Ovde je narod pošten

Novi Pazar – Robna pijaca…  Bila jednom jedna pijaca… Ponedeljkom uveče u Novom Pazaru boravi više stotina prodavaca razne robe, koji dolaze iz svih krajeva naše zemlje. Ovako je fukcionisalo pre Kineza… kako narod kaže.  Na trotoarima nekoliko ulica oko Robne  pijace može se sve kupiti po vrlo povoljnim cenama, tako da je saobraćaj prosto  uspavan, blokiran, iscrpljen…

Jugoslavija u malom

Na platou preko puta hotela „Atlas“ robu uglavnom prodaju šverceri iz Rumunije, Poljske, Rusije i drugih istočnih zemalja. Novi Pazar je ponekad ćudljiv, brbljiv, svojeglav, temperamentan… to dobro znam. U toj širokogrudosti ima mesta za Sandžaklije i druge. Izgleda umorno. Pijace mirišu, čini mi se, na Jeni Pazar, na gužvu i muhabet.

Pojam za celu Srbiju

– Šta želiš od mene?    -Ništa; zanima me kupovina – prodaja… interesuje me jedan detalj u vezi sa Kinezima? – Oni su upropastili našu pijacu i naš grad. Ko je kriv za ovu nesreću… ne znam. Da li smo zaista nekada izgledali onoliko dobro… niko više ni ne spominje. Bili smo pojam za celu Srbiju – kaže prodavac u čijem glasu se oseća  ljutnja.

Pazarci su bili neponovljivi

Ali tu su zanimljive priče, sandžačke veze, a ići protiv ljubavi… nemoguće i  besmisleno. Smireno kao pravi Pazarac, izvukao je zbor, a sandžačko srce je usporilo i umorilo se. Treba živeti dalje. Novopazarskim proizvođačima i prodavcima se činilo da je život nalik na drveni most sa veoma malo valjanih dasaka.

Desetine autobusa parkirano na Jaliji

Ulica Osmog marta svakog ponedeljka predveče je zakrčena nagomilanom robom iz Turske, Zapadne Nemačke, Poljske i drugih zemalja, a ima je iz daleke Kine i Japana. Čuveni sjenički sir se prodaje i bez pijačnog dana, tako da građani, odnosno prodavci robe mogu uz vruću lepinju i sir da kupe…

Posle napornog rada sa mušterijama iz svih krajeva naše zemlje, koji kupuju robu ovde, da bi je prodali za koji dinar više u njihovom mestu… Sad se trenutno najviše traže razne patike, trenerke, dukserice, suknje…  koje se ovde mogu kupiti po znatno povoljnim cenama. Njih prodavci najviše donose iz Turske i Nemačke, tako da su sve tezge i trotoari prepuni.

Radila sam u Tekstilnom kombinatu “Raška”

-A koliko ste godina ovde? – Pa bogami, ima 10 godina, 15, pa nema više. – Svakog utorka, nedelje? – Utorak i nedelja, to je to. – Gde ste radili? U Tekstilnom kombinatu “Raška”, to je bio gigant cele Srbije. E sad je ta fabrika pukla, ja sam uzela porodičnu penziju, muževu, jer nemam godine starosti, a staža imam 31. Sad čekam to vreme ako doživim da uzmem penziju – kazuje prodavac na novopazarskoj Robnoj pijaci.

Ko kupuje od pet pari više, (patike, haljine, dukserice, trenerke, farmerke…) roba je znatno jeftinija, a njih uglavnom kupuju prodavci iz Bosne i Hercegovine, sa Kosova i Metohije, Makedonije… Obilazeći Robnu pijacu i njenih nekoliko ulica, primetili smo da su prepune šarolikog sveta…

Tih 90 – tih kupci su uglavnom, dolazili sa svih krajeva Balkana, sa registracijama širom Jugoslavije…

Priču smo ispisali 2010. godine.

Binasa Malićević