Kidali smo pitu rukama

Novi Pazar – Oni su „ sadržajna“ generacija na koju je Novi Pazar računao. Osnivač ih je procenjivački posmatrao. Isa – beg Ishaković je to mudro radio, kad bi pazarska omladina počela kakve nestašluke: kao da je iza njih neko drugi, koji ih  je opominjao da čine dobra dela. Vidim da u tim generacijama ima šehera, je li tako? Sačuvaj malo Pazar sebi. U naše vreme imali smo srećno detinjstvo. I onda se vratim na rečenicu sa početka dana, kao deca smo slušali starije. Komšija je bio zakon.

Tako se tada živelo, šezdesetih su u Sandžaku vladali drugi principi… To je bio život apsolutno bez ikakvog interesa – kaže Muzafer Canda Grbović.

Nasred sofre vruća pita

Ceo život su proveli u pazarskim mahalama, avlijama, baštama, kaljavim sokacima… Misli su im bile jasne, dobronamerne i pazarske. Zbog njih je Novi Pazar zaboravio na bol i strepnju. Sad je red na mlađe generacije… Konačno su došle na svoje. Poštovati prave ljudske vrednosti. Ovo je stara legenda koja ponovo treba da se ispriča – kazuje zanimljivi Grbović.

Svaka ulica kao jedna kuća

Na dnevnom svetlu Novi Pazar mu se činio još lepšim. Pazarska kldrma nikako ne odgovara teškom terenu. Canda se uverio: ne može da vrati vreme unazad. Trebaju mu dva srca da pokuša  umiriti budućnost kako ne bi šibala Novi Pazar. Spustio je pogled na Prvomajsku ulicu i na trenutak ugledao Ramizovu berbersku radnju iz koje  se čuo muhabet. Ova priča je bila stvarna. Počela su da se otvaraju vrata i drugih dućana. Dućandžije su se pojavljivale s izrazom potpune sreće na licima. Naviknuti na rad, postali su tihi. Čulo se samo šuškanje njihovog zbora, miris pečenih pitica, ukus kahve sa žara… “Ali, naravno, pobeći se ne može od Pazara. Napokon, svi se mi moramo kadtad suočiti sa svojim dužnostima” – podseća zanimljivi Pazarac.

Tako sam se i ja vratio na kldrmu, na avliju, u sokake… Nekad sam mislio da je sve otišlo u zaborav. Sad znam da to nije istina. Isa beg Ishaković je mnogo učinio, i Meho Bejtić, i Reka Hadžibulić, i Ekrem Sejfović  i Hajro Ličina. Pružili su sve što su mogli. Učinimo nešto korisno za naš Novi Pazar, kako bi opravdao svoj stari sjaj… Naše čaršije nema nigde u svetu” – sa utehom u glasu kazuje čuveni pazarski Canda.

Stara čaršija se upita da li se te reči posebno odnose na nju. Shvatili smo kako se voli rodni grad. Da istina bude veća, neke priče treba uvek prepričavati … Želimo da stvaramo, rečima. Sandžak, pre svega. Novi Pazar, pre i nakon svega.

Ulica mog detinjstva. Svi smo imali neko mesto, neki kraj, ili možda sokak koji nas je tako neodoljivo primao u svoja nedra. Ponekad je to kutak kojim više ne prolazimo. Voleo bih da se još dugo družim sa drugarima iz detinjstva i da događaje iz sokaka pamtimo do kraja života…

Koliko smo bili srećni i zadovoljni

Novi Pazar je politički, ekonomski, kulturni i svaki drugi centar Sandžaka. Nalazi se na 290 km od Beograda, na deonici starog puta koji preko Ibarske magistrale vodi prema Podgorici i Jadranskom moru. Lociran je u dolini reka Jošanice, Raške, Trnavice,  Deževske i Ljudske, na nadmorskoj visini od 496 m. Okružen je visokim planinama Golijom i Rogoznom i Pešterskom visoravni.

Binasa Malićević