Sandžak, Novi Pazar, Požega, Sitniče… Murat Koca: Oženili me sa14 godina, tako je bilo suđeno! Iako ima preko 80 leta, na traktoru do čaršije

Sandžak, Novi Pazar, Požega, Sitniče: Ima mnogo zanimljivosti koje bi voleo da uradi za svoju suprugu.

Murata su jako mladog oženili, zajedno kućili, zajedno radili i stvarali, postali roditelji, decenije su prolazile, žena obolela…

Porodica je najvažnija na svijetu

Malo je oklevao, onada je slegnuo ramenima. – Dobro. Kiša je i dalje padala dok smo se vraćali preko avlije.

Osim toga, možda bi se priča dočepala jednog grumena života.

Dedo Murat na traktoru iz čaršije

Zvuk koji je priroda jurila iznenada se promenio. Postao je suv, težak i običan, više šapat nego bunt. Ispod krova se začuo tih, leden zvuk, a onda se nešto osetilo u Sandžaku.

Korača ka devetoj deceniji

– Slušaj, imam 81 godinu – kazuje Murat. – Kako ste se oženili? – Bogme, ne znam ni sam.

Oženio sam se nekako neočekivano.

Imao sam 14 godina.

Eto.

Gospođa je starija od mene osam leta, vala.

U poverenju da ti kažem da smo se dobro slagali… došla bolest.

Reporter Radio-televizije Novi Pazar i Murat Koca

Dedo se vraća u mladost ne toliko rastrzan koliko u vedrim uspomenama, kao da će ga kakav snažan nalet vetra odneti na Peštersku visoravan.

U onom drugom danu on je muž, i otac kome se rođena deca čine premorna i dostojna; ovde je sandžački čovek koji žudi za orginalnim generacijama i živahnom, pronicljivom mladošću, koja napreduje.

“Radio sam za dva života”

– Znam da je neprimereno da vas pitam, ali ne mogu tome da odolim: o čemu razmišljate?

Ljubav i poštovanje u braku

– O prošlom vremenu, o svojoj mladosti, naročito mnogo pričam o supruzi. – Puno vam je žao?– Jeste – sa tugom u glasu odgovara naš gospodin.

Sandžački adžo, babo, dedo, brat, suprug

Kud god korakneš, zemlja ti nestaje pod petama. Dedo uze hleb i prolete pogledom preko svojih ovaca. Ali bio je istinski vezan za svoje unuke, i spreman da bdi noću, a njegova velikodušnost i nežna narav kao da su zaista bili uverljivi.

Moj Sandžaku, ponosan mi budi

Adžo nije imao ni vremena ni prostora za bilo šta drugo osim za Sitniče i najmilije, usled čega je bio potpuno ispunjen i skoncentrisan.

U srcu Sandžaka smestio se lavirint čovečnosti

– Murate, šta je sa ovcama? – Imam 24 ovce, dobro su i slušaju me. Kako je dodao, njima se uvek vraća. Zapravo, da ste ga pitali šta se dešava u njegovom stadu, odgovorio bi da ga briga o ovcama čini srećnim.

Kakva je to ljudina od čoveka

Žena ga brinula koliko i zdravlje, teški uglovi života i ovaj tajanstveni dunjaluk s kojim se Murat probudio i sam iznenađen televizijskom ekipom.

Život ispisan na licu

– Dopustite da kažem, moj život, pored poljoprivrede i ovčarstva, koje su mi svaka na svoj način privržene, u stvari je nostalgija za minulim godinama.

Stara bošnjačka kuća

Zapravo, da ste se pitali šta se najverovatnije dešava, odgovorio bi da je prespavao podne na imanju i da će se svakog trena probuditi u svojoj sobi slušajući kao mu unuci cepaju drva.

Uvek iznova, priroda nas očarava svojom lepotom

Sumnjičavo je zavrteo glavom: – I te kako sam svestan svojih godina. – Ja uživam u svom poslu – dodaje legendarni dedo.

Ovčarska proizvodnja sve prisutnija u Sitniču

Još uvek ga doziva ona rana mladost. Srce, moraš da odabereš. Odaje neobičan dojam da još uvek može da posmatra kroz Sandžak.

Sandžaklija za primer

–Ovako je veoma dobro. Najbolje je kad je kratko i jasno. Ako previše pričam, ostavljam utisak da se kao nešto žalim na svoj život – zaključio je Murat Koca iz Sitniča.

Sandžačko selo iz bajke

Jedan život, premnogo doživljaja. – Sad, oseti i oslušni, pa – pam, du – dum, vidiš?

Odatle dolazi ritam prirode.

Mada je u ovom slučaju to previše… ako smem tako nešto da kažem o selu, svom dobrom i prelepom zavičaju.

Binasa Malićević