Nije sve tako crno
Novi Pazar – Sklonio je svoj radni alat u stranu… Ima dobru priču za televiziju. Još jedan trenutak je gledao u pazarske ulice, a zatim je pružio ruku … „O. Izvoli“, rekao je. Pretpostavljam da će ti ovo biti potrebno – muhabet. Nema predaha za vas. Stalno negde žurite i jurite. Pa ništa, uvek kad me vidite, vi me ispoštujete i uvek me lepo saslušate, to mi je dovoljno “– kazuje naš dragi prijatelj Mustafa Mujo Ćatić.
Građani me poštuju
Nakon našeg upoznavanja putevi su nam se ponovo ukrstili… uvek veseo i raspoložan za priču… raduje se životu… na ekipu je ostavio pozitivnu energiju: živost, svežinu, toplinu… – „Ja volim da radim. Umem da se družim s ljudima. Svaki dan je drugačiji i sledeći dan donosi nešto novo. Sreo sam drage osobe “– zbori fantastični Mujo.
Pogledao je duž mahale ka onom mestu gde treba da krene… Blagi žagor ulice i radoznalosti preneo se i na nas. Zastala sam da ponovo nešto kažem, ali… Mujo je izjavio da se ne sekira zbog problema na njegov račun. Najsnažniji utisak je, čovek ne zna da se naljuti. Tuga i radost se poznaju insanu po licu… Uvek u društvu mnogih prolaznika, koji se već dobro poznaju, mnogo bolje nego što poznaju televizijsku ekipu… Jedino im preostaje zajednička kahva, jer dobro znaju tu čuvenu kafečajnicu kod Haka…
Pazar je jedan jedini
To, naravno, nije pitanje na koje želimo odgovor. Glasovi im se prepliću kao zvuci (defa i darbuke). Mahale se konačno pronalaze u “Staroj čaršiji”, gotovo su bili “zazidani” kahvama iz filđana i tradicionalnim turskim čajem. Kako međusobno tiho i uljudno razgovaraju… sve šahovske figure su na stolu. Novi Pazar jeste jedno od tih krajnosti… Sandžak je veliki tvorac dela, zvuči kao snažni mačevalac života. Umesto toga ima Novi Pazar, da bi bio čist mora poštovati radnike “Gradske čistoće”…
Neka se drugi sekiraju za mene
-” Mene građani uvažavaju. Primećujem samo pozitivne detalje, ali ostajem na tome da ih umnožim. Život treba živeti, a ne sputavati i zbunjivati. Kad mi je teško pevušim… tako mi je lakše. Gde god proveravaš: sokaci, mahale, kldrma, ulice… na koju kod stranu pogledaš – lepota. Ja ne tražim mnogo… Zdravlje je najvažnije” – zbori neobični radnik – gospodin novopazarskih ulica. Iznenadio se kad je opazio koliko ga Novopazarci pozdravljaju.
Čisteći ulice po Pazaru naslušao se raznih priča, ali nije čuo ništa i osetio tako očaravajuće kao taj – čaršijski zbor i miris ramazanskih pitica. -“Što se toga tiče, ja sam najbogatiji čovek u Sandžaku. Poznajem sve lepote grada u dušu. Ne može da se kupi. To je samo moje. U mom srcu stanuje pazarska čaršija” – ponosno kaže zanimljivi Mustafa Mujo Ćatić.
Ja sam srećan čovek
Uzeo je svoja kolica i preleteo pogledom preko njih. Znam da nije čisto pazarski, ali je čista i zlatna istina. Vraćajući vodu u brazdu, osmehnu se pokazujući na svoje nakvašene prste. Sve ovo sada pripada Jeni Pazaru, ali mi ne pripadamo svemu tome. Jaz je bio pravi, ali on se u svakom pogledu razlikovao, poput one smolaste vatre… Moja rana mladost, kroz sećanje po sandžakom vilajetu… zadržala se duboko u meni, kao da me vraća na prvo ašikovanje… ljubav nije šala.
Binasa Malićević
