Sandžak, Novi Pazar, Stambolska džada… Canda: Kidali smo pitu rukama! Moj Pazaru, grade od starina
Sandžak, Novi Pazar, Carska džada: Oni su sadržajna i zlatna generacija na koju je Novi Pazar računao. Osnivač ih je znatiželjno posmatrao. Postoje Sandžaklije koji u sebi nose sećanja na neka drugačija vremena. Doba kada se sa malo novca živelo skromnije, ali se družilo više, kada su avlije i sokaci bili puni dece, a komšijska vrata gotovo uvek otvorena.
Sa pazarske kaldrme u nezaborav
Isa-beg Ishaković je to mudro radio, kad bi pazarska omladina počela kakve nestašluke: kao da je iza njih neko drugi, koji ih je opominjao da čine dobra dela.
-Vidim da u tim generacijama ima šehera, je li tako? Sačuvaj malo Pazar za sebe. U naše vreme imali smo srećno detinjstvo. I onda se vratim na rečenicu sa početka dana, kao deca smo slušali starije.
Majka je bila zakon. Znalo se ko drži kuću, ko se sluša i ko nas je učio pravim vrednostima – reče sa nostalgijom u glasu Muzafer Grbović.
Bile su tu igranke, staro društvo i druženja koja se pamte sa posebnom emocijom. Komšija se poštovao, stariji su se slušali, a Pazarci su jedni drugima prisustvovali u svakodnevnom životu.
Sandžačke majke i nane
Tada je šeher imao drugačiji ritam, ulice su bile pune ljudi, a druženja svakodnevna. – Tako se tada živelo, sedamdesetih su u Sandžaku važili neki drugi principi. To je bio život apsolutno bez ikakvog interesa – naglašava Grbović.
Posebno mesto u njegovom životu zauzima sport. Voli fudbal, boks i košarku, a sa istim žarom besedi i o svom gradu, starim ulicama i prijateljima sa kojima je odrastao.
Ostala je samo uspomena
Ceo život su proveli u pazarskim mahalama, avlijama, baštama, kaljavim sokacima i na rekama. Misli su im bile jasne, dobronamerne i pazarske. Zbog njih je Novi Pazar zaboravio na bol i strepnju.
O Novom Pazaru su pisali brojni putopisci, a čuveni Evlija Čelebi je u XVII stoleću zabiležio da je bio jedan od najvećih gradova na Balkanu (prema popisu iz 1528. godine, Novi Pazar je imao 221 kuću, što je za dve kuće više nego što je imalo Sarajevo – 119).
Nasred sofre vruća pita
Nekada se znalo da se sedne za istu sofru i podeli ono što se ima. Kada se ispeče pita, cela mahala bi se okupila, pa se zajedno jelo, pričalo i smejalo. Nije bilo važno ko ima više, a ko manje. Bilo je važno da se zajedno sedne, da se pita podeli i da niko ne ostane gladan.
– Sad mlđi pišu svoje stranice, u vremenu koje donosi neka nova pravila. Konačno su došli na svoje. Poštovati prave ljudske vrednosti. Ovo je stara legenda koja ponovo treba da se čuje – objašnjava rečiti Sandžaklija.
Carska džada bez kaldrme
Na dnevnom svetlu Novi Pazar mu se činio još lepšim. Pazarska kldrma nikako ne odgovara ovako teškom terenu. Canda se uverio: ne može da vrati vreme unazad. Trebaju mu dva srca da zakorači u budućnost, a da pritom ne zaboravi Novi Pazar.
Od samog nastanka grad je imao fizionomiju orijentalnog naselja, a zbog svoje veličine i značaja, godine 1468/69. dobija status šehera, kojeg je u to doba imalo malo gradova na Balkanu.
U sredini grada se nalazila čaršija sa dućanima. Oko čaršije bile su mnogobrojne mahale u kojima se stanovalo, a u svakoj mahali postojala je i džamija.
“Svaka ulica kao jedna kuća”
Stare ulice čuvaju tragove nekog drugačijeg vremena. Njima se nekada prolazilo polako, zastajalo se ispred kuće, divanilo se sa drugovima i dočekivalo se svako poznato lice.
Spustio je pogled na Prvomajsku ulicu i na trenutak ugledao Ramizovu berbersku radnju iz koje se čuo muhabet. Ova poezija je bila stvarna. Počela su da se otvaraju vrata i drugih dućana.
Dućandžije su se pojavljivale s izrazom potpune sreće na licima. Bajka o starim zanatima u Novom Pazaru počinje daleke 1461. godine kada počinje i razvoj grada na ovim prostorima.
S napertkom grada počinju da se oblikuju i prvi zanati u našim krajevima.
Nema više onih kaljavih sokaka
Naviknuti na rad, postali su tihi.
Osetili samo šuškanje njihovog zbora, miris ramazanskih pitica, ukus kahve sa žara i notu pečenih kestena. “Ali, naravno, pobeći se ne može od Pazara. Napokon, svi se kad-tad moramo suočiti sa svojim obavezama” – podseća zanimljivi Pazarac.
U mahalama se delilo i dobro i teško. Nije se imalo mnogo, ali bilo je više vremena za muhabet, posedak i čaršiju. Danas su mnogi sokaci promenjeni, neke kuće su ostale prazne, a Pazarci su otišli svojim putem.
