Sandžak, Novi Pazar, Robna pijaca… Prodavci: Bili smo pojam za Srbiju! Ovde je narod pošten
Sandžak, Novi Pazar, Robna pijaca: Bila jednom jedna pijaca… Ponedeljkom uveče u Novom Pazaru boravi više stotina prodavaca razne robe, koji dolaze iz svih krajeva naše zemlje.
Pazar je svijet
Ovako je fukcionisalo pre Kineza – narod reče. Na trotoarima nekoliko ulica oko Robne pijace može se sve kupiti po vrlo povoljnim cenama, tako da je saobraćaj prosto uspavan, blokiran, iscrpljen…
Ovako se nekad trgovalo
Na platou preko puta hotela „Atlas“ robu uglavnom prodaju šverceri iz Rumunije, Poljske, Rusije i drugih istočnih zemalja.
Novi Pazar je ponekad ćudljiv, brbljiv, svojeglav, temperamentan… to dobro znam.
Jugoslavija u malom
U toj širokogrudosti ima mesta za Sandžaklije i druge.
Izgleda umorno.
Pijace mirišu, čini mi se, na Jeni Pazar, na gužvu i muhabet.
Sve na jednom mestu
– Šta želiš od mene? – Ništa; zanima me kupovina – prodaja… interesuje me jedan detalj u vezi sa Kinezima? – Oni su upropastili našu pijacu i naš grad. Ko je kriv za ovu nesreću… ne znam.
Kako su nestale pazarske pijace
Da li smo zaista nekada izgledali onoliko dobro… niko više ni ne spominje. Bili smo pojam za celu Srbiju – kaže prodavac u čijem glasu se oseća ljutnja.
Široka ponuda i povoljne cene
Ali tu su zanimljive priče, sandžačke veze, a ići protiv ljubavi… nemoguće i besmisleno. Smireno kao pravi Pazarac, izvukao je zbor, a sandžačko srce je usporilo i umorilo se.
Pazarci su bili neponovljivi
Treba živeti dalje. Novopazarskim proizvođačima i prodavcima se činilo da je život nalik na drveni most sa veoma malo valjanih dasaka.
Preko ćuprije do pijace
Ulica Osmog marta svakog ponedeljka predveče je zakrčena nagomilanom robom iz Turske, Zapadne Nemačke, Poljske i drugih zemalja, a ima je iz daleke Kine i Japana.
Pešter ima svoje blago
Čuveni sjenički sir se prodaje i bez pijačnog dana, tako da građani, odnosno prodavci robe mogu uz vruću lepinju i sir da kupe…
Kad Sandžak zamiriše
Posle napornog rada sa mušterijama iz svih krajeva naše zemlje, koji kupuju robu ovde, da bi je prodali za koji dinar više u vlastitom sokaku…
Sad se trenutno najviše traže razne patike, trenerke, dukserice, suknje koje se ovde mogu kupiti po znatno povoljnim cenama.
Desetine autobusa parkirano na Jaliji
Njih prodavci najviše donose iz Turske i Nemačke, tako da su sve tezge i trotoari prepuni.
“Kad pogledam sa bedema”
-A koliko ste godina ovde? – Pa bogami, ima 10 godina, 15, pa nema više. – Svakog utorka, nedelje? – Utorak i nedelja, to je to. – Gde ste radili?
U Tekstilnom kombinatu “Raška”, to je bio gigant cele Jugoslavije.
Radila sam u Tekstilnom kombinatu “Raška”
-E sad je ta fabrika pukla, ja sam uzela porodičnu penziju, muževu, jer nemam godine starosti, a staža imam 31.
Sad čekam to vreme ako doživim da uzmem penziju – kazuje gospođa na novopazarskoj Robnoj pijaci.
Farmerke iz Novog Pazara
Ko kupuje od pet pari više, (patike, haljine, dukserice, trenerke, farmerke…) roba je znatno jeftinija, a njih uglavnom kupuju prodavci iz Bosne i Hercegovine, sa Kosova i Metohije, Makedonije…
Oni samo rade svoj posao
Obilazeći Robnu pijacu i njenih nekoliko ulica, primetili smo da su prepune šarolikog sveta…
Sećanja koja ne blde
Tih 90-tih kupci su uglavnom, dolazili sa svih krajeva Balkana, sa registracijama širom Jugoslavije…
Priču smo ispisali 2010. godine.
Binasa Malićević
