Sandžak – Nadumce: Napunila sam 90 godina, udala sam se sa 15 leta, rodila 9 dece, imam 26 praunučadi i ne znam koliko je unučadi

05/11/2024563 Views novi pazar, sandžak, Sjenica, tutin

Sandžak – Tutin – Nadumce: Ponekad, tokom predugih zimskih noći – onog akšama koji ovde gore počinju već u pet popodne – pokušavam da zamislim kako bi izgledalo Nadumce. Da li bi zavičaj sticao – mlade ili stare žitelje, kakve bi bore selo nosilo i koliko bi ih imalo? A taj oblik? Ukoliko bi Sandžak dozvolio da sačuva onu svoju veselu svežinu ili bi, u jednom trenutku, neko otkriće zagospodarilo planinskim krajem.

Sudbina je bila ubeđena da je svojom porodičnom nesrećom iz mladosti već platila račun bolu; Nadumce je više nego prošlost zbog svog karaktera i zbog sopstvenog zanata.

S vremena na vreme bi mi priroda dopustila da vidim nekakav treptaj taj bljesak se odbijao o dušu kršnih polja izazivajući nemir koji se ne može opisati. Tišina – koja smiruje ljudsko biće – u stvari ne postoji, svaki kutak ima svoj šum i ritam.

Majka ljubav

– Šta ti je nano? – reče novinarka sednuvši. – Ti plačeš? – Ništa, ćero, ništa! Izgubila sam sina i unuka, nema ih više – jecala je sandžačka bijača. Nije ni primetila da smo joj izmamili osmeh; ali kad ona nešto kaže, televizijska ekipa zatiče sebe kako istinski sluša reči mudre Bošnjakinje. – Decu sam rađala kod kuće, a Cika sam rodila u bolnici, na carski rez. Bio je mnogo krupan, imao je preko 6 kilograma – svedoči legendarna Safija.

Šta da napišem o jednoj takvoj tragediji? Kako da govorim o tome a de ne osećam ogromni stid i tugu? Sad je zlatna nit koja me vezivala za sandžačka sela već bila prekinuta, nije bilo nikog kome sam mogla da izrazim svoja osećanja o tome šta da radim – ali ovde gore učestvovalo je nešto drugo. Majka je Majka.

Nakon tragedije, naša nana je sve slabija, njena veselost je nestala, zanima je samoća. – Dobro zdravlje ne odnosi tugu. – Zašto tako govorite? – pitah je znatiželjno. – Shvatićeš jednog dana – zagonetno poruči Safija Omerović iz Nadumaca. Njen osmeh, njeno lice, priča i njen – nur (svetlost); sjaj sa kamenitih prostranstava koja traže svoje mesto na sandžačkoj zemlji.

Bošnjačka žena

– Moj suprug je bio puno stariji od mene, on je imao 44 godine, a ja 15 i tri meseca. Lepo smo živeli, to je moja duša tražila od mene, imala sam potpunu slobodu tokom zajedničkog života. Napunila sam 90 godina, udala sam se sa 15 leta, rodila 9 dece, othranila sam sedam sinova i dve kćeri, imam 26 praunučadi i ne znam koliko je unučadi – zaključila je zadivljujuća sandžačka žena, majka, bijača…

-Deca. Neka su samo živa i zdrava, svako ima svoju muku. Hajde malo predahni, majko. Ima još vakta do akšama! – veli neverovatna Munira Omerović – Safijina ćerka.