Sećanje na Alja Hadrovića – pazarskog odžačara

Novi Pazar – Ovim zanimanjem bavi se godinama, a stalno je zaposlen u Robnoj kući „Beograd“. U rodnom gradu posao rešava putujući na svom čuvenom biciklu, davno kupljenom.  Sa sobom nosi potrebni alat. Aljo je izuzetan, kvalitetan, skroman i uvek veseo čovek.Postoji verovanje u narodu da odžačar donosi sreću.

Alju je poštenje nešto najvažnije u životu

Alja Hadrovića, jedinog odžačara u Novom Pazaru ne treba posebno predstavljati. Odnedavno ima i pomoćnika…  Sugrađani ga uveliko poznaju, a zbog posla kojim se bavi poznat je i stanovnicima  Sjenice, Tutina, Raške… Ovim zanimanjem bavi se godinama, a stalno je zaposlen kao portir u Robnoj kući “Beograd”.

Voli Novi Pazar i svoj zanat

– Kao đak škole učenika u privredi još 1964. godine sam upisao ovo zanimanje… Odeljenje je bilo mešovito, a samo sam se ja opredelio za ovaj poziv. Od tada pa do dans radim taj posao i nisam se pokajao. Stignem svuda gde me pozovu. Imam dosta prijatelja jer mnogima godinama čistim dimnjak. Naročito sam zaposlen zimi i tada ne gledam na radno vreme. Radim od jutra do sutra. Praktično, nemam slobodnog vremena. Nije u pitanju isključivo novac,  već obaveza prema mojim sugrađanima sa kojima godinama lepo živim. Odem i do Sjenice, Tutina i drugih susednih gradova kada sam u prilici i kada me pozovu – priča naš legendarni Aljo.

U Novom Pazaru zadatak završava odlazeći na svom starom biciklu, kupljenom neke daleke godine… Prepoznaju njegovi prijatelji i taj bicikl. Sa sobom nosi i potreban pribor. Aljo je tih i uvek nasmejan čovek. Kao da nema problema. – Često sam umoran. Dešava se da nekada uopšte ne spavam, a moram da se penjem po krovovima kuća, Rizično je sve to, ali sam ja navikao. Kao i svaki drugi posao i ovaj ima svoje ružne osobine. Međutim, u poređenju sa onim što je lepo sve se zaboravi.

Odžačar donosi sreću

Posmatrajući odžačara, uvek garavog u crnom odelu, pomislimo kako ovaj posao i nema nečeg lepog. Kao da nam je čitao misli, Aljo komentariše da je upravo lep taj kontakt sa ljudima i prijateljstva koja je godinama sticao i potvrđivao. Zarad ovog zanimanja odrekao se fudbala kojim se intenzivno bavio, igrajući za klub “Ras”. Nema razloga da ne verujemo Alju da u pozivu odžačara nije sve tako crno.

Aljo – odžačar: precizno i jasno je utabao sandžački put… sinbol pazarskog šehera  čija slava ne jenjava ni danas. – Novi Pazar volim jer mi pruža mogućnost da ispoljim svoju dobrotu i uvek se nešto dešava, upoznaju se novi ljudi, stvaraju se nove mogućnosti, prekrsno je…

Shvatio sam da mi se, i pored toga što mnogo volim rodni grad, uprkos svemu, kad god to bude, vratiću se na svoju kldrmu kao penzioner. –Kako to mislite? – zapitasmo Alja. –Evo, ovo. Naši životi su stalno problematični i moramo da učimo kako da se poštujemo, uvažavamo, treba jedni druge da pomažemo… ponekad se spotaknemo, ali da se uvek krećemo ka onom najboljem u nama… kao nigde na svetu.

Jedno predivno iskustvo, čarobna saradnja sa pomoćnikom, maestralni Haris Alić u rezultatu remek dela na sceni Novog Pazara, Sjenice, Tutina, Raške…

Haris je moj naslednik

Rad sa Harisom izgleda eto – tako kao da je Sunce prešlo na pazarsku stranu ulice. Dobar i pošten momak. Od mene može da nauči sve tajne zanata. Dobro se slažemo. Nije uzalud smišljena izreka da  se pravi prijatelji mogu prebrojati na prste jedne ruke. On će me naslediti u poslu – sa ponosom je objašnjavao pazarski odžačar Aljo te 2010.godine.

Pazar je grad u kome je Aljo proveo svoje rano detinjstvo, a svirka  i svakodnevni život tih godina postali su inspiracija za neke od uspomena koje se ponavljaju na njegovim slikama života.

Binasa Malićević