Sandžak, Novi Pazar: Sulejman Ćuro Dervišnurović u svakodnevnom životu je prijatan, korektan i komunikativan čovek. U ringu je bio sušta suprotnost.

Neustrašiv.

Pazar ima najbolju publiku na svijetu

Borben do maksimuma, uporan, pozitivno agresivan. U granicama bokserskih pravila.

“Kad pogledam sa bedema”

Voleo je da odabere protivnike!

Birao je najjače, poznata ringovna imena Gazepova, Stevu Popovića, Jakupija, Perunovića, Mugošu, Rusevskog, Omerovića…

Detalj iz borbe Dervišnurović – Gazepov

Takvi dueli su  na gradski stadion dovodili hiljadu gledalaca više. O njemu je čaršija danima pričala… Krajem 1973. godine zauzeo je treće mesto među najboljim „lakašima“ Jugoslavije.

O, koliko smo hajali čaršiju

U eri Mate Parlova, Rusevskog, Perunovića, braće Kačar…

Oko ringa – nekoliko hiljada ljudi

– “Pazar nikada nije oskudevao u talentima. Ni sada. Rastu u ovim našim sokacima kao pečureke posle kiše. Treba više rada i organizacije… Ni u moje vreme toj deci nije poklanjana pažnja.

Imali smo vanserijske mlade talente. Novi Pazar je uvek bio rasadnik odličnih sportista.

Ovaj grad ima samo najbolje” – kazuje sjajni Sulejman Dervišnurović.

Novi Pazar na karti svijeta

Jugoslavija je obraćala pažnju na to pazarsko svetsko čudo u boksu.

Zamarali su mozag u potrazi za logikom kojom bi se ovaj fenomenalni sadržaj mogao objasniti.

Kako je Ćuro znao da će ih pronaći.

Tražeći izlaz baci munjeviti pogled prema Gradskom fudbalskom stadionu.

Još jedno svetsko čudo

S te strane je prilazilo još desetak pazarskih boksera.

Nisu imali kuda.

Pokušaće da se bore. Publika ih čeka!

Prijateljstvo koje traje

– “Nemojte ni pomisliti na to, novinari, sve će se vratiti tu na lice mesta.” Naš prijatelj je munjevito razmišljao, tražeći čuvenu sandžačku publiku.

Pazarski boks se nikada neće vratiti na ono što je bio… -“Bojim se da ste u pravu.

Takvi bokseri se rađaju jednom u 100 godina!

“Ponosan sam na šeher u kojem živim”

Sve zbog navijača.

O, kako smo voleli našu čaršiju…

Bili smo sandžački heroji.

Steže sve u grudima, a srce lupa kao ludo. Imali smo teške trenutke u karijeri. Šta sve čovek preživi, samo sebe samog nikako.

Osećam se tužno svaki put kad pričam o tim vremenima.

Burazeru, na mom si terenu

Od dvadeset i dva prvenstvena meča, samo dva nerešena rezultata.

Možete li da zamislite? Novopazarska mašinerija.

Još uvek se družimio na Korzou, naučili smo već dosta toga o boksu i životu. Bilo nekad i tačka,” –  reče  naš prijatelj Ćuro.

Bokseri iz Novog Pazara su poneli slavu ovog viteškog sporta

Prostor unutr Pazara koji su oni ispunili, iznenada se ispraznio, a tu prazninu pokrila je bokserska hladnoća jedne sportske nedelje.

Pazar je živeo za boks

Ćurova  priča…

Hoće li je složiti, raspršiti u hiljade delova i hoće li ona jednog dana morati da skuplja deliće… da ih ponovo sastavi?? Sećanja na jedan život, lica, sport, nestali su iza stadiona i na pozornici se umesto njih uselila…

USPOMENA.

Naše legende i reporter Radio-televizizije Novi Pazar

Oprobao se Ćuro i kao trener. Bio je trener omladincima.

Vrlo uspešno.

Sa omladincima je osvojio titulu prvaka Srbije.

Umeo je tu decu da motiviše, da izvuče iz njih maksimum.

Voleo ih je, usmeravao, čuvao.

Verovali su mu bezgranično…

-“Imao je Pazar svojevremeno dobre bokserske sudije.

Ćamil Brunčević i ja sudili smo mečeve Druge lige, bili smo Savezne sudije.”

Jusuf i Sulejman Dervišnurović

Sedamdesete u Novom Pazaru: ne mere se, nemaju težinu, ne mogu da se kupe, nema tih para na kugli zemaljskoj…

Moj Sandžaku, ponosan mi budi

Onda nam je draže da mislimo… ne temelji se sve na materijalnom bogstvu.

Pazarci nisu pitali koliko košta, svi su hteli da vide raspevanu čaršiju. Ovde se opisuju ljudi srčanosti, iskrenosti, ljubavi… Likovi koji ponosno koračaju ulicama Novog Pazara.

Bilo jednom u Sandžaku

Vrteška različitih sećanja, počela je da se okreće u mislima Sandžaka… u pazarske sokake upleo se miris istinite bajke…

Binasa Malićević