Sandžak, Pešterska visoravan, Ramoševo… Hamdo je pravi sandžački domaćin i pešterski govornik! Čuvar stada i starih vremena

Sandžak, Donja Pešter, Ramoševo: Reportaža o Sandžakliji koji je ostao veran tradiciji, Pešterskoj visoravni i porodici. Iz mahale Fazlića oglasi se domaćin. Bočno, s pažljivo uređenom avlijom, korača oštroumni Hamdo.

Ramazan-mjesec milosti i oprosta

I Mesec koji je cele noći dežurao nad planinom prikrao se Ramoševu, kao da bi malo da predahne. Život na pešterskim poljima između prošlosti, samoće i nade. Ovde zime traju duže, a žitelji ostaju verni rodnom selu i Sandžaku.

Nova kuća porodice Fazlić

Onda se iz pravca Novog Pazara pojaviše dva sveta. Zora promoli lice sa Pešterske visoravni. Opet još jedn sokak, pa još jedn. I tako, čitavo selo, listom, sjuri na pašnjake i katune – stanove.

Pešter u džepu i srcu

Katuni su privremena, stočarska naselja na planinama, na većim nadmorskim visinama, gde stočari žive radi ispaše stoke tkom leta. Sandžačka sela žive u ritmu prirode, daleko od sveta.

Ramoševo se budi s maglom, dovom i mirisom ovčijeg mlijeka.

Stado, kubak i nebo

Kuha se begova čorba, pomešao se ukus sveže kleke i birijana. Da nije dima iz izduženih odžaka, reklo bi se da unutra nema nikog. Nudi nas adžo da uđemo u kuću, popijemo kahvu i da vidimo kako žive. Priča teče. Ništa u selu Pešteraca ne može da prođe nezapaženo, pa ni naš dolazak.

Nek’ mirišu avlije

Gotovo uvek zaboravimo da iza britkog lica, negde u dubini duše, sa životnim čemerom buja ljudskost, toplina, gostoprimstvo.

Gde priroda priča umesto ljudi

Pitam gospodina koliko je decenija izveo na put. On broji, razmišlja i jednostavno kaže – mnogo. Imam 85 godina i dobrog sam zdravlja.

Rano je ostao bez oca, detinjstvo proveo u siromaštvu, zbog porodice je nadničio po ceo dan, ponekad za samo par kilograma kukuruza.

Između vetrova i vukova

Gorštak sa Peštera i njegovo svakodnevno preplitanje s prirodom i zaboravom. Teški dani i motivi koji se kidaju oko domaćina pošto nikada nije napustio svoj dom.

– Tako je bilo u moje vreme. Branio sam goli život i hranio porodicu zajedno sa majkom. Mnogo smo radili za male pare.

Dobro smo se namučili – kazuje neverovatni Hamdo Fazlić.

Priča o Sandžakliji, o njegovom životu po pešterskim vrletima, najlepše mi je pala… Neobični Fazlić bio je i ostao posve zanimljiv, divan čovek.

Čuvari stada, čuvari vremena

Hamdo je izdržljiv babo, razgovorljiv, otmen, pravi bošnjački besednik. Sudbina jednog života utkanog u kamen, snijeg i tišinu Pešterske visoravni.

Kako jedan gospodin čuva sjaj i običaje koji nestaju s generacijama.

– Stočarstvo je meni, pre svega, da prekratim slobodno vreme i činim život lepšim i veselijim.

Moj sin je dobar radnik i čovek.

Moj sin, moj život i moj naslednik

Uvek je gazda u svojoj avliji. Mi smo porodica koja se uspešno bavi govedarstvom i ovčarstvom. Jednako smo uključeni u posao, a onda će sve ostalo da bude na svom – uzvratio je naš gost.

Stočarstvo – temelj opstanka

Ipak, … Reč je o onim retkim pojedincima koje u životu sretnete za trenutak, koji vas zasene – da li sjajem svoje dobrote, licem punim veselosti, osmehom, iskrenim pogledom, uzdahom, muhabetom, radoznalošću ili ko zna čime drugim.

Tamo gde zima nikad ne odlazi

To su oni koji vas zbune, ohrabre, oduševljavaju, pruže nam ruke, tako nam se bar učini, koji bi da nam nešto kažu, ali ne uspevaju da nađu svoju pustolovinu. Hamdova vatra, sećanja i samoća u zemlji gde je vreme stalo.

Na krajnoj ivici sveta, jedan pastir još razgovara s nebom i planinskim nedođijama.

O takvima je reč.

Kao da čitav svet staje u par briljantnih očiju…

Blago koje pase na krovu Srbije

Tradicija, gostoprimstvo i priroda. Od napuštenih kuća do povratka mladih – kako se život u pešterskim selima menja kroz decenije. “Koliko to može biti važno”.

– Toliko su stada zgodna da nećeš verovati svojim očima. Sve što nam se desilo, desilo se zbog sloge. Želite da govorim o ozbiljnim danima.

Uvek mi je teško, često nemam jasan odgovor. Lično poznajem Peštersku visoravan, volim stočarstvo i ugađam unucima.

Dedo Hamdo i njegova planina

Od prolećne paše do zimskih oluja – pogled na Sandžak, običaje i svakodnevicu ljudi po brdovitim vrletima. – Kako ste uspeli da sve ovo izgradite?

Nemojte to da me pitate – a zatim je dodao: – Bilo je nemoguće – zaključio je Hamdo.

U mom svetu toga ima u ogromnim količinama.

Mogao bih danima da ti pričam o Ramoševu, o njegovim prelepim bespućima – dodao je on.

Hamdo Fazlić – selo Ramoševo

Preko dana bilo je vruće, ali čim je sunce zašlo, postojalo je sveže. Sve se odjednom promenilo. Ovaj razgovor deluje veoma smirujuće na mene. U Ramoševu je najlepši glas starog svijeta među prstima i tišinom visoravni.

Podseća me na Bijele Vode, sve je bajkovito.

Kad utihne dah Peštera

Vreme je da shvatimo Peštersku visoravan. Ovde je dan upečatljiv i oštar. Planina od ništa napravi nešto. Na horizontu je jedno vreme. Kad je i malo bilo dosta. Život jednog Bošnjaka koji nikada nije napustio svoje ognjište, svoj zavičaj ni svoje priče.

Selo iznad vremena

Činio je da ne zaboravi da je beseda još uvek sultanija. Naslonila je glavu na njegovu ruku. Ramoševo je živelo za taj trenutak.

Surova lepota Pešterske visoravni

Ramoševo je naselje u Sandžaku u opštini Tutin. Prema popisu iz 2022. bilo je 218 žitelja. U selu ima 34 domaćinstva, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 7,oo. Ovaj kraj je velikim delom naseljen Bošnjacima (prema registru iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika. 

Binasa Malićević