Sandžak, Tutin, Pešterska visoravn, Melaje: Neobičan nastavnik, ali uvek u svemu predlaže dobre ideje; nije pristao smesta na razgovor, ali vredno radi i želi najbolje rezultate za Osnovnu školu „25. maj“ u Melajama.

Školska svetlost na Pešteri

Jedan čovek, mnogo učionica: Kada vedar duh menja obrazovanje u sandžačkim krajevima. – Ustanova je puna dece, ali joj fale sportski tereni, put do kuće i generalno uređenje sela.

Ovo je škola koju pohađa 130 učenika i u kojoj radi veliki broj ljudi. Naš zemljak Hari Hajrović opremio je brojne učionice sa klupama i sitnim inventarom na Peštrskoj visoravni.

Klupe i sitni inventar stigli iz Nemačke. Povuče rodna gruda u svačemu.

To mogu samo Sandžaklije.

Pre svega – dobar čovek. Takvi smo ti mi Pešterci – zaključio je nastavnik Osnovne škole „25. maj“ Munir Caković.

Putovanje koje će zauvek pamtiti

Sve je to moj narod, moj život, sandžački sinovi. Svaka slika nam ostavi ožiljak. Izazov nam je kada radimo sa nastavnicima. Imamo veliku odgovornost da damo sve od sebe i da ne izneverimo Sandžak.

Srce Pešteri kuca za obrazovanje

Tako jedan Sandžaklija menja život đaka u seoskim sredinama. Dosta puta smo čuli o vizionaru i imali priliku da gledamo snabdevene pešterske škole sitnim inventarom.

Ljubav prema zavičaju postala je pokretač promena

Hajrović nesebično oprema obrazovne ustanove, ne tražeći aplauze ni pohvale.

Budi nadu na rubu dalekog Balkana.

– Kod nas na Pešteri uvek ima nešto revolucionarno i nešto “starinsko”, malo izmenjeno, znaju to učenici. Zelene površine u školskom dvorištu zaista treba da budu za primer.

Naše je u lošem stanju. Nadam se da će vas zanimati ova informacija. Želimo da svoju  školu učinimo još boljom za život. Hari je dosta učinio za ovaj kraj.

Težimo uređenom – novom školskom dvorištu. Pojedini ljudi su čudo. Sandžak, nije šala – objašnjava Caković.

Prostor za svako dete

Đaci su osobe koje imaju toliko želja i toliko toga još da urade u svom odrastanju, ali polako, ima vremena za sve.

Način na koji se odlučio da kazuje o toj temi je stvarno značajan ne samo za sandžačko školstvo nego i za sve ljude koji žive na ovom podneblju.

To je bilo izuzetno životno iskustvo i mislim da smo snimali zanimljivu reportažu. Novinarskoj strani, priči koja ima posebno mesto u televiziji, šansa o kojoj se najlepše pripoveda.

Sreća pod nebom Pešterske visoravni

I pre nego što smo videli OŠ “25. maj” meštanima se svidela ideja što smo došli u Melaje. Prikazan je dug vremenski period koji ne oslikava samo školstvo već i život, običaje, tradiciju i obrazovanje kroz sve te godine.

Ljudi koji su se opredelili da se bave prosvetom uglavnom su neobični, iskreni i konkretni.

A ta odgovornost, obrazovanje i znanje su njihov najveći kapital, resurs i potencijal.

Od seoskih puteva do školskih pobeda

Na Pešteri, gde su škole male, ali snovi veliki, Hari pravi razliku. Gospodin koji vlastitim rukama gradi bolje sutra za sandžačke đake.

Zahvaljujući Hajroviću, učionice više nisu prazne ni zaključane.

U ime knjige i detinjstva

Sandžaklija koji ulaže u školstvo jer veruje da svako dete zaslužuje šansu. Gde god da ide, jedno mesto zauvek nosi sa sobom – i uvek mu se vraća. To su koreni koje vreme ne briše.

Brižnost prema zavičaju ne stari. Između prošlosti i budućnosti, on čuva ono što su mnogi napustili. Ostao veran svom kraju.

Obnovljene školske prostorije menjaju živote čitavih generacija.

Iznad bajke i stvarnosti, on traži gde svaki običaj ima svoju uspomenu, a svaki dan – smisao predaka. – Pozdravili smo se i nastavnik mi reče: “ Da li vi imate neku svoju želju?”, kaže: “Da”.

“Želim da vidim učionice, koga god pitam od mlađih žitelja koji rado razgovaraju, svi mi svedeoče da je Hari mnogo toga obavio za pešterske škole. Kako se preziva Hari”?, kažem: “Hajrović – sandžački humanista” – odgovara zanimljivi nastavnik Munir Caković iz Melaja.

Hajrović nije zaboravio rodnu grudu

Bio je to odličan odgovor, samo blago pomeranje onih njegovih radnih časova, kao i skupljanje đaka u dvorište, ali je u istinu televizijska ekipa privukla pažnju svih prisutnih.

Odjednom je gomila bljesnula. Šapat zahvalnosti odjekivao je pešterskim poljima. Profesor se osvrnu i pogleda u svoje dobre učenike.

Nas troje se uputismo prema osmogodišnjoj školi u Melajama.

Svakako, jedan od najupečatljivijih trenutaka je upoznavanje sa decom i ostalim prosvetnim radnicima.

Nastavnik Munir Caković – Osnovna škola “25. maj”

Pročitali smo jednom, pa drugi put. Osnovne činjenice o školi. Videli smo iskrene osmehe na licima đaka. Mnogi spustiše ruke na klupe. Nastavnica bez reči ustade i krenu prema gostima.

Srećna, gledala je kako se njena generacija probija prema budućnosti. Činilo se da niko ne obraća pažnju na kameru.

Sve se odvijalo tako mirnim tonom da smo jedva mogli pratiti šta se događa.

Na predelima kao što je ovo…

Neko vreme, kaže priča, Hari je bio samo jedan od Sandžaklija, koji nije zaboravio sandžački Sibir.

Zavičaj nije tačka na karti, već deo duše. Njegova istina je dokaz da ljubav prema rodnom kraju može menjati stvarnost.

Graditelj znanja među vrletima

Melaje je naselje u Sandžaku u opštini Tutin. Prema popisu iz 2022. bilo je 429 stanovnika.

U selu ima 82 domaćinstva, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 5,26. Ovaj kraj je velikim delom naseljen Bošnjacima (prema registru iz 2oo2. godine). 

Binasa Malićević