Sandžak, Tutin, Pešter, Baćica… Reporteri: Murat gazi desetu deceniju! Pešterski ljudi od jednog veka

Sandžak, Tutin, Pešter, Baćica: S obe strane puta prostiru se široka polja. Kada bi neko razgrnuo utrobu Sandžaka, našao bi još dugovečnih ljudi. Dedo Murat osvaja 94 godinu i srdačno razgovara sa putnicima namernicima. Ovaj vitalni Pešterac stanuje u selu Baćica i raduje se svakom novom danu. Kako oštra klima i zdrav život rađaju neverovatne ljudske gromade.

Sandžaklija polako gazi stotu godinu, ali korak mu je i dalje siguran, a pogled nemiran.

Lik stogodišnjaka čiji mir i mudrost oblikuju Sandžak.

Neka stara pešterska gospoda

Pamti vremena koja su odavno prošla, ali i dalje živi punim plućima u sadšnjosti. Babove ruke su navikle na rad, a srce na ljubav prema najmilijima. Očuvati kućni prag i ognjište u vrletima planinskog kraja. Tako je malo carstvo postalo simbol jedinstva. – Dobrog sam zdravlja i biram šta jedem – kaže Murat Halilović

 Lepote dunjaluka na Pešterskoj visoravni

Svedočenje adža koji pamti i ono što je istorija zaboravila. Reportaža o Sandžaklijama koji ostaju, uprkos svemu. Murat je jedan od uglednih meštana Pešterske visoravni. Posle Drugog svetskog rata bio je građevinac na prostorima Jugoslavije i uspešno je obavljao te poslove. Oseća se tišina sela koja se budi uz prve korake sunca.

Sandžački stogodišnjaci

Meštani Peštera tradicionalno se bave stočarstvom, naročito govedarstvom i ovčarstvom. Sir i kajmak sa Peštera su nadaleko poznati po kvalitetu. Uvek je pripadao svojoj rodnoj grudi i nikada nije želo da ode s vrleti. Vitalan, vedar i uvek spreman da započne novi muhabet. Na život se ne žali, vedrog raspoloženja i svakog jutra ustaje sa željom da nešto uradi, popravi, zasadi ili pomogne.

– Vi ste prvi koji mi priča o Baćici? Kazali ste da je to najčistije mesto za život. – Jesam li? Kada? – Rekao sam jednu veliku istinu – poručuje zanimljivi pripovedač.

Murat Halilović – selo Baćica

Kao da je nekada davno sklopio ugovor i potpisao ga srcem. Iza adža je gotovo čitav vek iskustva, sećanja i okova koji se prihvataju s kolena na koleno.

Sada je to ponovo onaj marljivi Murat, a kako je pešterska kotlina izranjala sve jasnije iz tmurnog svitanja, tako je naš sagovornik postajao onaj mladi domaćin i čovek kojeg su voleli i poštovali.

Pred njim se ukazao svijet uvijen u očaravajuća zelena polja izvezena svetlom. Priroda, čaršijska kapija. Sandžak ih prima širokogrudo.

Džamija u Baćici

Zašto je Baćica sačuvala dušu uprkos modernim promenama. Kraljevstvo koje menja boje, ali ne i ćud. Pregovori o starim navikama, gostoprimstvu koje se prenosi generacijama.

Suh duhan, čista voda i mirna avlija: Recept pešterskih stogodišnjaka. – Ako ovo leto preživim, rekao je Halilović za televiziju, sve ću preživeti – ali stigle su me godine. – Sviđa nam se što volite da razgovarate? Dedo nas pogleda, malo zavrte glavom okrenu se i odgovori:

– Ne volim da pričam o tome koliko imam ljeta. Poštujem da diskutujem sa ukućanima, komšijama, poznanicima…

Porodica Halilović na okupu

Život među pašnjacima, starim katunima i beskrajnim horizontima. Predeo gde se tradicija i sofra spajaju u tišini na visoravni. – Vala, novinarko, kad tako dobro zboriš, evo da ti saopštim.

To što si ti kazala ja odavno znam i poodavno se izgubio ljudski moral – objasnio je dedo. – Jeste li gladni? – Ne. Samo smo umorni… Ćerko, otrči do izbe i reci snahi da donese hleba, sira, kajmaka, kiselog mlijeka, šta god da nađe. Najveće bogatstvo su mu deca, unuci i praunuci koji ga okružuju pažnjom i poštovanjem.

U njihovim očima on nije samo dedo – Sandžaklija je oslonac, savetnik i živa istorija porodice.

Sandžačke sultanije

Planinski kraj kao mesto susreta prošlosti i budućnosti. Baćica čuva mir, nasleđe i prirodne lepote.

– Godinama sam zdrav kao dren.

Pio i jeo sve što je duša želela i nikad nisam preterivao u poslu. Radio sam a da se nikako nisam ozbiljno razboleo – veli naš stogodišnjak. Zavičaj ga održava, a on kaže da čovek vredi onoliko koliko je spreman da bude koristan.

Na vrhu dunjaluka, iznad vremena

Meštani Peštera tradicionalno se bave stočarstvom naročito govedarstvom. – Batalio sam medicinu. Sad lečim svoju dušu. Vidiš, uvek sam voleo zelenilo. A sad, ovo. Nisam se nado televiziji. Samo sam čuo da vam je Ismet Fetahović pričao o meni, pa se čudim zašto.

Gospoda ovde žive u skladu s Carskom džadom, ceneći mir, solidarnost i jednostavan život. – On je dobar i pošten čovek – precizirao je Murat Halilović. Stotinu godina ne dočekuje kao teret, već kao dar. Sa osmehom, radošću i verom da je tajna dugog života u odgoju, istrajnosti i slozi porodice.

Gospodin bio, gospodin ostao

U selu Baćica živi 224 punoletna stanovnika, a prosečna starost meštana iznosi 30, 0 godina. U naselju ima 55 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 6, 31.

Ovo mesto je velikim delom naseljeno Bošnjacima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju žitelja.

Veza između prirode i stočarstva

Pešterska visoravan (Pešter) je kraška visoravan, nadmorske visine 1. 100 – 1. 250 metara. U najvećem delu, prostire se na području opština Sjenica i Tutin, a obuhvata i prostrano Ugljansko (Peštersko) polje, jedno od najvećih polja na području Sandžaka i šire, površine 63 kilometra kvadratnih.

Zbog bogatstva kvalitetne trave i druge stočne hrane, Pešterska visoravan je idealna za poljoprivredu, stočarstvo i proizvodnju zdrave hrane. Nadaleko čuveni sjenički sir i peštersko jagnje poslastica su mnogih svetskih kuhinja i prestižnih restorana širom bivše Jugoslavije.

Pešterska visoravan raspolaže ogromnim ali neiskorišćenim turističkim potencijalom, a posebni prirodni i drugi uslovi izuzetno su pogodni za razvoj seoskog turizma. Posebna atrakcija područja je reka Boroštica, najveća ponornica u ovom kraju, duga oko 15 km, i sa 140 ponora na samo 5 km svoga toka.

Zbog neizgrađenih puteva prirodni potencijali Pešterske visoravni su, međutim, do sada ostali neupotrebljeni.

Planirana izgradnja autoputa Beograd – Južni Jadran (Kridora 11) preko Peštera, i drugi kapitalni projekti (prije svih, Industrijska zona u Leskovi), će, kako se očekuje, ovo područje učiniti jedno od najperspektivnijih u regionu.

Binasa Malićević