Trtovska kuća odoleva vremenu

Sandžak – Kako Novi Pazar da nastavi dalje kada izgubi tursku arhitekturu? Kako može da prihvati deliće svoje prošlosti… Ako zatvori vrata, pazarski život ostaće takav kakav jeste: jednostavan, običan, čist, pomiren sa sudbinom. Ali ako ih otvori, rizikuje sve… mora da pusti u život Jeni Pazar.

Stara je više od 150 godina

-” Kuća je stara preko 150 godina. Nabrojati na prste…  Pa ja mogu na prste jedne ruke da nabrojim koliko ima starinskih – turskih kuća u našem gradu. Prošla su vremena u kojima su mnogobrojne porodice spavale na dušeklucima… Nastavio sam da pričam i da se borim da istina o pazarskoj čaršiji dopre do države. Nadmeće se sa rubom vremena… to ipak ima svoju draž… valjda… mi Pazarci uvek nekako zakasnimo” – priseća se neverovatni Džemail Trtovac.

Iznad kuće jaz

Džemail je gledao u svoje detinjstvo pa smo primetili nostalgiju i preveliku porodičnu tradiciju. U osunčanom delu krova, kraj južnog zida, pored drvenih prozora, stajale su dve plastične posude sa zemljom, iz kojih su rasle stabljike ruža, a još jedna se sunčala na ćepencima, iz njenog središta pomaljalo se sitno satensko lišće. – „Čuvamo istorija osmanske arhitekture i pod zaštitom je države. Dođu prolaznici i ovde, na Parice. Oni će te prvo pitati kako se nekad živelo? Bilo je kao u bajci… poviše kuće jaz… oko mahale vodenice – potočare. Duša me boli… Pazar na razglednicama. Čaršija je mirisala na hlvu koja se pekla svakog “uoči” petka. Kad se samo setim… ne može da se zaboravi” – govori zanimljivi “has” Pazarac Džemail Trtovac.

Ne bih je dao za 100 stanova

Krenuli smo polako prema kući, udišući miris jorgovana, a zatim smo stali i seli, stežući snažno pazarsku čaršiju. U neverici smo zagledali… u moćnu riznicu spokoja i lepote, u kojoj je pretvorena naša bošnjačka tradicija. A zatim smo se setili neobjašnjivih tragova u srcu… koji nikako da nestanu. Blago miluju dušu Novog Pazara i ne daju mu mira.Ostalo je samo da se vidi koliko će dugo tinjati ta ljubav… da li će Trtovac imati podršku… da sačuva sandžačko blago… pre nego što se pogase mnoge lambe.

– “Živim ovde veoma dugo da znam svaku kldrmu… U ovom delu grada nije bilo neobično da komšije žive kao braća rođena. Sve se promenilo. U pazarskoj mahali  niču zgrade kao pečurke. Nije ni to loše. Nove generacije traže još naprednije digitalne tehnologije. Sve ja to razumem, nije do nas. Svako bira svoj put. U moje vreme… sve je bilo organizovano i na vreme – zbori naš prijatelj.

Hajde zajedno da čuvamo Novi Pazar

Začuo se žagor na spratu i neko je počeo da sprema ručak. Domaćica je prišla mutvaku… Imaju li Pazarci  scenu iz Stare čaršije, koji su one jeseni bili sa dućandžijama … -“Nestali su oni mali dućani. Skidaju krovove i zidaju spratove… Pazar gubi svaku draž. Nema čaršije u orijentalnom stilu… pored kuće brazda… svaku jutro zahvatiš  čistu vodu u bakarni  ibrik. Napiješ se “ledenice” kao sa izvora. Tako nešto je bilo  nemoguće objasniti putnicima – namernicima.  Moju kuću ne bih dao za 100 stanova. Hajde zajedno da čuvamo stari Novi Pazar – zaključio je Trtovac.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, na području Sandžaka ( u Srbiji i Crnoj Gori), živi 228. 339 sandžačkih Bošnjaka. Prema procenama, U Bosni i Hercegovini danas živi oko 160.ooo Bošnjaka poreklom iz Sandžaka, u Hrvatskoj i Sloveniji oko 40.000, a na području Kosova i Makedonije sandžački Bošnjaci žive u broju od oko 100.000. Ukupno na prostorima Balkana sandžački Bošnjaci žive u broju oko 530.000. Život u sandžačkim varošima u prošlosti odvijao se, kao u samoj čaršiji… u mahalama i po sokacima… Aritektura naselja iz tog peroda, izgled kuća, avlija, ograda, kapija i drugih sličnih objekata, održavao je duh vremena u kome su građani živeli…

Binasa Malićević