Sandžak, Novi Pazar, Čašić Dolac… Muradija: Sve što me je svekrva naučila ja sam prihvatila! Neočekivano prijateljstvo

Sandžak, Novi Pazar, Čašić Dolac: Na svakom koraku našeg putovanja pronašli smo nešto izvorno, svet se vinuo, a srce Sandžaka je bilo opčinjeno. Odavno nisam ni čula ni primetila Sandžaklijku koja toliko zna o životu.

Videli smo rađanje sunca iznad krševite planine i njegov zalazak iza ozbiljne čežnje na kojoj su se prostirale trošne  kuće. Vrhovi ravnica sve su bliži, a pogled sve širi. U dolini osta Sandžak.

Snaha otkriva kako je zahvaljujući svekrvi pronašla mir i sigurnost u njihovoj porodici.

 

Starinska bošnjačka kuća – selo Čašić Dolac

Prolazimo Kruševo, pusto kao da je taj svet negde zaronio i meša se s našim sećanjima. Iz daljine, makadamskim putem, jedno stado od 1000 brava. To su ovce Mersudina Cika Omerovića iz Nadumaca.

Na putu od Kruševa do Čašić Dolca

Odvajkada su ljudi putovali. Koliko je još do sela, pokušavam da saznam od umornog čobanina. Daleko je, veli, naše carstvo. U stvari, put širok, ravan i prav, više treba mladom nego starom čoveku. Ulazimo u dolinu, koja vodi u Čašić Dolac. Bespuća napuštena, i bez mladosti.Visoko gore, na vrhu brda, naziru se sandžačka domaćinstva. Koji kilometar dalje čeka nas pravo iznenađenje.

U pustom kraju, kuda su najviše hodali domaćini i planinke, izgubio se život.

Da je kojim slučajem ovde Muharem Raf Radetinac, zanimljivu bi sliku nacrtao od „minulih uspomena“ samo da dođe u planinsko selo.

Eno, iza pomenutih ruševina je cilj.

Ispred zatvorenih vrata i polomljenih pendžera krije se neispričano i bezbrižno detinjstvo. Napušteni domovi i tiha otkrića prošlih generacija. Kuće koja su nekda bila ognjište, a sada samo senke prošlosti.

Zaboravljeni pragovi i bučni sokaci

Životne borbe i pobede jedne sandžačke žene. Od tišine je pravila kraljevstvo, a od rada svakodnevicu. Tako je Muradija od svojih dlanova izgradila čitav dunjaluk. – No, šta me ono pita? A, da. Ja sam iz Čašić Dolca, Muradija Muratović. Nego, sedi da popijemo po jednu kahvu. Godine su prolazile a da ih niko nije brojao.

Ovde je odjek koraka nestao

Njen osmeh je svakom prilikom bio sličniji osmehu pazarskih šadrvana, gotovo je istovremeno zračio, briljirao od sreće, treperio u spletu svilenih tkanina, postojao je isto tako detinjast, isto tako ljudski.

Muradija Muratović – selo Čašić Dolac

Iskustvo snahe koja je od prvog dana osećala dobrodošlicu i ljubav. Emotivna reportaža o skromnoj majci koja svojim postupcima ostavlja neizbrisiv trag. Hanuma se nasmeši: – Samo pokušavam da istrajem u onome što volim, i da to sačuvam od zaborava.

Odrasla sam kraj ognjišta, ko može to da zaboravi – reče zanimljiva Muradija Muratović. Majčina iskrenost, uverljivo i realno mirenje sa sandžačkim vrletima.

Gde se miris kahve meša s jutarnjom maglom

I katkad se događalo da su, slušajući predake, obe mislile na decu, na prijateljski razgovor, na nekog od svojih najmilijih čiji su ih lik ili sudbina zanimali, na majčinstvo, na svoje detinjstvo, da u isti mah razmenjuju iskustva kada bi im istina saopštila nešto prijatno i važno.

Džamija koju su finansirali privrednici rodom iz Čašić Dolca

Često su akšamom zajedno sedelie na padini kraj Dolca, ćutale i osluškivale šum prirode koja za njih nije bila okolina, već govor Sandžaklija, ton postojanja, glas večnog tumaranja. Bajka o istinskoj lepoti i jednostavnom životu među planinskim vrhovima. Mesta koja su nekad bila puna veselosti, a dans samo senke.

Kuće koje vreme nije zaboravilo

Tragovi meštana, običaja i radosti u bojama Sandžaka. Vruć vetar suši ionako suvu zemlju, a stada ovaca umorno se zaputila prema dalekim, retkim izvorima. Kako je toplina, razumevanje i međusobno poštovanje izgradilo nerskidivu vezu.

– Posjedovala sam sreću da imam dobru svekrvu. Bile smo nas dve najbolje kone – prijateljice. Dakle, kao majka i ćerka. Naučila me mnogo čemu.

Radim u kući, na njivi, vrtu, voćnjaku i nišata mi nije teško. Posao hrani moju dušu, objasnila je. Vrt kao prostor za odmor, predah i male čarolije prirode.

Gde zemlja i ruke postaju jedno

Selo koje diše sporije od ostatka sveta. Sve je na dohvat ruke i na ognjištu tradicije. Možda je mnoštvo prirodnih boja uslovilo da nađe sebe. Zato grad nije zamena, on nema jednostavnost, ni jasnoću, nema nijanse, ni rubove, niti miris ili izgled, on sadrži samo svetla.

Kroz sokake Sandžaka

„Jednostavno je, žena je sastavni deo porodice i ona vuče glavne kunce u kući. Za život se traba boriti. Imam dobru i zdravu porodicu, ispričala je s osmehom”.

Sandžak ima mnogo glasova, vema puno glasova, zar ne. Zar u njemu nije glas Isa-bega Ishakovića, i Osmanlija, i Jusufa Mehonjića, i Aćifa Hadžiahmetovića, i Hasan–age Zvizdića, i onoga koji tuguje i još hiljadu drugih glasova.

Čašić Dolac je naseljeno mesto grada Novog Pazar u Sandžaku. Prema popisu iz 2022. bilo je 128 stanovnika. 

Binasa Malićević