoteži između pešterske surovosti i topline ognjišta. Ovaj pašnjak, poneka izba i sledeći dimnjak čuvaju sandžačku avliju. Tako se u Sandžaku školuje gospodin – ne po imetku, već po delima.

Reč je o dedu koji ne diže glas, ali se njegov glas poštuje. Postoji mnogo puteva koji vode ovamo, onaj koji prolazi ovuda je samo jedan od mnogih, ali možda ipak potpuno drugačiji.

Pod krilom Sandžaka

Točilovo je naselje u Sandžaku u opštini Tutin.

Prema popisu iz 2022. bilo je 137 stanovnika. U selu ima 26 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 6,oo.

Ovaj kraj je velikim delom naseljen Bošnjacima (prema registru iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika.

Binasa Malićević