Sandžak, Novi Pazar, Požega, Sitniče… Murat Koca: Oženili me sa14 godina, tako mi je bilo suđeno! Iako ima preko 80 leta, i dalje na traktoru ide do čaršije

Sandžak, Novi Pazar, Požega, Sitniče: Ima mnogo zanimljivosti koje bi voleo da uradi za svoju suprugu. Murata su jako mladog oženili, zajedno kućili, zajedno radili i stvarali, postali roditelji, decenije su prolazile, žena obolela… Preko noći je postao domaćin, sa rukama punim snova i srcem što je nosilo pašnjake i miris sandžačke zemlje.

Nije mnogo razmišljao o velikom dunjaluku, jer je znao da mu je porodica najveće bogatstvo. Od prvog dana učio je da se kuća čuva slogom, a život poštenjem.

Porodica je najvažnija na svijetu

Malo je oklevao, onada je slegnuo ramenima. – Dobro. Kiša je i dalje padala dok smo se vraćali preko avlije. Osim toga, možda bi se Stambolska džada dočepala jednog grumena života. Dobar je musafir, pitom u muhabetu i blag u pogledu. Nikad nije podizao glas bez potrebe, a vrata njegove kuće bila su otvorena svakom ko bi došao s dobrim namerama.

Dedo Murat na traktoru iz čaršije

Zvuk koji je priroda jurila iznenada se promenio. Postao je suv, težak i običan, više šapat nego bunt. Ispod krova se začuo tih, leden ritam, a onda se nešto osetilo u Sandžaku. – Slušaj, imam 81 godinu – kazuje Murat. – Kako ste se oženili? – Bogme, ne znam ni sam. Oženio sam se nekako neočekivano. Imao sam 14 godina. Eto. Gospođa je starija od mene osam leta, vala.

U poverenju da ti kažem da smo se dobro slagali… došla bolest.

Reporter Radio-televizije Novi Pazar i Murat Koca

Dedo se vraća u mladost, ne kroz godine, nego kroz vedre uspomene. Kao da će ga kakav snažan nalet vetra odneti na Peštersku visoravan. U onom drugom danu on je muž, i otac kome se rođena deca čine premorna i dostojna; ovde je sandžački čovek koji žudi za orginalnim generacijama i živahnom, pronicljivom mladošću, koja napreduje.

“Zasadio i izgradio sam dovoljno za dva života”

Decu je učio radu, a unuke ljubavi i dobrodušnosti. Za Murata je porodica namaz – ono zbog čega se ustaje rano i i leže mirne duše. – Znam da je neprimereno da vas pitam, ali ne mogu tome da odolim: o čemu razmišljate? U adžovom prisustvu oseća se toplina.

– O prošlom vremenu, o svojoj mladosti, naročito mnogo govorim o supruzi. – Puno vam je žao?– Jeste – sa tugom u glasu odgovara naš gospodin.

Adžo, babo, dedo, brat, suprug

Kud god korakneš, zemlja ti nestaje pod petama. Poštenjačina uze hleb i prolete pogledom preko svojih ovaca. Ali bio je istinski vezan za svoje unuke, i spreman da bdi noću, a njegova velikodušnost i nežna narav kao da su zaista bili uverljivi. Nije morao mnogo besediti; dovoljno je bilo da je tu.

Drag svima, poznat po dobrodti, ostavio je trag u svakom Sandžakliji koji ga je upoznao.

Moj Sandžaku, ponosan mi budi

Koca nije imao ni vremena ni prostora za bilo šta drugo osim za Sitniče i najmilije, usled čega je bio potpuno ispunjen i skoncentrisan. Takvo carstvo prolazi kroz život veselo – oni ostaju zapamćeni, kroz najmilije koje su podigli i čestitost koju su pružili. Znao je da je sloga u malim stvarima – u blagoj reči, iskrenom savetu i ruci koja pomaže bez pitanja.

– Murate, šta je sa ovcama? – Imam 24 ovce, dobro su i slušaju me. Kako je dodao, njima se uvek vraća. Zapravo, da ste ga pitali šta se dešava u pomenutom stadu, odgovorio bi da ga briga o ovcama čini srećnim.

Kakva je to ljudina od čoveka

Žena ga brinula koliko i zdravlje, teški uglovi života i ovaj tajanstveni dunjaluk s kojim se Murat probudio i sam iznenađen televizijskom ekipom. – Dopustite da kažem, moj život, pored poljoprivrede i ovčarstva, koje su mi svaka na svoj način privržene, u stvari je nostalgija za minulim godinama. Raduje se svakom okupljanju, nekom osmehu za sofrom, jer tu nalazi svoj mir.

Stara bošnjačka kuća

U stvari, da ste ga videli na njivi koliko radi, uzvratio bi da je prespavao podne na imanju i da će se svakog trena probuditi u svojoj sobi slušajući kao mu unuci cepaju drva. Sumnjičavo je zavrteo glavom: – I te kako sam svestan svojih godina. Ja uživam u svom poslu – dodaje legendarni Sandžaklija.

Uvek je stavljao mir ispred svega, jer veruje da se ognjište čuva mudrošću. Babova ljudska lepota nije glasna, ali je nežna i zaštićena.

Ovčarska proizvodnja sve prisutnija u Sitniču

Još uvek ga doziva ona rana mladost. Sudbinu, moraš da odabereš. Odaje neobičan dojam da još uvek može da posmatra kroz Sandžak. – Ovako je veoma dobro. Najbolje je kad je kratko i jasno. Ako previše zborim, ostavljam utisak da se kao nešto žalim na svoj život – zaključio je Murat Koca iz Sitniča.

Sandžak ispisan na licu

Nikad nije tražio mnogo za sebe, sve je poklanjao porodici. Uz Sandžakliju se svi osećaju prihvaćeno, kao kod svoga na svome. Zna slušati sve do jednog, i mladog i starog, bez osude i bez žurbe. Nosi potomke u sebi kao što se nosi besa – pažljivo i časno. Uvek je stub Sitniča i glasne čaršija koja sve drži na okupu.

Sandžačko selo, kao iz bajke

Osmanlija je Jeni Pazar, tiha snaga Žitnog trga, i dokaz da se prave vrednosti čoveka potvrđuju delima. Jedan život, premnogo doživljaja. – Sad, oseti i oslušni, pa – pam, du – dum, vidiš? Ta blaga narav i čista duša čine da se ljudi uz adža osećaju mirno i prijatno. On je kraljevstvo kojeg se setiš s osmehom i spomeneš s poštovanjem.

Odatle dolazi ritam prirode. – Mada je u ovom slučaju to previše… ako smem tako nešto da kažem o selu, svom dobrom i prelepom zavičaju.

Sitniče je naseljeno mesto grada Novog Pazara u Sandžaku. Prema popisu iz 2022. bilo 908 stanovnika. 

Binasa Malićević