Sandžak, Novi Pazar: Selo Gornja Trnava, na ograncima planine Rogozne. Tamo je Džemail Pljakić. Bivši radnik novopazarske „Trikotaže“, poljoprivrednik i stočar.

Pre nekoliko decenija napustio je svoj zavičaj, ali opet se vratio u rodno selo.

Koreni koji ne blede

To je ljubav prema selu koja traje generacijama. – Šta je sa stočarima? – Živi smo. Pitam Pljakića kako se nekada živelo na ovoj planini. -Razmišljam šta da kažem. – Ima posla, samo ko hoće da radi. Zbori Džemail, a sve vreme posmatra prirodne lepote…

Gornja Trnava, Rogozna, krave, priroda, poljoprivreda, stočarstvo, novopazarska „Trikotaža“, kosači, mobe, zdrava hrana, izvorska voda, put, Novi Pazar, Sandžak…

Gde se čuje zvono – tu je život

Životno iskustvo onih koji su odrasli u selu – i nikad ga nisu zaboravili. Zavičaj kao izvor mira, inspiracije i iskrene radosti. – Rado ću pričati s tobom o vremenima sasvim drugačije filozofije. Sve smo radili uz pomoć mobe i obično su tada dolazili rodbina, komšije, prijatelji… Veće poslovi poput vršidbe žita, berba jabuka i vađenje krompira radilo se uz pomoć mobe.

Moj Sandžak, moja snaga

Priča o gospodinu koji nije zaboravio ni miris vlastitog kraja. – Obično je septembar period kada se pristupa vađenju krompira, izuzev nekih ranih sorti i semenskog krompira. Pamtim vreme kad se sa njiva orila pesma. Često se čula sevdalinka devojaka i momaka duboko u noć. Veselje se širilo na sve strane – seća se mudri Pljakić.

Džemail Pljakić – Gornja Trnava

Nije uspeo da izbriše iz glave svoje uspomene. Gornja Trnava mu pomaže da siđe sa planine… Oduševljeno posmatra rodnu grudu, ali nije mogao ništa da učini da zaustavi migraciju mladih.

Život na selu uči skromnosti, radu i solidarnosti. Ljepota među ljudima, prirodom i tradicijom.

Ljubav prema selu koja traje generacijama

Teško je ukrotiti srce koje je davno zalutalo. Lice mu je pošteno i puno črobne prirode. Oči su skoro sandžačke. Na kraju niko od nas ne bude pošteđen – od sudbine.

Na planini je došlo do gužve i … rečenicu  je završio. – Svaki čovek u svom životu nastoji da bude zdrav. Presrećan sam što sam u Gornjoj Trnavi.

Selo u srcu, ponos u duši

Nekad tiho, nekad bučno, ali uvek svoje. Ovde vas ne budi alarm, već prvi zrak sunca kroz prozor i miris pite iz majčine rerne. Gornja Trnava nije veliko selo, ali ima dobre i vredne domaćine.

Sandžak, Novi Pazar, Gornja Trnava: Za trenutak vam se učini da ste na najskrivenijem mestu u Sandžaku. U Trnavi, na kraju planine, u tišini, sreli smo Sadika Muslića.

Omladina je skoro napustila ova zelena polja. Priča o onima koji odlaze i ostalima koji ostaju. Ne zna se kome je teže: starima ili mladima. Sadik klima glavom u znak odobravanja.

Smeška se, pamti pomenuta vremena, ranu mladost…

Zemlja koju voliš rukama i srcem

U zavičaju se zna svaki kamen na stazi, svaki orah kraj puta, i svako drvo koje te je gledalo kako rasteš.

– Nekad je bilo puno selo, sad samo ja i burazer.

Ovaj trenutak može biti priča za otvaranje očiju. Na primer, hoće li oni ostati na Rogozni?

Odgovo je – da. – Ja uživam u svom rodnom kraju.

Ovo je moje vlasništvo, čini mi se, imam udela u njemu, pa razgrćem prsa na čistom vazduhu. Pored toga, poljoprivrednik sam.

Povrtarstvo kao veza čoveka, prirode i svakodnevnog života

Sve vreme te posmatram, tako da vi sigurno dobro poznajete brdovitu kotlinu, čak i ako ste mladi?

-Sandžak je zemlja junaka, mudraca, sposobnih, vrednih, srčanih, dobrih, poštenih, pametnih ljudi – kazuje nesvakidašnji Sadik Muslić.

Tamo gde jutra imaju smisao

Ove zanimljive priče nam pomažu da uočimo i razlikujemo ljudskost, postanemo osećajni ljudi, i konačno, sačuvamo svoje korene. To je put kojim se ređe ide.

Na planini život teče sporije, ali iskrenije. Ljudi nemaju mnogo – ali ono što imaju, dele.

Kad planina govori kroz ljude

U Sadikovim očima vidimo poštovanje prema zemlji, skromnost prema životu i divljenje prema svakom što se vrati.

– Sasvim ste se udaljili od grada. – Na sve načine. Sve je mnogo lepše u Trnavi. Uživam u prirodi, i još mnogo toga. Gde god idem, Sandžak ide sa mnom.

A srce se leči mirom, duša divotom – poručuje nam srdačni Muslić. Sandžaklija koji pamti svaki brijeg i poneki glas iz detinjstva.

Sadik Muslić – Gornja Trnava

Na jednoj strani je Gornja Trnava, oličenje za savršenost i tišinu, a na drugoj strani je Sadikova kuća i seoske četiri džamije. Zadnju je sagradio meštanin Trnave Nasuf Halihodžić.

“Otišao sam, ali nikad nisam zaboravio”

Ovaj uspešni Sandžaklija živi i radi u Danskoj sa porodicom.

Džamija u Gornjoj Trnavi

Trnava je naseljeno mesto u sandžačkom okrugu. Prema popisu iz 2011. je bilo 946 stanovnika. Ime Gornja Trnava gotovo sigurno potiče od karakteristika kraja – verovatno je to područje koje je nekada (ili još uvek) imalo trnje, grmlje, šiblje, žbunje, korov…

Naselje se nalazi na nadmorskoj visini oko 795 metara.

Binasa Malićević