Najlepše selo na Balkanu je u Sandžaku
Sandžak – Tutin – Žirče: Stigli smo do visoravni tutinske opštine i krenuli smo dobro asvaltiranim putem kuda su se vinuli pašnjaci i voćnjaci. Prošli smo kraj mnogih polja s ovcama i kravama. Malo pre sela naiđosmo na građevinske radove. Nakon nekoliko kilometara stigosmo do table koja pokazuje da se skretanjem u desno može stići do Žirča.
Dedovina se ne prodaje
Neverovatan prizor u centru sandžačke zemlje. Raskošne i stare kuće – svedoci srećnijih vremena. Ali upravo se tada dogodilo nešto što je izmenilo naše planove. Prolazeći između stabala, televizijska ekipa se okliznula i drvena gajbica za jabuke pala je na zemlju.
Berba jabuka u sandžačkom vilajetu je u većem obimu, a ovogodišnji rod je nadmašio očekivanja meštana. Skupljanje voća će u Žirču trajati i do prvih dana novembra, jer su sve sorte koje se gaje na ovim prostorima dale odgovarajući rod.
Voće dobro rodilo
– Jutros se digli rano. Popili smo čaj i sišli u baštu – ističe Hajriz Ferizović iz Žirča. Neka vremena… Neka vremena kao iz bajke… Jednostavno je. – Rod jabuke u Sandžaku dobar. Imaće dovoljno za porodicu, komšije, prijatelje, putnike – namernike… Uvek je tako. Naša okolina je odmor za umornu dušu – priznaje Hajriz.
Dobri domaćin se već navikao na muhabet i televiziju. Često sad ne bi verovao da može biti drugačije. Deca otišla svojim putem. Svako živi svoj život. Pravila običaja u tutinskom selu usvojena su davno i ostala su decenijama nepromenjena: sloga, zajedništvo, brastvo… Neprestano pružanje pomoći i podrške.
„Posmatrali smo vas, Hajrize. Zadovoljni smo onim što smo videli“. – E! – čisto uzviknu naš gost. – Pa što mi odmah ne kažeš, novinarko? Volim zavičajno selo. Ovde sam se rodio i sa braćom odrastao. Želimo da promenimo sadašnjost da živimo dobro. Za sada se trudimo i uspevamo u tome. Biće bolje sve. Vidite i sami. Kakav svet! Sandžak je svet – naglašava Ferizović.
Tišina je bila kao blago kovitlanje vetra, meka i smirujuća, gipka kao košuta, iskrena kao Pešterska visoravan.
Binasa Malićević
