Sandžak – Kruševo: Nana Nafija zakoračila u drugi vijek – vek

Sandžak – Novi Pazar – Kruševo: Da Radio – televizija Novi Pazar nema reportere, možda bi ih trebalo izmisliti.  Prvi jesenji dani topli, u selu malo žitelja, pa ne znaš u koju kuću da kreneš. Pođem pažljivo i stanem do prve avlije.Vrata zatvorena, zidovi zarasli u korov.

Još od pamtiveka, ovde je čovek na prikladnom mestu, pored dobrih pašnjaka, zaštićen bogatim šumama, mogao je da nađe i plodnu njivu, i ljude, i da stvara prodicu. Sa škripom se otvori spoljna kapija. Milhata. Žena blage naravi, srdačna i brižna prema drugima.

Sandžčki stogodišnjaci

Nana Nafija Mehmedović Šaćirović iz Kruševa ušla je u 105. godinu života. Pričaju njeni najmilji. – Ko je ova – pita bika  snahu koja mi je odobrila ulazak u kuću. – Novinari iz Novog Pazara. – A, dobro. – Došli da snimaju.

Rodila sam osmoro dece

Gledam staricu. Mnogo bola je podnela njena duša, a opet se raduje životu. Jedino našta se žali nana su uši. Ne čuje, kaže, dobro. U pomoć joj je priskočila snaha Milhata Šaćirović. Žao joj što njen pogled ne doseže dalje od sobe i avlije.

– Koliko imate unuka i praunuka? –Samo me to nemoj pitati jer, bogami, ne znam. I tako je rodila osmoro dece, a četvoro nije više među živima. Prsla deca na sve strane, od Novog Pazara do Nemačke i šire – ističe stogodišnja Nafa.

Voli da pomaže ukućanima

Rođena je daleke 1925. godine – tako se prča. Nafiju nisu na vreme upisali u matičnu knjigu rođenih. A zapravo je mnogo starija. Za sandžačku bijaču podosta, za život koji munjevito teče – malo. Pitam dragocenu gošću imali recept za dug život. Ona se smeje. Ni sama ne veruje da je dočekala tolike decenije. Ima dobro pamćenje i voli da pomaže ukućanima. Rado prebira pasulj.

– Najviše sam volela mlijeko i mlečne proizvode: sir, kajmak, metanicu, surutku. I meso, ali ono domaće iz Kruševa. Ječmenica je bila uglavnom na sofri. Zadrobimo ječmenicu u mlijeko sa slojem kajmaka, i to jedemo. Bilo je za vreme stare Jugoslavije i mnogo pre, beše velika sirotinja.

Da ti još nešto kažem: uvek sam jela domaći hleb. Nikad iz prodavnice. Bogami ti sve pravo kazujem… E, zdravlje me izdalo – zaokružila je svoju životnu priču nana Nafija Šaćirović.

Uspomene su još jake, mnoga su deca iz Kruševa otišla u bijeli svet. Retko doleću ovamo. Čusmo zvuk prirode. I ponovo ućuta. Gde je sloge ima i života. Nastavismo dalje. Iz predzadnje  kuće u voćnjaku, po krovu zaigra lišće. – O, domaćine! Nema domaćina. Kućni prag ostao bez majke.

Binasa Malićević