Sandžak, Novi Pazar: U Novom Pazaru odavno nema kalajdžija, stari zanati su nestali.

Na Žitnom trgu poodavno su PORUŠENI kovački dućani…

Čekići iz Ulice Šabana Koče – dugi niz godina se već ne čuju.

Čaršijske priče

Redžep Mustafić opleo je po starim sandžačkim zanatima.

Odavno su u Jeni Pazaru zaboravljeni starinski zanati, baš kao kalajdžije, jorgandžije, ćebedžije, kečedžije, ćurčije, potkivači, abadžije, hasurdžije, ačije, papučari, tufegdžije, potkivači…

Da ti sedim među šiltetima, kao paša među subašama

– „Niko neće da ih uči. Svi hoće pare, ali bez muke, onako olako i lenjo… Moj sin nije hteo da radi u porodičnom dućanu. Moja vrata niko ne otvara. Nema više bakarnih posuda…

Kazandžija u Ulici Šabana Koče

Većina ljudi radi neke druge poslove. Ovo je moja sudbina, to je moj život, volim ovo da radim i volim miris bakra, … putovao sam po celoj Titovoj zemlji… dolazili su kupci sa svih strana Jugoslavije.

Sećam se tog vremena… i mnogo fali to vreme” – pričao je poslednji kalajdžija u Novom Pazaru Redžep Mustafić.

Redžep Mustafić u svom carstvu

Pazar je najlepši grad na svetu na najdivnijem mestu u Sandžaku. Ali nije isti bez specifičnih dućandžija… Podseća na one raznorazne romanse koje pesnici pominju u svojim knjigama.

Zanatlije u šeher Pazaru

Mesto nalik na ona koja su Osmanlije uvek nalazile usred Tijesne i Stare čaršije. Zasigurno liči na panoramu grada iz 1917. godine.

Poslednji kalajdžija na pazarskoj kaldrmi

Novi Pazar je bio važna raskrsnisa za mnoge karavane, zanatlije, trgovce, prodavce, kupce…

Ulice su bile pune dućana sa leve i desne strane.

S ibrikom u ruci stajaše Emina

To saznanje mu je izuzetno interesantno palo.

Sam Jeni Pazar je bio teško kameno – kldrmisano umetničko delo koje je sišlo iznad mahala koje su se promaljale  ispod Isa-begovog hamama i Amir-aginog hana.”

Praded, dedo, otac i ja

– “Stekao sam mnogo prijatelja. Koliko sam zadobio drugara Bošnjaka, isto toliko sam stekao i prijatelja druge nacionalnosti. Svuda su mi vrata otvorena.

Važno je biti čovek. Šta bi život bio bez radosti, smeha, muhabeta, drugarstva”…

Redžep sa unukom

“Srećan sam što sam ovde, i zahvalan sam ljudima koji svrate u moje zanatsko carstvo.

Bakarno posuđe drže kući samo kao ukras” – kazao  je čuveni pazarski zanatlija te davne 2005. godine.

Redžep se ponosio svojim znanjem o rodnom gradu i pazarskoj cesti.

Nikad nije naročito verovao u bajke.

Kad miris bakra zamiriše avlijom

Te srede je bio posebno raspoložan da zaista sumnja u jednu legendu… vratiće se pazarski DOSKORAŠNJI sjaj.

Slučaj je hteo da junak ove priče uprava sedi u čelu svoje zanatske radnje u Ulici Šabana Koče.

“Zanat je moj rahatluk”

Znao je da je spremniji nego ikad za upoznavanje Jeni Pazara.

Međutim, sliku koju je ugledao u Staroj čaršiji malo ga je zbunila.

Nije turska, već pazarska kahva

Iako je bilo puno dućandžija, čaršija je odisala pazarskom mirnoćom.

Vazduh je bio oštar kao da se nad njega nadvila vesela i vedra družina iz Ulice Šabana Koče.

Gospodin u duši

 U periodu osnivanja Novog Pazara povoljan geografski položaj imao je presudnu ulogu na njegov dinamičan i uspešan razvoj.

Novi Pazar je osnovan na rskrsnici velikih karavanskih puteva Balkana koji su od Dubrovnika vodili ka Carigradu, Solunu, Sofiji, Beogradu i Sarajevu.

Moj Sandžaku, ponosan mi budi

Veliki karavani uspešnih trgovaca i drugih puteva kretali su se u tim pravcima, a pauzu od dva dana pravili su u Novom Pazaru, koji je bio pun hamama i karavan – saraja, neophodnih za prijatan odmor putnika.

Dvije glavne grane u njegovoj privredi bile su TRGOVINA I ZANATSTVO.

Video-zapis zabeležen 2005. godine.

Binasa Malićević