Sandžak, Tutin, Pešterska visoravan, Gradac… Selim: Ujutru popijem srču – čašu tople varenike! Život na Pešterskoj visoravni

Sandžak, Tutin, Pešter, Gradac: Selo Gradac na Pešterskoj visoravni. Kazuje mi Selman Selim Škrijelj da u kraljevstvu decenijama žive složno i dobro. Nešto niže ispod dedove kuće nekadašnje kolibe. Drevna brvnara, poput povetarca, izvila se na jednu stranu. Prozori krivudavi, kao drumovi. Selimaga, kako ga meštani zovu, radio je skoro sve poljoprivredne poslove, a, kako kaže, hranio se mlijekom i mlečnim proizvodima, medom, pšeničnim i kukuruznim hlebom.

Od voća najviše voli šljive požegače, rane jabuke i kruške, kojih on danas ima u izobilju.

Ljudi i običaji Pešteri

Prostrane livade, planinski vazduh i dunjaluk koji oduzimaju dah. – Vidi mene mladog! Imam 80 godina. Gde mene nađe da ti sve ispričam šta je bilo pre pola veka i više. Hošeš li još jednu čašu ovčijeg mlijeka? – Selo Gradac, neobičan neki naziv? – Ma, jok. – Reče. – Da li znate po čemu je naselje dobilo ime? – Ne znam. Bajka o svakodnevnim navikama Selima i čaši toplog mlijeka.

Ntaknuta priroda između planinskuh vrhova i prostranih pašnjaka

U poslednje vreme ne odvaja se od kubaka. Nešto srce popustilo, kaže, i zato danas nije otišao na planinu. Domaćin sa stadom sve se više primiče toru. Vidi se, radoznao da sazna ko to dolazi.

A, možda, i da progovori koju reč i odagna samoću. Krajičkom oka, kroz uzvišenje, izmiče vrtlog jaganjaca. Ne znaš da li je to sve stado ovaca, ili samo deo pešterske prirode. O toplini, mudrosti i upornosti Sandžaklije koji je odrastao uz vetar i duboke snegove. Tako je neobični dedo postao deo pejzaža, Sandžaka i naroda.

Legenda među Sandžaklijama i planinom

Ognjište starog Pešterca gde se putnik namernik uvek mogao ogrijati muhabetom. – Niko, bre, da svrati u naš kraj. Kako je dole, u Novom Pazaru. – Dobro. Selim se mirno vartio u prednji deo kuće. Posle sijaset minuta kliznuo je dlanom po drvenoj klupi dok nije uzeo svoj  kubak – povijeni štap.

Nekoliko trenutaka kasnije, unučad su nečujno izašla kroz vrata novog doma da posmatraju deda i televizijsku ekipu. Reportaža o životu legendarnog Selmana Selima Škrijelja, o njegovom putu od kada je kročio u Gradac…

Peštersko selo kroz vreme

Iz nekog razloga, dok nas služio kahvom i tek ubranim lešnicima, prođe mu kroz glavu, da je ceo život radio i stvarao. Kada je išao ka svojoj brvnari, koju je umesno proglasio kolevkom, osećali smo miris svežijeg mlijeka, ovčijeg sira, kisele zelene surutke i hire – to je cika. Dedo je razmišljao. Od same te reči bežao, ali to su tek mudrosti, tačnije i moćnije nego Hasan-aga Zvizdić na Pešterskoj visoravni. Slegnu ramenima. Na trenutak je zažmurio.

Gradac danas i sutra

Zgode starine koji i danas pripoveda uspomene duge kao pešterske zime. – Jesi li znala da sam ja dobar besednik – govornik? – Ne, ne; vi pripadate mudracima – novinarka je to rekla istinitim glasom Sandžaka. Odlazeći, adžo prođe pored mladosti koja razgovara sa Aćifom Hadžiahmetovićem. Lekcija iz carstva čoveka koji je svaku stazu na visoravni upoznao bolje od svog dlana. Pešterac čuva običaje koje vreme polako briše. Misao skromnog zemljoradnika koji živi veselo, ali ostavlja glasne tragove.

Gradac je selo u tinskoj opštini u Sandžaku. Prema popisu iz 2011. je bilo 72 stanovnika. U naselju Gradac živi 66 punoletnih meštana, a prosečna starost žitelja iznosi 32, 9 stanovnika.

Ovo sandžačko selo poseduje 19 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 5, 00.

Binasa Malićević