Sandžak, Tutin, Pešterska visoravan, Gradac: S jedne strane neravni pašnjaci, i najčešće je pusto na njima, a kamoli u cjelokupnom selu. S druge strane katuni i kamene ploče, sve nekake umetničke slike, čini ti se da će sjuriti dole. Pritoka se vijuga ispod one padine gde je preveliko stado, pa tu žubori preko golemih polja strmo u peštersku nedođiju.

Reportaža o vrednom čoveku koji zastupa jedno od najvećih stada u okruženju. Tako vešti Sandžaklija pretvara ljubav prema ovcama u životni poziv.

Dok mnogi odlaze u grad, on je ostao veran svom rodnom kraju i sa ljubavlju se bavi ovčarstvom. Na svom gazdinstvu gaji čak 1.000 ovaca, a svaki dan započinje i završava brigom o svom stadu.

Gradac pod nebom Peštera

Kad dođosmo na prašnjavi put, zastali smo malo i pogledali onamo u Gradac. Prepoznaje se kuća Asmirova, objekti oko kuće, avlija, pa gore poljana. Zatim pogledah malo dole.

Vidi se ona dolina, gde domaćin često izgoni ovce da se napasaju i ovde su se nekada sastajali i slatko razgovarali naši pastiri. Pred kućom stočara beše zgodna bašta; na toj ravnici ogroman orah.

Pod tim orahom susretala su se deca iz sela i dogovarala o vlastitim vragolijama. Sve lepo uređeno. Mesto gde netaknuta priroda i starinske vrednosti i dalje žive.

Skriveni dragulji visoravni

Spoj prirodnih čuda, stočarske tradicije i gostoljubivosti. Od seoskih puteva do savremenog carstva pod visokim nebom Peštera.  – E… Ono jest… ama znaš… volim da pričam! – objasnio je.

A kuda ste vi tako poranili? – upita nas ljubazno i rečito. – Pa ni sami ne znamo – odgovori iskreno novinarka. – Zna li neko  Asmira Škrijelja? – upitaše reporteri iz Novog Pazara.

– Ja sam, vidiš, Asmir… nastavi muhabet ovčar. Mnogi me lično poznaju, ali mnogi i ne. Seljaci i dalje rade, i šute. Omladina beži s kućnog praga. Nisam hteo da menjam svet, meni je Gradac sasvim dobar. Sandžački Sibir i pustinja su izvorište nestvarnih vrleti.

Zavičaj između brda i Sandžaka

Kako jedan Sandžaklija uspeva voditi ogromno stado. Hiljadu koraka uz hiljadu jaganjaca. Ovako čestiti Pešterac gradi moderno i održivo stočarstvo. – A slušala sam ja to… I ovde se već govorilo. – Pa šta bi, dobri čoveče? – Imam kraljevstvo od preko 1.000 ovaca. Teško je naći pastire.

Nezainteresovanost ljudi da se bave ovčarstvom.

Priroda sve uglavnom radi sama. Volim svoj posao – kazuje neverovatani Asmir Škrijelj iz Gradca. Pored toga što je vredan domaćin, Asmir je i dobar sin, posvećen suprug i brižan otac.

Njegova porodica mu je najveća podrška i najznačajnija snaga, a zajedničkim radom čuvaju adete i dokazuju da se od poštenog rada na selu može dobro živeti.

Asmir Škrijelj – selo Gradac

Sandžački kraj koji čuva zavet prošlosti i sadašnjosti. Gospodin se napi vode, izvadi flašu iz jandžika i pruži kamermanu, pa tek onda upita: – Vi ovde nešto snimate, čini mi se? – E?… A što? – Bilo pa prošlo! Sve se sada promenilo! Mnogo sam srećan što vas vidim danas u Gradcu. Mladi su otišli. Traže nešto bolje. Ovo je budućnost. – Jest, jest! – overismo svako slovo. Tako je – zaključuje čuveni sandžački poljoprivrednik.

Neverovatan čovek i gospodin u duši

Malo selo sa velikim željama i toplim ljudima. Vredni babo i njegova svakodnevna borba sa stihijom i stokom. I Asmir udovoljava rečima, kazuje dobro, pa prošapta rođaku, on prvom do sbe, tako ode priča od Pešterske visoravni do Sandžaka.

Sa ponosom nastavlja ono što su gradile prethodne generacije, verujući da kraljevstvo ima budućnost sve dok ima mladih Sandžaklija spremnih da rade, stvaraju i ostanu na svojoj zemlji.

Susret starog i novog na planini koja pamti Aliju Đerzeleza.

Veličanstvenost zemlje kroz četiri godišnja doba

Pejzaži koji oduzimaju dah i dan koji teče sporim, lepšim ritmom. Organizacija, borbenost, rad i pašnjaci sa 1.000 ovaca. Legenda, meštani i beleg koji oblikuju dušu omiljenog predela. – Prvo mi kažite, šta je to tebe zadržalo na Pešterskoj visoravni? – Ljubav prema zavičaju. Mi smo, hvala Bogu, odavno dobro i zdravo. Ovakve lepote nigde nema – naglašava mladi domaćin.

Medenica zvoni kraj seoskog puta, ili pas zavija u šumi, ili se iz katuna nagore čuju gde koja planinka vikne dva – tri puta, pa zaćute. Takvi ljudi čuvaju sandžačko selo, Sandžak i vrednosti koje ne smeju da se zaborave.

Sandžak bez kraja

Gradac je naselje u opštini Tutin u Sandžaku. Prema popisu iz 2022. u selu je živelo 112 stanovnik. U Gradcu se nalazi prva džamija podignuta u tutinskom kraju.

Džamija Gradac izgrađena je 1764. godine

Ova džamija nije samo mesto obavljanja verskih obreda, već i simbol kulturnog nasleđa Gornje Pešteri. Sve veći broj turista posećuje ovu džamiju, zaokupljeni njenom bogatom istorijom i jedinstvenom arhitekturom. 

Izranja, ukazuje se, na naše oči se otkriva, podignut sa dna predubokog okeana Historije, to čudo, SANDŽAK!

Sandžak ( u historiji poznat i pod nazivom Novopazarski sandžak) je posebna geografsko-historijska oblast u pograničnom području Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Kosova. Prostire se na površini od 8.409 km2 i obuhvata jugozapadni deo Republike Srbije i severoistočni pasus Republike Crne Gore.

Deo Sandžaka koji pripada Republici Srbiji obuhvata površinu od 4.504 km2, a dok segment koji se nalazi u okviru Crne Gore ima površinu od 3.905 km2.

Sandžački Bošnjaci su autohton balkanski narod ilirsko-slavenskog etničkog porekla i element su jedinstvenog bošnjačkog nacionalnog korpusa sa Bošnjacima Bosne i Hercegovine.

Naziv Bošnjak izveden je iz imena Bosna, slaveniziranog oblika ilirskog naziva u antičkim dokumentima poznatim kao: Bathinus i Basan ( u oba slučaja naziv se odnosi na reku Bosnu, Bathinus flumen).

Binasa Malićević