Sandžak, Novi Pazar, Kožlje… Sećanje na legendarnu nanu Latifu (95) iz Kožlja! Živa knjiga jednog naroda

Sandžak, Novi Pazar, Kožlje: Kada je prvi sneg pao, televizijska ekipa se nalazila na nekoliko minuta hoda do Kožlja, a vreme se naglo promenilo, a mi smo preuzeli svu odgovornost.

Latifa je već dugo koračala životom sa dušom majke, noseći u sebi ljubav, brigu i snagu koju samo majka može da ima. Ona je svedok prošlosti, inspiracija porodici i dar budućim generacijama.

U selu Kožlje, nedaleko od Novog Pazara, živi nana Latifa Omerović, Sandžaklijka čiji je život bio ispunjen radom, mudrošću i brigom za porodicu, danas ima 95 godina.

Gospođa je pre svega bila i ostala dobra majka, supruga i nana. Ceo život je vredno kućila i trudila se da svojim najmilijima obezbedi sve što je mogla.

Sandžačke nane kao nur – svetlost

Ponovo se u njoj probudila umiljata mladost zahvaćena onim nezrelim godinama provedenih kod supruga, doživela je mnogo radosti, osjetila je svilenkasto poštovanje i ljudskost.

Ali uprkos svemu, u tom srcu je on i dalje ostao njen nepreboljeni muž, a mudri Omerovići su to jasno prepoznali. Imala je veliku i složnu familiju, a najveća radost bili su joj sinovi i kćeri.

Posebno je volela svog muža, sa kojim je delila i lepe i teške trenutke života. Njihova ljubav bila je temelj porodice i primer sloge.

U njoj je, uprkos svemu što joj je život doneo i odneo, još uvek živela ona tiha ljudskost – da razume tuđu bol, da oprosti ono što boli, da pruži ruku i da daruje čak i onda kada je i sama imala pomalo. Jer neke majke, ma koliko puta bile povređene, ne umeju da prestanu da budu dobre. Poslednji list sa stabla jednog vremena. Mladost kao da je stala u Latifinim očima.

Latifa Omerović – selo Kožlje

Sultanija je poštovala svakog i uvek je umela da pruži lepu reč, savet i toplinu. Za svoju decu i unuke bila je oslonac, neko kome se veruje i kom se uvek vraća. Nana Latifa Omerović dolazi iz domaćinske kuće, te nije mogla da zaobiđe tradicionalni muhabet.

Pomenuta beseda je priča o jednoj generaciji žena koje su mnogo radile, malo tražile, a svojoj porodici pružile sve. O gazdarici koja je veselost pronalazila u sreći svojih najbližih.

Deseta decenija života, zajedništva, vedrine i bezuslovne ljubavi. Majka ima 95 godina, a živi po svojim pravilima. Značajne godine stvaralaštva ogledaju se u tome što i danas čuva svoje ognjište kao da joj je tek trideset leta.

– Mnogo sam hajala supruga, rodila sam šestero dece, a on me poštovao i voleo do poslednjeg otkucaja srca, a ta ljubav je ostala zauvek utkana u moje sećanje. Odgajili smo četiri ćerke i dva sina – zbori sandžačka bijača.

Te rečenice su kao male avanture koje nikada ne dosade.

 

Nana Latifa sa ćerkom

Godine su prolazile, a zbog tih sandžačkih boja, nana Latifa i nje osetila kako musafiri stižu. Ostarila je i već odavno ima raskošnu kuću, vlastitu decu i svoje ruže na kraju avlije, pored rijeke.

Većina je volela i odlazili k njoj kad god im je bila potrebna mudrost ili savet, ali, osim porodice, niko joj toliko nije bio blizak. Majka možda ne govori mnogo o svemu što je tokom života učinila, ali iza nje ostaje ono najvrednije – složna porodica, poštovanje njenih najmilijih i uspomena na jednu dobru, vrednu i plemenitu ženu.

“Duša mi je puna i tu više ništa ne može da stane”

Selo Kožlje ima lepo prirodno okruženje, tišinu i prijatnu atmosferu. U njemu se nalaze kuće sa velikim avlijama, bašte i voćnjaci. Oko carstva se prostiru zelene livade, njive i šume.

