Pljakić i Muslić: Za svoju dušu

Sandžak – Selo Gornja Trnava, na ograncima planine Rogozne. Tamo je Džemail Pljakić. Bivši radnik novopazarske „Trikotaže“, poljoprivrednik i stočar. Pre nekoliko decenija napustio je svoj zavičaj, ali opet se vratio u rodno selo. – Šta je sa stočarima? – Živi smo . Pitam Pljakića kako se nekada živelo na ovoj planini. -Razmišljam šta da kažem. – Ima posla, samo  ko  hoće da radi. Zbori Džemail, a sve vreme posmatra prirodne lepote… Gornja Trnava, Rogozna, krave, priroda, poljoprivreda, stočarstvo,  novopazarska „Trikotaža“, kosači, mobe, zdrava hrana, izvorska voda, put, Novi Pazar, Sandžak…

Džemail se vratio na selo

-Rado ću pričati s tobom o vremenima sasvim drugačije filozofije. Sve smo radili uz pomoć mobe i obično su tada dolazili rodbina, komšije, prijatelji… Veći poslovi poput vršidbe žita, berba jabuka i vađenje krompira radilo se uz pomoć mobe. Obično je septembar period kada se pristupa vađenju krompira, izuzev nekih ranih sorti i semenskog krompira. Pamtim vreme kad se sa njiva orila pesma. Često se čula sevdalinka devojaka i momaka duboko u noć. Veselje se širilo na sve strane – seća se časni Pljakić.

Nije uspeo da izbriše iz glave svoje uspomene. Gornja Trnava mu pomaže da siđe sa planine… Oduševljeno posmatra rodno selo, ali nije mogao ništa da učini da zaustavi migraciju mladih. Teško je ukrotiti srce koje je davno zalutalo. Lice mu je pošteno i puno črobne prirode. Oči su skoro sandžačke. Na kraju niko od nas ne bude pošteđen – od života. Na planini je došlo do gužve i … rečenicu  je završio. – Svaki čovek u svom životu nastoji da bude zdrav. Presrećan sam što sam u Gornjoj Trnavi.

Trošoli smo snagu na raučnu kosu

Gornja Trnava – Za trenutak vam se učini da ste na najskrivenijem mestu u Sandžaku. U Trnavi, na kraju  planine, u tišini, sreli smo Sadika  Muslića. Omladina je skoro napustila ova zelena polja. Priča o onima koji odlaze i ostalima koji ostaju. Ne zna se kome je teže: starima ili mladima. Sadik  klima glavom u znak odobravanja. Smeška se, pamti pomenuta vremena, ranu mladost… – Nekad je bilo puno selo, sad samo ja i burazer. Ovaj trenutak može biti priča za „otvaranje očiju“. Na primer, hoće li oni ostati na Rogozni? Odgovo je – da. – Ja uživam u svom rodnom kraju. Ovo je moje vlasništvo, čini mi se, imam udela u njemu, pa razgrćem prsa na čistom vazduhu. Pored toga, poljoprivrednik sam.

Da li se momci u selu žene

Sve vreme te posmatram, tako da vi sigurno dobro poznajete brdovitu  kotlinu, čak i ako ste mladi? –  Sandžak je zemlja junaka, mudraca, sposobnih, vrednih, srčanih, dobrih, poštenih, pametnih ljudi – kazuje  nesvakidašnj  Sadik Muslić. Ove zanimljive priče nam pomažu da uočimo i razlikujemo ljudskost, postanemo osećajni ljudi, i konačno, sačuvamo svoje korene. To je put kojim se ređe ide. – Sasvim ste se udaljili od grada. – Na sve načine. Sve je mnogo lepše u Trnavi. Uživam u prirodi, i još mnogo toga. A srce se leči mirom, duša divotom – poručuje  nam srdačni Muslić.

Na jednoj strani je Gornja Trnava, oličenje za savršenost i tišinu, a na drugoj strani je Sadikova kuća i seoske četiri džamije. Zadnju je sagradio meštanin Trnave Nasuf Halihodžić.  Ovaj uspešni Sandžaklija živi i radi u Danskoj sa porodicom.

Trnava je naseljeno mesto u sandžačkom okrugu. Prema popisu iz 2011. je bilo 946 stanovnika.

Binasa Malićević