Sandžak, Tutin, Delimeđe, Gujiće… Sanela: Moja Pešterska visoravan – moja porodica! Priče ljudi koji žive na jednoj od najsurovijih, ali i najlepših visoravni u Evropi

Sandžak, Donja Pešter, Gujiće: Ako je loše voleti Sandžak, Novi Pazar, Sarajevo, Bužim, Beograd, snijeg, pisaću mašinu, ploče, knjige, najlepše balade svih vremena, Peštersku visoravan i Goliju, ako je čudno biti srećan dok gledaš Ljudsku rijeku i zamišljaš svoje detinjstvo, neponovljive trenutke, a u njima vidiš svoju majku, kako čeka – nasmejana; ako je pogrešno biti osoba kojoj su osećanja iznad materijalnih stvari i koja tuguje za studenskim danima, iscepanim farmerkama (Levi’s-501) i bijelim starkama, čekajući zore u nekoj beogradskoj kafani, iskrenoj i plavoj, onda sam ja najgori insan na svijetu.

Tišina koja svedoči glasom duše

Pešterski narod je tih, ponosan, uspravan. Sandžak nije samo mesto – to je osećaj.

Njegove ruke grube, ali srce – meko kao sneg što prvi put padne na tihu ledinu.

Tamo gde se planine stidljivo dodiruju s nebom, prostire se Gujiće – prostranstvo koje govori rečima, ali priča najdublje besede onima koji znaju da slušaju.

Moj Sandžaku, ponosan mi budi

Uočili smo jedino da nam je umakao razumni i oštri šapat, koji se nekada davno javio u srcu naše gošće i uvek je pratio do današnjih dana.

Živeti na Pešteri – izazovi i čari kraja pod oblacima

Zacelo, pešterska polja su još dugo nosila u sebi mnogo onoga što su sačuvala od Sanele, od Gujića, od planinke i domaćina: da žive umereno, da stvaraju, da uče svoju decu, da neguju u sebi skrivenu mudrost – saznanja o divljoj prirodi, o familiji, koja nije ni dunjaluk ni svet.

Upoznajte dušu Sandžaka

Porodica Hadžić je nešto više od svega toga.

Tamo gde zemlja sanja

Pešter je surova, ali je prelepa visoravan, gde žive dobri, vrijedni i gostoprimljivi žitelji.

U njenoj tišini i carstvu oseća se snaga prirode i duša naroda koji tamo vekovima živi.

– Volela bih da danas razgovaramo o životu na selu. Ne sviđa vam se moja ideja? Rekla sam mirno, promišljeno:

– Zar vam to ne bi oduzelo dragoceno vreme?

Dobri i dragi ljudi

Mi smo jedna vedra i složna porodica.

Cilj nam je da se bavimo ovčarstvom, stočarstvom i poljoprivredom.

Na dobrom smo putu.

Svi članovi porodice uključeni su u posao – kazuje dragocena Sanela Hadžić.

Bračni par čija ideja vraća nadu u bolje sutra

Na Pešteri, vreme ne teče kako drugde. Ono zastane, uskoči pored tebe, i dok gledaš u daljinu, shvatiš – ovde nije bitno gde ideš, već da li si podržao surovost prirode.

Tu, među vetrovitim brdima i mirisom čobanske vatre, čovek nauči da je sloboda – kad ti ništa ne treba osim neba iznad glave i zemlje pod nogama.

Razmišljajući tako, s najiskrenijim osećajima u utrobi, Sanela još jednom priđe Senku, ponosna na svog supruga!

Ne znajući više da li postoji vreme, da li je razgovor kasnio trenutak ili jednu godinu, ne znajući više postoji li Donja Pešter, jedna Gornja Pešter, opstaju li Gujiće i Arapoviće – ukroćena sela pešterskim strelama koja su u najbolnijem sadržaju nanela slatku muku Sandžaku.

Ovčarstvo pred zlatnim dobom

Planinka je još neko vreme ostala nad sandžačkim licem koje je upravo ispoštovala, na kome se sačuvala sva tradicija, sve što nestaje, sve što se izostavlja.

Sve lepote sandžačkog sela sela

– Ja radim sve kućne poslove, kuvanje, pranje, spremanje… s radošću i ljubavlju. Imam porodicu kakvu samo poželeti možeš. Dogovor kuću gradi.

Pešter kao destinacija budućnosti

Treba voleti to što radiš i onda ništa nije teško – dodala je gospođa Hadžić.

Kozarstvo je u porastu

Mnogo toga nosila je u sebi, jedno pojedno, uspomene su potonule, prekrila ih je prašina.

Zemlja vetrova i stada

To lice je bilo nepromenjeno, nakon što je ispod njegove površine ponovo skupila svoje ovce, krave, koze, dolinu i život.

Najveća visoravan Balkana koja prkosi vremenu i zaboravu

Sanela se smešila mirno, pričala je odmereno i blago, možda veoma dobronamerno, a možda vema prijateljski, isto kao što se smeje Gujiće.

Gde se priroda, tradicija i istorija susreću na preko 1. 000 metara nadmorske visine

Teško ćemo jednog dana ponovo videti selo u ovom liku. Pešter se unela u lice Sandžaku umornog pogleda, pun zebnje, pun čežnje. U njegovom izgledu održavala su se pitanja i važno traženje, večno nenalaženje.

–  Daj mi nešto za moj put. Često je tegoban taj moj put, novinarko, često je mučan. I to stvarno imam dobru porodicu – moju porodicu. Zajedno možemo sve – zaključila je sandžačka sultanija.

Pešterska visoravan – Krov Sandžaka

Gujiće je naselje u Sandžaku u opštini Tutin. Prema popisu iz 2002. bilo je 133 stanovnika (prema spisku iz 1991. bilo je 250 stanovnika).

Ovaj kraj je velikim delom naseljen Bošnjacima (prema registru iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika.

Iz ovog sela su: Hadžići, Ganevići, Lekovići i Đondići.

Binasa Malićević