Mnogo toga je nosila u sebi, ali, jedno po jedno, mladost i sevdah su potonule, prekrila ih je prašina. Latifa je naučila da druguje, da vlada pričom, da živi u velelepnoj kući, odlučila je da se bošnjački odeva, da stavlja kanu na kosu, da otvoreno razgovara sa reporterima iz Novog Pazara.

95 proleća majke Latife

Meštani u Kožlju vredno rade. Gaje voće i povrće, obrađuju njive i bave se stočarstvom. Priča o Sandžaklijiki koja je doživela vek, ostala nasmejana i postala stub familije.

Od detinjstva uz petrolejku do video-poziva s unucima i praunucima, a bliskost i ljubav ostaju zauvek. Njene ruke su negovale generacije, a oči videle ceo jedan vek.

U toj tišini ima više mudrosti nego u mnogim knjigama. – Uvek smo dobro živeli i slagali se. Radila sam puno, a sad odmaram. Odlično sam, ne žalim se. Zdrava sam, zdravi su.

Imam 95 godina. Važno mi je da su svi srećni i dobro – objašnjava ona.

Njeno  veličanstvo – Latifa Omerović

Sandžaklijka iz vremena kada se sve radilo srcem. Nežna heroina iz naroda koja čuva običaje, najmilije i dostojanstvo. Voli da razgovara sa rođacima i da bude shvaćena.

U takvom prisustvu vreme stane, a gosti se osećaja kao na svome. Dijalog je protekao u prijateljskoj i rodbinskoj atmosveri. Ne seća se koliko ima unučadi i praunučadi. Majka koja je zakoračila u desetu deceniju života, a ipak ostala uspravna, snažna i dostojanstvena, noseći na svojim plećima sve što joj je život doneo kroz godine.

– Jesi li danas išta jela? – Popila sam nekoliko čajeva i pojela par keksića. “Prijaće ti ručak, majko”, reče ćerka.

Kad decenije prođu, a uspomene ostanu

Svakako, u sebi je još uvek nosila tragove svega čemu je sudbina naučila, od supruga i svekra, od Kožlja, ali ponajviše od svoje dece: da živi umereno, da odlučuje, da tone u sreću, da hrani u sebi skrivena saznanja o svom biću, o večnom ja, koje nije ni Kožlje ni dunjaluk. U kraljevstvu vladaju red i jedinstvo. Mališani se igraju napolju, a žitelji se druže i pomažu jedni drugima.

Vazduh je čist, a prirpda magična.

Srce koje kuca 95 godina

U svakom tom pogledu krije se bajka koju vredi čuti. Koraci kroz istoriju, a osmesi kroz Kožlje. – Zvuči vrlo uverljivo, ali niste me ubedili. Ima nešto u toj svetlosti što je u vama. Zaćutala je za trenutak, a onda je odgovorila: – Evo jednog događaja koji će ti pomoći da me bolje shvatiš: Da li u dubini tih osećanja koja te uznemiruju, postoji neograničena želja sa mladošću na krovu Sandžaka.

– Ovde sam bila srećna. Osećam to. Sve je bilo kao od zlata! Njeno 95. proleće je posebno. Ona pokazuje koliko je života, ljubavi i uspomena satalo u jedan dug život.

Latifa i Sulejman Omerović

Na drugoj strani, razvijali smo – ideje, priče, koncepte… Kasnije, u toploj sobi, Sulejman je sedeo i razgovarao, a potom zapevao sa nanom Latifom Omerović. Ne govori mnogo, ali svaki njen pogled nosi Sandžak koji vredi videti. Navedena priča je tihi putokaz na sve što ne smemo zaboraviti.

Kožlje je naseljeno mesto grada Novog Pazara u Sandžaku. Prema popisu iz 2022. bilo je 443 stanovnika.

Izranja, ukazuje se, na naše oči se otkriva, podignut sa dna predubokog okeana Historije, to čudo, SANDŽAK! 

Sandžak (u historiji poznat i pod nazivom Novopazarski sandžak) je posebna geografsko-historijska oblast u pograničnom području Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Kosova.

Prostire se na površini od 8.409 km2 i obuhvata jugozapadni deo Republike Srbije i severoistočni deo Republike Crne Gore. Segment Sandžaka koji pripada Republici Srbiji obuhvata površinu od 4.504 km2, dok element koji se nalazi u okviru Crne Gore ima površinu od 3.905 km2.

Sam naziv Sandžak potiče od turske reči “sancak”, što znači zastava, odnosno bajrak.

Binasa Malićević