Sandžak i sve lepote Pešterske visoravni!
Sandžak – Donja Pešter – Plenibabe: Najezda katuna je odavno završena. I čobani i stada vratili su se u sela. Kolibe pokrivene prućem i obložene blatom, torovi i mlekari – sve je to sada napušteno.
Ko ne zna za pešterske običaje i tradiciju možda bi pomislio da tu nije bilo života. A, jeste! Još kako. Uvek su me ti katuni, ti pešterski lavirinti, podsećali na neki lepši svet. Dođeš tu preko leta, pokupiš sir i kajmak i – nazad u toplu sobu, pre dugih sibirskih dana. Navikli na zimske predele i surove mećave i sami reporteri se čude toj neviđenoj lepoti.
Dobar domaćin
Glogovik, prve kuće, s leve strane Delimeđe, a nda u nastavku Melaje, Koniče, Plenibabe… To je neka čudna slika. Nešto dalje, na poljani, dve nove kuće i štala. Jedna dvospratnica još nije završena. Saznajemo da je to domaćinstvo Hasana Halilovića. Naš gost je pokazao kako izgleda kada on uzme lopatu u ruke.
Hasan Halilović – selo Plenibabe
– E, nisam ni sanjao da će nam danas neko navratiti. Ja sam puno radio. Vidiš ove ruke! Volim da stvaram – imam svu potrebnu mehanizaciju za poljoprivredu. Uspešno se bavim stočarstvom. Država pomaže koliko može, moramo se sami menjati – kazuje govorljivi sandžački seljak.
Država pomaže
Nego, kaže starina, da popijemo još po jedan čaj. Smeje se. Napolju je mraz stezao. Teška magla češće natapa peštersku zemlju. Promiču pašnjaci boje ćilibara, lenjo se vuku, umorna stada. Dobro, Hasanovo srce je želelo da on primeti kakav je ovo snažan trenutak za Plenibabe. Oči koje ništa ne mogu da sakriju. A vi?, onda reče on. Još jednom se iskreno zahvaljujem što se došli po ovom kijametu, snegu…
Pešter priča
S godinama se deo Pešteri pretvorio u život, a taj vetar bio je zatvoren duboko u bespućima – sve je hladno, kristalno, polarno, sposobno samo da ledi. Dedo se odavno navikao na teške uslove života. – Rasli smo kako smo morali. Sećam se zdravog i bezbrižnog detinjstva – rekao je Halilović, a onada je nastavio svoju odiseju. – Mladost je jedna. Rodni zavičaj – uvek u srcu. Lepote kakvih nigde nema. Šta da tražim više od života. Imam dobru i uspešnu porodicu. Vala, ljudi, mi se dobro zaledismo. – Jeste, jeste!… Tako je!…
Ne mari toliko za sadašnju tehnologiju i dodaje: Mobilni telefoni su vrhunski munafici
Deo Sandžaka je ostao zarobljen tamo na Pešterskoj visoravni, kao Plenibabe… Onda su pašnjaci postali tesni a vazduh oštar – da bi doživeli, morali smo da slušamo, ali smo ipak više želeli da svratimo i do Koniča. Vremenski uslovi nisu nam dozvolili. Kraj pešterskih polja nikad stada nisu imala prazne večeri, one trenutke kada zavese nad Sandžakom bude spuštene. Sve se ponovo utiša. Obećah žiteljima da ću opet doći.
Binasa Malićević
