Aleksandar Ilić: Jedini kovač u pazarskom okruženju
U Gornjim Štitarima, na Goliji, oseća se miris zime, ostavlja tragove u snegu, skriva sunce iza brda… Ali ova belina ipak donosi neku magiju za sobom.
Gornje Štitare je selo na obroncima Golije, kuće su na dva sprata, a u njima žive i stari i mladi.
Tu u u tišini, u svojoj kovačkoj radionici uz „kovački potok“, Aleksandar Ilić – Raco kuje i kroti gvožđe.
–Dobar dan, čika Raco? – Dobar dan, a otkud ti Binasa. – Rekoše mi da još uvek „pripitomljavate“ željezo. – Istina je. Što se mene tiče, ja se dobro snalazim u učenom zanatu… Posle Raca sve će ovo da nestane…
-Kako živite? – Bogami dobro. Navikli na Goliju, pa mi se čini nigde bolje i lepše nema. – Ko tebe prevari da kročiš u naše selo, snimatelju. Ovde više ne dolaze ni vukovi. – Niko me nije prevario, došao sam zbog posla. Živim od ovoga!
Nasred sela četvororazredna osnovna škola „Dositej Obradović“. To je trošna, prizemna školaska ustanova.
U učionici, toploj i ugodnoj, srećemo učiteljicu Danku Nikolić.
– Imam tri učenika i mnogo ih volim – napominje nam učiteljica. – Tri devojčice…
U području Štitare živi 62 punoletna stanovnika, a prosečana starost iznosi 45, 5 godina. U selu ima 25 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 3, 08.
Crkva Svetog Nikole u Štitarima.
Binasa Malićević
