Sandžak, Tutin, Ruđa: Dve sestre za dva brata! Šemka: Udala sam rođenu sestru za devera

Sandžak, Tutin, Ruđa: Planina je pokupila krajeve svojih vrhova i krupnim koracima krenula ka Zapadnom i Istočnom Mojstiru.

Neodoljiva tišina, divlja na sve prisutne, bila je prekinuta tumaranjem televizijske ekipe po pešterskim bespućima. Svako bi rekao sudbina, neko dobra ruka starije sestre – ali svi se slažu da lepšeg veselja nije bilo. Sestra udala sestru za devera: dve jetrve, jedno ognjište porodice.

Pešter kroz godišnja doba

Priroda će nas prihvatiti, pomislila sam: njena sažetost, zavodljiv pogled, uredni vez koji je u visini različitih, oronulih ali ne velikih kuća. U vremenu kada se svaka svadba pamtila godinama, dve porodice spojile su se zauvek – pesmom, zavetom i ljubavlju. Kraljevstvo se i danas seća dana kada je starija sestra spojila srca svoje sestre i devera – i dobila najbolju jetrvu na svetu.

Kad su se sestre udavale za braću

Unutra samo prošli kroz toliko zaključanih vrata uzanih prolaza i predvorja – poput različitih i izgubljenih drumova – pa smo shvatili da ćemo proći kroz zadnju kapiju, a da nismo valjano ni bili u kući sestara Šaćirović. U tutinskom kraju tradicija i dalje diše – u rukama vrednih domaćica i pogledu zanimljivih ljudi.

Tutin – selo Rudja

Konačno smo stigli do nana, u prostoru koji liči na bošnjačku sobu sa minderima i jastucima. Šemsida i Sulejma su nas prihvatile. – Mogu puno da zaključim o čoveku na osnovu rukovanja – rekla je starija sestra veselim glasom. Posmatrale su nas neko vreme, pitajući se da li mogu da nam veruju, ali nezadugo. Mladi odlaze, ali stariji ostaju da čuvaju carstvo, veru i uspomene na prošla vremena.

Šemsida i Sulejma Šaćirović

Selo što je igralo tri dana

Bilo je to doba kada je plemenitost spajala osobe više nego putevi – a velikodušnost se gradila na delima i poverenju. U raskošnom selu, dve sestre pronašle su dom u istoj avliji – i ostavile trag u sećanjima svih koji su ih poznavali. – Smem li da vas pitam za godine, da ili ne ? – Da –  kaže Šemka, nasmejana, ali sada kao da vile sede u uglu sobe i potvrđuju da su sve bajke istinite.

– Imam 93 godine i ne ispuštam skoro tespih iz ruku. Mejtep je bio u našoj kući i naučila sam mnogo toga.

Hvala Bogu, dobro sam – veli dragocena Šemsida Šemka Šaćirović.

Šemsida Šemka Šaćirović

Nisu ni primetile da su izmamile divljenje iz svih krajeva sveta; ali kad god one nešto kažu, Ruđa zatiče sebe kako zanosno pokazuje da razume Sandžak. Parče zemlje iznad Tutina – zaboravljeno, ali puno dobrih i popštenih insana.

Sulejma je starom, lijepo oblikovanom rukom dohvatila svoj filđan sa kahvom.

Kad zanemiš pred ovolikom dobrotom

Pokret joj je bio gotovo neprimetan, ali budući da su dolazile s nepreglednog prostranstva mirnoće kojim su bile okružene, neizmerno je poštovala svoju stariju sestru.

Ona je udala za svojeg devera. Lepo su se slagale dok su živele zajedno, ali ističu da deca treba da idu svojim putem.

Sulejma Šaćirović

Ljubav pod istim krovom

Sudbina ih je spojila u istu avliju, a zgode o njima i dans žive u tutinskoj opštini kao primer složne porodice. – Mi smo jedna velika i srećna familija. Poštovale smo se uvek isto. Uvek beskrajno. Domaćinski smo mnogo toga radile. Danima smo činile na livadi, na njivi, u štali, u kući… Deca i unučad su kao lek. Brojim 85 godina – naglašava interesantna Sulejma Šaćirović.

Sultanije iz utrobe Peštera

Ali zašto da budu ćutljive pored takve lepote i vedrine? Kako to da sandžački predeli ne viču prkosno sa zidina vrleti? Kuće su od kamena, njive od znoja i sofra koja se prenosi s kolena na koleno.

– Da li vam se stvarno dopala Ruđa? – upitala je zanimljiva Šemka. – Ja volim celu Peštersku visoravan. Više mi se dopada nego stvaran život.

– Imamo snahu nema je takve na kugli zemaljskoj – zaključila je umiljata Šemsida.

Sulejma i njena snaha

Život jedne sandžačke neveste

Kad na visoravni svaki zimski dan nije isti, kad čak ni zima nije ista u toku jednog dana, mora biti da su nane u pravu. Bogami jesu. U sećanjima žitelja, taj dan i danas blista – kad su se dve sestre zaklele na vernost dvojici braće. Zima kao da je prošla, proleće miriše u vazduhu, a gore, na planini – mećava.

Naravno, mladost bi mogla da se vrati, da zastane, da objasni, da pokaže onaj safrabes nasred sobe koju rođene sestre odavno vide.

Uradile bi to da su malo mlađe, da pred sobom – umesto reportera koji su u stanju da kontrolišu svaki otkucaj srca – imale rodni Mojstir.

Ispod planinskog neba

Ruđa je naselje u Sandžaku u opštini Tutin. Prema popisu iz 2022. bilo je 53 stanovnika. U selu ima 21 domaćinstvo, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 4,90. Ovaj kraj je velikim delom naseljen Bošnjacima (prema registru iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika. 

Binasa Malićević