Sandžak, Crkvine (Kadiluk)… Latif je najbogatija osoba na kugli zemaljskoj! Ima 11 dece, dva sina i 9 ćerki, 38 unučadi, 21 praunuče…

Sandžak, Tutin, Crkvine (Kadiluk): Ova priča ima mnogo zvukova, veoma mnogo bezbrižnosti… Odavno je postao otac velike porodice, Sandžaklija čija je kuća uvek bila puna smeha, buke i nepredvidivih događaja. Sa devet ćerki i dva sina, poneki dan donosio je novu pustolovinu, sledeću lekciju i novi izazov.

Ćerke su mu bile kao ruže u vrtu – svaka posebna na svoj način, sa sopstvenim snovima, talentima i šarmom. Njegovi sinovi, iako manje u broju, često su bili saradnici u nestašlucima i avnturama.

Raspored koji menja dunjaluk

Zar tu nije glas sultana, i Sulejmana Balića – neznananog junaka sa Avale, i Stare čaršije, i Isa-bega Ishakovića, Pešterske visoravni u snijegu, i onoga koji uzdiše i još drugih hiljadu melodija.

Vir otiče negde daleko od Sandžaka, tako svakodnevno i skriveno, i više nije bio ni u kakvoj vezi sa našom dijasporom. Adžo je znao da je uloga roditelja ogromna, ali i ispunjavajuća. Naučio je kako da svakom detetu posveti pažnju, kako da naglasi njihove uspehe i da ih uteši u neuspehu. Latifova strpljivost nije bila puka solidarnost, već duboko razumevanje različitosti svakog deteta.

Okupljeni pod istim nebom

Razgovarali smo sa babom, učili od Latifa, pruža umilno kazivanje i traži detinjstvo po sokacima.

Ali, uvek je iznova odlazio rodnom kraju, učio se hodanju na zemlji Aćifa Hadžiahmetovića, izvodio oblik nežnosti u kome, više nego u bilo čemu drugom, Redžepagića kula (u Plavu) i Ganića kula (u Rožajama) stvaraju jedno.

Devet ćerki – nije šala

Sandžaklija koji uspeva da bude stub porodice sa dvet ćerki i dva sina. Iskrena ispovest oca koji stalno balansira između nežnosti, dicipline i privrženosti.  – I zar ja nisam srećan? Te kako sam srećan! More, ima ja dobru porodicu! Kćeri sam poudao, sinove oženio, puna kuća dece… To su pravi domaćini, hej…

Iako carstvo nikada nije bilo tiho, u toj gužvi i konstantnom džumbusu, rasla je ljubav. Bio je stub kraljevstva, osoba kojoj su svi verovali, sa kojom su delili svoje snove i strahove.

-Odgajio sam 11 dece, dva sina i 9 kćerki – ponosno kaza Latif Kadrić sa Crkvina. I sva ta galama ode pravo ka Kadiluku. Sad tek poče veselje i posedak, kao na pravoj svadbi.

Sunce je davno granulo i već odskočilo s dva – tri obronka.

Polja, stočarstvo i plodovi zemlje

Reportaža o izazovima i lepoti roditeljstva u jednom neobično velikom domaćinstvu. Sandžačka dinamika, redovne avanture i sadržaj koji se ne uče u školi. Njegova sudbina je priča o posvećenosti, strpljenju i bezuslovnoj iskrenosti – reportaža o babu koji je, uprkos broju svojih sinova i kćeri, uspevao da svakome od njih pokaže koliko je poseban.

– Ne znam treba li da kažem koliko vas poštujem – izjašnjavaju se reporteri. Dedo razmišlja. Potom ozbiljno debatuje: – Najviše se brinem za unučad i praunučad! Istina, pobrinulii smo se da odrastaju zdravo i bezbrižno, ali to je sve malo. Staramo se za 38 unučadi i 21 praunuče. Kćerke su udale i dobro žive. Zetovi su veeliki radnici. Slušam dobro ženu. Ostajemo kod starijeg sina. Nemamo nikakvih problema – odgovara ponosni otac, suprug, brat, svekar, tast, prijatelj, komšija…

Kuća puna ljubavi: Život sa devet ćerki i dva sina

Sandžak ga privlači pogledom i on odnese svoje lice Crkvinama, prikova svoje srce na Gluhavicu (rodno selo) koja je bila kao sofra nasred sobe. Nakon nekoliko trenutaka razmišljanja Latif izgovori sledeće: – Bio sam otac sa puno ruku i još više požrtvovanja.

Džamija u Gluhavici

Kako je izgledao dan u životu baba koji nikada nije imao tišinu – ali je imao ljudske topline na pretek. Od jutarnje kahve do akšama – decenije ispunjene skromnošću i snagom. Putovanje kroz Sandžak gde svaka kuća ima istoriju, a svaka staza – sećanje iz mladosti. Zabavan i iskren pogled oca u porodici punoj nežnosti, osećaja i poštovanja.

– Mogu da kažem da imam izvanrednu suprugu i majku naše dece. Puno smo radili u dogovoru.

11 razloga za osmeh svakog dana

Temeljno ga milovala domovina (Jugoslavija) i Kadrić duboko zapanjen, oseti kako ga ona uči, prepozna koliko je mudra i kako gospodari njime, kako ga dotiče, kako ga prihvata i kako ga iz prvog očekuje još novi, smišljeno podeljeni, kvalitetni niz autobusa od kojih se svaki razlikuje od drugog.

-Bio sam radnik čuvenog novopazarskog „Sandžaktransa“. A onda sam otišao u zasluženu penziju. Važio je za odličnog, vrednog i dobrog radnika. Voli da se našali, ne prelazeći određen prag umerenosti. Upisao je 78 godina…

Koreni Sandžaka

Crkvine (Kadiluk) je naselje u Sandžaku u opštini Tutin. Prema registru iz 2002. bilo je 136 žitelja (prema popisu iz 1991. bilo je 176 stanovnika). U selu ima 30 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 4,53.

Ovaj kraj je velikim delom naseljen Bošnjacima (prema dokumentu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika.

Binasa Malićević