Ipak, uspomene na stare mahale i sokake ostaju. One čuvaju balade o detinjstvu, prijateljstvima, komšijama i jednom vremenu koje se pamti po ljudima, a ne po onome što su imali.
Ulica 1. maj oduvek je bila puna dućana
Svaki dan je donosio novu dogodovštinu i mnogo razloga za osmeh. – Tako sam se i ja vratio na kldrmu, na avliju, u sokake… Nekada sam mislio da je otišlo u zaborav. Sad znam da to nije istina. Isa-beg Ishaković je mnogo učinio, i Meho Bejtić, i Reka Hadžibulić, i Ekrem Sejfović i Hajro Ličina.
Pružili su sve što su mogli. Uradimo nešto korisno za naš Novi Pazar, kako bi ponovo zasijao u starom sjaju i pokazao neobičnu lepotu. Naše čaršije nema nigde na dunjaluku – sa utehom u glasu kazuje čuveni Canda.
Carska džada u šeheru
Na osnovu mnogih radova može se zaključiti da je Novi Pazar podignut u periodu između 1455-1461. godine. Te podatke nam pruža Popis Krajišta Isa-bega Ishakovića iz 1455. godine, u kom se pominju sela Parice i Potok.
Novi Pazar se prvi put pominje 1461. godine u dubrovačkim pisanim dokumentima. Postoji verovatnoća da je Novi Pazar osnovan i ranije, pre 1461. godine, (jer su Dubrovčani osnovali svoja naselja samo u razvijenim trgovačkim mestima, odnosno gradovima).
Sem toga, Novi Pazar je evidentiran 1468/69. godine kao naselje najvišeg stepena, odnosno kao šeher, što potvrđuje mogućnost da je Novi Pazar osnovan i pre 1461. godine.
Muzafer Canda Grbović – Novi Pazar
Stara čaršija se upita da li se te reči posebno odnose na nju. Shvatili smo kako se voli rodni grad. Da istina bude veća, neke priče treba uvek prepričavati i štampati. Želimo da stvaramo, rečima. Sandžak, pre svega. Novi Pazar, pre i nakon svega.
Oduvek su mahale i sokaci bili mnogo više od običnih ulica. Tu se živelo, veselilo i odrastalo. Svaka avlija imala je svoju dušu, a poneki sokak mirisne ruže i brazde.
“Kad pogledam sa bedema”
Stari deo čaršije formiran je na levoj ovali reke Raške, pored džamije Isa-bega Ishakovića. Dućani su podizani jedan za drugim u glavnoj ulici (danas Ul. 28. novembar) pa je tako nastao deo čaršije poznat kao Tijesna čaršija.
Novopazarska čaršija se prostirala od mosta duž cele glavne ulice, pa sve do ulaza u Potok mahalu, gde je bio vrh čaršije, tako da je taj deo grada i danas poznat kao Vrh čaršije.
Razvoj čaršije je nastavljen i na desnoj obali reke Raške, gde su također podizani dućani zbijeni jedan do drugoga. Građeni su od ćerpiča, čatme, dasaka, a retko od opeke i kamena.
Drveni izlozi bili su sa kapacima i ćepencima. Dućani su bili pokriveni ćeramidom, a natkriveni nadstrešnicama, kapacima i tremovima, zbog kiše, snega, ali i letnjih žega.
-Bili smo srećni i zadovoljni. Voleo bih da se još dugo družim sa prijateljima iz detinjstva i da događaje iz sokaka pamtimo do kraja života. Vremena su se promenila, mnoge ulice danas izgledaju drugačije, ali sećanje na mladost, staro društvo i dane kada je bilo važno biti zajedno i dalje žive. Ulica mog detinjstva, negde kraj Jošanice, i sada čuva melodiju prošlih dana.
Svi smo imali neko mesto, neki kraj, ili možda sokak koji nas je tako neodoljivo primao u svoja nedra. Ponekad je to kutak kojim više ne prolazimo.
Novi Pazar u vaktu i zemanu
Novi Pazar je osnovan u doba Osmanske Carevine. Temelje grada je postavio Isa-beg Ishaković, zapovjednik Skopskog i Bosanskog krajišta, kasnije Bosanski sandžakbeg, osnivač Sarajeva i Šapca, naloživši da se u blizini naselja, i njegovog predgrađa Trgovišta, podigne kompleks građevinskih objekata.
Objekte su, kao zadužbinu Isa-bega Ishakovića, činili džamija, karavn-saraj, hamam i bedeset šest dućana. Oni su činili jezgro Novog Pazara.
Novi Pazar kroz vjekove
Danas, Novi Pazar je moderan multietnički evropski grad u kome se susreću orijentalna i zapadna arhitektura, islam i hrišćanstvo, politički, ekonomski, univerzitetski, kulturni, turistički i svaki drugi centar Sandžaka. Nalazi se na 290 km od Beograda, na deonici starog puta koji preko Ibarske magistrale vodi prema Podgorici i Jadranskom moru.
Smešten je u dolini reka Jošanice, Raške, Trnavice, Deževske i Ljudske, na nadmorskoj visini od 496 m. Okružen je visokim planinama Golijom i Rogoznom i Pešterskom visoravni.
Izranja, ukazuje se, na naše oči se otkriva, podignut sa dna predubokog okeana Historije, to čudo, SANDŽAK!
Binasa Malićević
