Sandžak, Tutin, Pešterska visoravan, Boroštica… Šerif: Žedna zemlja na Pešterskoj visoravni! Sandžaklije čuvaju svoj dunjaluk

Sandžak, Tutin, Pešterska visoravan, Boroštica: Zapomaže dugo, sušno leto i odlazi, a jesenje kiše nisu dovoljne da natope neravna i brdovita pešterska polja.

Dobro asfaltiranim putem od Leskove prema Boroštici šibaju mnogobrojni automobili. Pešterska visoravan, poznata po hladnim zimama i surovim prirodnim uslovima, poslednjih godina sve češće oseća posledice dugih i toplih perioda bez dovoljno padavina.

Danas ću vam prepričati jedan susret sa Šerifom Zornićem iz Boroštice.

To su ruke koje stvaraju više nego što reči mogu da objasne. Sandžaklije koje su naučile da se svako dobro zasluži, a čitava kap vode pronađe. Dom gde se vrednost meri radom.

Šerif Zoranić živi u selu Boroštica, u opštini Tutin. On se bavi stočarsttvom i vredan je i radan Sandžaklija. Sa svojom porodicom vodi domaćinstvo i svakodnevno brine o stoci.

Porodica koja oblikuje Pešter svakog dana

U svojim lutanjima često viđam zanimljive i dobre ljude. Posećivao je naš musafir mnoga mesta, proređene i natrpane zaseoke, visoke planinske vrhove i evropske metropole, ali Pešter je sada planirao nešto za njega, a on je skoro osetio da valja biti na kućnom pragu. Stare kuće, vredne Sandžaklije i besede koje se prenose generacijama.

Borba za kap vode

Ovako ekstremna klima menja život stočara i ritam tradicionalnog sandžačkog života. Meštani su između borbe za vodu i očuvanja stada.

– Vi ste prvi koji mi priča o Boroštici – rekosmo. – Šerif odmahnu glavom i ubrza muhabet. – Kako ti se čini, a? Predstavljam vam najlepše mesto koje možete posetiti sa ekipom.

– Prekasno.

Dok su ga bratske oči posmatrale još neko vreme, Šerif iznenada primeti u neku ruku da ga kamera snima. Vreme je za ozbiljan razgovor.

Domaćin ima dobru i složnu porodicu. Svi zajedno rade i pomažu jedni drugima kako bi održali svoje domaćinstvo. Međutim, poslednjih godina suša im stvara velike muke. Ogromni problem predstavlja i nedostatak vode, pa je potrebno više truda i novca kako bi se obezbedili hrana i voda za stoku.

Najteža suša u poslednjim decenijama

Riznica istine, znam taj osećaj kada se majka obraduje ukoliko se vratiš iz tuđine u rodni kraj. Nadam se, kaže, da ćemo danas ili sutra dočekati svoje najmilije iz dalekog sveta.

Tako čovek pokazuje ko je. Nemoguće je opisati Peštersku visoravan. To je carstvo koje volite na svoj način.

Zadovoljan Šerifovim odgovorom, Sandžak je ponovo usredsredio pažnju na Isa-bega Ishakovića. U daljini se čuo zvuk. – Priroda je bila deo mog detinjstva i moj život, taj osećaj mi je, po nekom osnovnom načelu, dokazivao pripadnost čitavom dunjaluku – pojašnjava gospodin.

Generacije koje svojim trudom oblikuju jednu od najlepših i najvažnijih oblasti Sandžaka.

Sandžaklije koje stvaraju uprkos svemu

Preuzeo je nekoliko većih poslova kada ga je na složenim izvorištima i staništima oborila netaknuta priroda; a naučio je da izvuče najbolje iz svoje porodice, da se kreće i govori kao što to čini Pešterac u svetu Sandžaklija; da pred sobom vidi golema stada ovaca a ne puste pašnjake; da budu spremn da prihvati i nastavi porodičnu tradiciju.

I pored svih teškoća, Šerif ne odustaje od svog posla. On je vredan, uporan i odgovoran domaćin koji se trudi da svojoj porodici obezbedi što bolji život. Navedeni primer pokazuje koliko je život na Pešterskoj visoravni težak, ali i koliko ljudi koji tamo žive moraju biti uporni i povezani sa svojim najmilijima.

Stajao je onako sam, kao da je u sebi nosio čitavu Peštersku visoravn.

Snaga visoravni je u njenim ljudima

Sandžak ulazi u eru dugotrajnog sušnog umora. Vrućina koja preti da promeni lice Pešterske visoravni. Upornost ljudi koji u najtežim godinama ne napuštaju svoje ognjište.

Korak po korak i na vidiku se najpre ukaza stara bošnjačka kuća. Možda će se gore, kada se prođe kroz čeličnu kapiju pojaviti i Ferhad-beg Pepić, Hasan-aga Zvizdić i Jusuf Mehonjić.

– Svi članovi domaćinstva uključeni su u posao. Svako radi svoj zadatak na najbolji mogući način. Krave i ovce su na planini. Uživamo u lepoti Pešterske visoravni – potvrđuje izuzetni Šerif Zoranić.

Skoro će podne. Sa paše se vraćaju stada. To je neka nesvakidašnja slika. Dugi redovi ovaca, jedna za drugom, s čudesnom magijom prirode, kao iz bajke.

Radio je to znalački, profesionalno, i sa toliko ljubavi i oduševljenja. Sa pašnjaka je izlazio sa umorom na licu. Nije tražio osmeh. Suša je veliki problem za Sandžakliju i mnoge druge stočare na Pešteri, ali zahvaljujući radu, slozi i upornosti oni uspevaju da se izbore sa teškim uslovima i nastave život i rad na svom ognjištu.

Zahtevao je objektivnu ocenu.

Boroštica: Skriveni dragulj planinske ravnice

Boroštica je naselje u Sandžaku u opštini Tutin. Prema popisu iz 2022. godine bilo je 490 stanovnika.

U selu ima 65 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 5, 83. Ovaj kraj je velikim delom naseljen Bošnjacima (prema registru iz 2002. godine).

Pešterska visoravan (Pešter) je kraška visoravan, nadmorske visine 1. 100 – 1. 250 metara. U najvećem delu, prostire se na području opština Sjenica i Tutin, a obuhvata i prostrano Ugljansko polje (Peštersko) polje, jedno od najvećih polja na području Sandžaka i šire, površine 63 kilometara kvadratnih.

Zbog bogatstva kvalitetne trave i druge stočne hrane, Pešterska visoravan je idealna za poljoprivredu, stočarstvo i proizvodnju zdrave hrane. Nadaleko čuveni sjenički sir i peštersko jagnje poslastica su mnogih svetskih kuhinja i prestižnih restorana širom bivše Jugoslavije.

Pešterska visoravan raspolaže ogromnim ali neiskorišćenim turističkim potencijalom, a posebni prirodni i drugi uslovi izuzetno su pogodni za razvoj seoskog turizma.

Posebna atrakcija područja je rijeka Boroštica, najveća ponornica u ovom kraju, duga oko 15 km, i sa 140 ponora na samo 5 km svoga toka. Zbog neizgrađenih puteva prirodni potencijali Pešterske visoravni su, međutim, do sada ostali neiskorišćeni.

Reportaža je snimljena u avgustu 2024.

Binasa Malićević