Sandžak, Novi Pazar, Robna pijaca… Prodavci: Bili smo pojam za Srbiju! Šeher po tvom ukusu

Sandžak, Novi Pazar, Robna pijaca: Bila jednom jedna pijaca… Ponedeljkom uveče u Novom Pazaru boravi više stotina prodavaca razne robe, koji dolaze iz svih krajeva naše zemlje. Od jutra do večeri, Robna pijaca u šeheru pružala je više od kupovine – skupljala je veliku Jugoslaviju.

Umetnost pregovora i osmeha

Ovako je fukcionisalo pre Kineza – narod reče. Na trotoarima nekoliko ulica oko Robne pijace može se sve kupiti po vrlo povoljnim cenama, tako da je saobraćaj prosto uspavan, blokiran, iscrpljen… Cela kupovina skriva trenutke susreta i pogled Isa-bega Ishakovića.

Ovako se nekad trgovalo

Na platou preko puta hotela „Atlas“ robu uglavnom prodaju šverceri iz Rumunije, Poljske, Rusije i drugih istočnih zemalja. Kazandžije, potkivači konja i jorgandžije koji su činili svaki kutak posebnim.

Novi Pazar je ponekad ćudljiv, brbljiv, svojeglav, temperamentan… to dobro znam. Tako je Jeni Pazar spajao Carigradski drum, kulturu i svakodnevni život.

Jugoslavija u malom

U toj širokogrudosti ima mesta za Sandžaklije i druge. Već u tom prvom okršaju tufegdžija – puškar se pokazao kao hrabar i nesalomiv borac.

Jeni Pazar se divio Aćifu Hadžiahmetoviću, njegovom junaštvu, drskoj smelosti, ali i srdačnosti u ophođenju sa ostalima na Stambolskoj kaldrmi.

Izgleda umorno.

Pijace mirišu, čini mi se, na stare zanate Jeni Pazara, na gužvu i muhabet.

Novi Pazar pod svetlom jutarnjeg sunca

Tokom celog dugog razgovora kalajdžija nije sklanjao pogled s bedema i Amir-aginog hana. Pomislio je kako je to u svakom smislu bolje od zaborava. – Šta želiš od mene? – Ništa; zanima me kupovina – prodaja… interesuje me jedan detalj u vezi sa Kinezima? – Oni su upropastili naše carstvo i naš grad. Ko je kriv za ovu nesreću… ne znam.

Kako su nestale pazarske pijace

Da li smo zaista nekada izgledali onoliko dobro… niko više ni ne spominje. Bili smo pojam za celu Srbiju – kaže prodavac u čijem glasu se oseća ljutnja. Prvo svitanje i akšam stvaraju živopisnu pozornicu svakog dana.

Široka ponuda i povoljne cene

Ali tu su zanimljive priče, sandžačke veze, a ići protiv ljubavi… nemoguće i besmisleno. Smireno kao pravi Pazarac, izvukao je zbor, a čaršijsko srce je usporilo i umorilo se.

Sarači i papučari prešli na novo odredište, a stari dućani propadaju. Robna pijaca stavila ključ u bravu. Prazni štandovi kao svedoci prošlih vremena.

Pazar kroz vreme i ožiljke

Treba koračati dalje. Novopazarskim proizvođačima i prodavcima se činilo da je kraljevstvo nalik na drveni most sa veoma malo valjanih dasaka. Prostor na kojem su se generacije susretale ostao je prazan. Nekadašnje gradsko središte trgovine sada čeka Staru čaršiju.

Preko ćuprije do pijace

Ulica Osmog marta svakog ponedeljka predveče je zakrčena nagomilanom robom iz Turske, Zapadne Nemačke, Poljske i drugih zemalja, a ima je iz daleke Kine i Japana.

Pešter ima svoje blago

Zbog bogastva kvalitetne trave i druge stočne hrane, Pešterska visoravan je idealna za poljoprivredu, stočarstvo i proizvodnju zdrave hrane. Nadaleko poznata pršuta i peštersko jagnje poslastica su mnogih svetskih kuhinja i prestižnih restorana širom bivše Jugoslavije. Čuveni sjenički sir se prodaje i bez pijačnog dana, tako da građani, odnosno prodavci robe mogu uz vruću lepinju i sir da kupe… Dernek, muk i note koje mame svakog prolaznika.

Kad Sandžak zamiriše

Posle napornog rada sa mušterijama iz svih krajeva naše zemlje, koji kupuju robu ovde, da bi je prodali za koji dinar više u vlastitom sokaku…

Sad se trenutno najviše traže razne patike, trenerke, dukserice, suknje koje se ovde mogu kupiti po znatno povoljnim cenama. Njih prodavci najviše donose iz Turske i Nemačke, tako da su sve tezge i trotoari prepuni. Novopazarci govore iskreno, više sa srca, osetili su da u sebi negoduju karavan-saraji, odnosno hanovi i objekti predviđeni putnicima.

Desetine autobusa parkirano na Jaliji

Ovde su mirisi, boje i ljudi stvarali jedinstvenu bajku. To je bila umetnost sandžačkog naroda na lokalnoj kapiji. Od starih tradicija do modernih navika – reportaža o neobičnoj trgovini.

Sve što tražiš, na dohvat ruke

Razgovori, pregovori i vesela gužva koja daje dušu šeheru. Mesto gde se susreću Sandžak, dunjaluk i Novi Pazar u vaktu i zemanu. – A koliko ste sezona ovde? – Pa bogami, ima 10 godina, 15, pa nema više. – Svakog utorka, nedelje? – Utorak i nedelja, to je to. – Gde ste radili?

U Tekstilnom kombinatu “Raška”, to je bio gigant cele Jugoslavije.

Radila sam u Tekstilnom kombinatu “Raška”

A ako i postoji nešto više od toga, onda će to prepoznati Žitni trg ili Ćerčijski sokak, a Jeni Pazar može da nastavi dalje ponosnog pogleda sve dok ne ode do Sandžaka; nikad ne spuštajući pogled da uočavaju, posumnjaju, zahtevaju. – E sad je ta fabrika pukla, ja sam uzela porodičnu penziju, muževu, jer nemam godine starosti, a staža imam 31.

Sad čekam to vreme ako doživim da uzmem penziju – kazuje gospođa na novopazarskoj Robnoj pijaci.

Farmerke iz Novog Pazara

Ko kupuje od pet pari više, (patike, haljine, dukserice, trenerke, farmerke…) roba je znatno jeftinija, a njih uglavnom kupuju prodavci iz Bosne i Hercegovine, sa Kosova i Metohije, Makedonije…

Oni trenuci kada osećaš da sve vredi

Obilazeći Robnu pijacu i njenih nekoliko mahala, primetili smo da su prepune šarolikog sveta… I tako smo tek polovina onoga što možemo biti. Dakle, šta je u pitanju?

Nekadašnje jezgro male privrede danas stoji u tišini.

Sećanja koja ostaju zauvek

Tih 90-tih kupci su uglavnom, dolazili sa svih krajeva Balkana, sa registracijama širom Jugoslavije…

“Preko Novog Pazara vršene su trgovinske razmene putevima iz Venecije, Dubrovnika i Bosne za Sofiju, Jedrene i Carigrad kao i obrnuto. Do Novog Pazara su dolazili najznačajniji srednjebalkanski drumovi: Dubrovački, Bosanski i Zetski. Od Novog Pazara ovi kanali su se preplitali u nekoliko pravaca i to: prema Solunu, Carigradu i Beogradu.”

Priču smo ispisali 2010. godine.

Binasa Malićević