Sandžak,Tutin, Pešter, Gradac… Asmir ima stado od 1ooo ovaca i sve se bijeli od sjeničke pramenke! Snaga jednog Pešterca

Sandžak, Tutin, Pešterska visoravan, Gradac: S jedne strane neravni pašnjaci, i najčešće je pusto na njima, a kamoli u cjelokupnom selu. S druge strane katuni i kamene ploče, sve nekake umetničke slike, čini ti se da će sjuriti dole. Pritoka se vijuga ispod one padine gde je preveliko stado, pa tu žubori preko golemih polja strmo u peštersku nedođiju.

Reportaža o vrednom čoveku koji zastupa jedno od najvećih stada u okruženju. Tako vešti Sandžaklija pretvara ljubav prema ovcama u životni poziv.

Gradac pod nebom Peštera

Kad dođosmo na prašnjavi put, zastali smo malo i pogledali onamo u Gradac. Prepoznaje se kuća Asmirova, objekti oko kuće, avlija, pa gore poljana. Zatim pogledah malo dole.

Vidi se ona dolina, gde domaćin često izgoni ovce da se napasaju i ovde su se nekada sastajali i slatko razgovarali naši pastiri. Pred kućom stočara beše zgodna bašta; na toj ravnici ogroman orah.

Pod tim orahom susretala su se deca iz sela i dogovarala o vlastitim vragolijama. Sve lepo uređeno. Mesto gde netaknuta priroda i starinske vrednosti i dalje žive.

Skriveni dragulj visoravni

Spoj prirodnih čuda, stočarske tradicije i gostoljubivosti. Od seoskih puteva do savremenog carstva pod visokim nebom Peštera.  – E… Ono jest… ama znaš… volim da pričam! – objasnio je.

A kuda ste vi tako poranili? – upita nas ljubazno i rečito. – Pa ni sami ne znamo – odgovori iskreno novinarka. – Zna li neko  Asmira Škrijelja? – upitaše reporteri iz Novog Pazara.

– Ja sam, vidiš, Asmir… nastavi muhabet ovčar. Mnogi me lično poznaju, ali mnogi i ne. Seljaci i dalje rade, i šute. Omladina beži s kućnog praga. Nisam hteo da menjam svet, meni je Gradac sasvim dobar. Sandžački Sibir i pustinja su izvorište nestvarnih vrleti.

Gradac između brda i Sandžaka

Kako jedan Sandžaklija uspeva voditi ogromno stado. Hiljadu koraka uz hiljadu jaganjaca. Ovako čestiti Pešterac gradi moderno i održivo stočarstvo. – A slušala sam ja to… I ovde se već govorilo. – Pa šta bi, dobri čoveče? – Imam kraljevstvo od preko 1000 ovaca. Teško je naći pastire.

Nezainteresovanost ljudi da se bave ovčarstvom.

Priroda sve uglavnom radi sama. Volim svoj posao – kazuje neverovatani Asmir Škrijelj iz Gradca.

Asmir Škrijelj – selo Gradac

Sandžački kraj koji čuva zavet prošlosti i sadašnjosti. Gospodin se napi vode, izvadi flašu iz jandžika i pruži kamermanu, pa tek onda upita: – Vi ovde nešto snimate, čini mi se? – E?… A što? – Bilo pa prošlo! Sve se sada promenilo! Mnogo sam srećan što vas vidim danas u Gradcu. Mladi su otišli. Traže nešto bolje. Ovo je budućnost. – Jest, jest! – overismo svako slovo. Tako je – zaključuje čuveni sandžački poljoprivrednik.

Neverovatan čovek i gospodin u duši

Malo selo sa velikim željama i toplim ljudima. Vredni babo i njegova svakodnevna borba sa stihijom i stokom. I Asmir udovoljava rečima, kazuje dobro, pa prošapta rođaku, on prvom do sbe, tako ode priča od Pešterske visoravni do Sandžaka. Susret starog i novog na planini koja pamti Aliju Đerzeleza.

Veličanstvenost zemlje kroz četiri godišnja doba

Pejzaži koji oduzimaju dah i dan koji teče sporim, lepšim ritmom. Organizacija, borbenost, rad i pašnjaci sa 1000 ovaca. Legenda, meštani i beleg koji oblikuju dušu omiljenog predela. – Prvo mi kažite, šta je to tebe zadržalo na Pešterskoj visoravni? – Ljubav prema zavičaju. Mi smo, hvala Bogu, odavno dobro i zdravo. Ovakve lepote nigde nema – naglašava mladi domaćin.

Medenica zvoni kraj seoskog puta, ili pas zavija u šumi, ili se iz katuna nagore čuju gde koja planinka vikne dva – tri puta, pa zaćute.

Sandžak bez kraja

Gradac je naselje u opštini Tutin u Sandžaku. Prema popisu iz 2022. u selu je živelo 112 stanovnik. U Gradcu se nalazi prva džamija podignuta u tutinskom kraju.

Džamija Gradac izgrađena je 1764. godine.

Ova džamija nije samo mesto obavljanja verskih obreda, već i simbol kulturnog nasleđa Gornje Pešteri. 

Binasa Malićević