Sandžak, Tutin, Pešterska visoravan, Delimeđe… Sandžaklije: To je vašar koji ne prestaje da živi! Pešterski ćulah kroz vreme

Sandžak, Tutin, Pšešterska visoravan, Delimeđe: Nekoliko prolaznika je stalo i posmatralo šta se dešava. Što se mene tiče, ja bih ceo dan gledala taj šaroliki dunjaluk. Selo je tog jutra još vuklo rosu na svojim poljanama. Vašar u Delimeđu na Pešteri je poseban događaj koji svake godine okuplja ljude iz svih krajeva Sandžaka.

Dog dana Delimeđe oživi – sa svih strana dolaze porodice, trgovci, stočari i radoznali musafiri.

Gde se Pešter sastaje

Zelenom dolinom rasuo se sandžački živalj, kroz još neustrašivu mladost prolama se veliko tursko kolo. I naši slikari bi imali ovde šta da pošalju u bijeli svijet. Još ništa ne upućuje na to da će se tu organizovati veselje. Prvi put je to bilo pre nekoliko decenija. Mesto je mnogo poznato. Zove se Delimeđe – Koštampolje. To je, na sredini Glogovika i Melaja.

Delimeđe pod šatorima vašara

Na livadama se postavljaju tezge prepune razne robe: domaćih proizvoda, suvenira, alata, odeće i igračaka za decu. Čuje se galama Sandžaklija, muzika i smeh, pa čitavo područje dobije bajkovitu i živu gungulu.

Narodno okupljanje u Delimeđu

Prvo su došli raznorazni preprodavci, ugostitelji, svirači. Za njima će, valjda, Pešterci. Stotina metra dalje – sportsko igralište. Kako vreme odmiče Delimeđe se sve više puni narodom. U dnu livade vesela budućnost trčkara oko prostora opasanog konopcem.

Na kraju polja su ostali zabavni dodaci. Iz Potreba, sa pašnjaka, na traktorima, u kolima, pešice – bilo kako – tek narod hita – hrli ovamo.

Od ranog jutra do akšama

Vašar u Delimeđu nije samo odredište kupovine i prodaje, već i čuvanje adeta Pešterske visoravni. On podseća na stara vremena kada su se insani okupljali upravo na ovakvim skupovima, jačali kraljevstvo i negovali običaje.

Zato ovaj sastanak ima posebno značenje za lokalno stanovništvo i ostaje važan deo života u Sandžaku.

Šarenilo vašara na pešterskim vrletima

Oko podne goleme poljane zasule su pešterske devojke. Najčešće u velikim dimijama – šalvarama, kao sultanije. Retko je koja sedela, sve je bilo u pokretu. Čak su stariji Pešterci puno hodali. I bili radoznali. Na vašaru se oseća miris pečenja i domaće hrane koji se širi celokupnom ravnicom. Najmlađi se raduju ringišpilu, balonima i slatkišima koje roditelji kupuju bez mnogo razmišljanja.

Fes predstavlja simbol bošnjačkog naroda

Onda je preko zvučnika potvrđeno bacanje kamena s’ ramena i ćuskije – koplja. Dunjaluk se zgrnuo sa svih strana. Bacači se prvo zagrevaju, budno praćeni od hiljadu znatiželjnih pogleda. I kamen i ćuskija su daleko odleteli. Bacanje je završeno, stanovništvo se razilazi ka muzičarima.

Na prijestolu osta samo Delimeđe.

Stari Pešterci sede u hlad, piju kahvu i prisećaju se nekadašnjih vašara koji su bili još brojniji.

Sandžaklija kao Osman-beg

Posle se prošapta glas da su tu i neke lijepe devojke. A one, u bošnjačkoj nošnji, posve prirodne, veličanstvena sandžačka lepota…

Jedan dan koji okuplja kompletnu Peštersku visoravan

Gleda dedo i vrti glavom. – Da mi je ovakve da nađem za snahe – ne bi žalio pola Peštera. Ni gorske vile nisu im prić’! Kako ih majka ovak’ e rodiše – pripoveda srdovečni čovek onom drugom pored sebe. Vetar pomilova prirodu pored džamije. Organizator oduševljeno podiže fes sa čela. Danas nisu imali posla. Pravo veselje tek poče.

Delimeđe se trese.

Primeti se Sandžaklijama osmeh na licima, zatreperi neki glamur u iskrenim očima.

Lepota karaktera sandžačkih devojaka

Trgovci glasno dozivaju mušterije, hvaleći svoju robu i nudeći povoljne cene. Sa razglasa se čuje sevdalinka koja dodatno oplemenjuje raspoloženje. – Zavičaj je sladalk, najmiliji. Ko može da zaboravi ognjište? Ko? Niko! Vratiće se oni koji su otišli širom dunjaluka. Radost će ispuniti ovaj oštri kraj. Došao sam iz Nemačke samo zbog vašara – kazuje zanimljivi Fadil Trtovac. – Molim svirača iz orkestra da dođe ovde, gde se Pešter skupio čuo se snažan glas iz naroda.

Svirači imaju pune ruke posla i – para.

Moji srčani Pešterci

Mnogi dolaze na dernk ne samo zbog kupovine, već i da vide živalj i budu viđeni. Razgovori se vode o stoci, vremenu, rodnoj grudi i svakodnevnim brigama.

Kolo se njiše, Mustafa kolovođa, sa ćulahom na glavi, čuva svoju tradiciju, maše vrednom rukom.

Ćulah: tradicionalna kapa Pešteraca i Sandžaklija

Magija donosi tišinu, ali uspomene na vašar (vašir) ostaju u duši svih gostiju. – Sandžaklije ne zaboravljaju korene. Ovo je naše. Dobrog sam zdravalja i obilazim sve pešterske divote – svedoči fenomenalni Mustafa Suljić iz Baćice. – Ovi mladići danas, dođu, gledaju devojke, pa ako ih begenišu – zaruku, pravo kući. Odvajkada je tako bilo – zaključuje ponosni Pešterac.

Mustafa Suljić i Fadil Trtovac

Druženje traje ceo dan, od ranog jutra do akšama. Kada se sunce spusti, Sandžaklije se polako razilaze, umorni ali zadovoljni. Iza njih ostaje prazna dolina i sećanje na još jedan slikovit dan u Delimeđu. – Još se nije desilo, a da vašar ne ovlaži nebo reče kroz ljutnju jedan Sandžaklija i pohita da u masi lavirinta nađe svoju familiju.

Iz zelenih pašnjaka izranjalo je sve više ljudi.

Naši sagovornici ističu da je za Sandžak najvažnije da ne izgubi svoje korene, tradiciju, običaje, kulturu…

Pešterska visoravan u srcu Sandžaka

Delimeđe je naselje u Sandžaku u opštini Tutin. Prema popisu iz 2022. bilo je 303 stanovnika. Selo je poznato po Islamskom centru sa džamijom čiji su minari 2009. godine, kada su sagrađeni, bili najviši u Evropi.

Delimeđe je centralno mesto oblasti Danja Pešter. Prostire se na 1.ooo m nadmorske visine. Donja Pešter takođe spada u planinsko područje, ali se nalazi na znatno nižoj nadmorskoj visini od Pešterske visoravni, na oko 1000 m.

Zbog snežnih padavina tokom zime dešava se da putevi, posebno oni do zaselaka, budu zavejani.