Sandžak, Novi Pazar, Crnoča… Daleko, a ipak blizu: Sandžaklije koje nikad ne zaboravljaju svoj zavičaj
Sandžak, Novi Pazar: Crnoča je smeštena u ležištu izvora rijeke Raške, sa tri strane prekrivena sandžačkim brdima. Sa četvrte strane ima prolaz u zasenjujuće plavetnilo Novog Pazara.
Reportaža o generacijam Sandžaklija koje prenose odanost prema zavičaju na svoju decu i unuke.
Čim se televizijska ekipa na časak zagledala, selo je blještalo pod rumenim zracima planinskog sunca.
Kopnom su se širile žile izatkane od treptajućeg svetla, kao da ocrtavaju tragove mladosti, koji su decenijama beskrajno daleeko.
Most između rodnog kraja i tuđine
Zlatni bljeskovi umivali su mermerne stubove raskošnih kuća, muslimanske minarete što hitaju ka nebesima, izdašno ukrašene avlije brdovitog otmenog novopazarskog sela; na obronku preko puta smješkale su se ruševine drvenog hambara i kuće pokrivene šindrom.
Sve su to bili ostaci nekadašnjeg bošnjačkog života koji stanuje u Sandžaku odavnina.
Zavičaj se ne zaboravlja
A iza zidina tog hambara, planine su dopirale ka nebu kao da će ga ščepati i svući sa visinà, pa se činilo kao da zemlja i nebo samo što nisu pali na kolena i zauzeli pred sobom tu osunčanu Crnoču.
Opet dijaspora iz Novog Pazara, Tutina i Sjenice čuva vezu s rodnim krajem kroz kulturu, humanitarni rad i uspomene.
Rodni kraj u srcu, svijet pod nogama
Sandžaklije širom sveta koje skupljaju običaje, jezik i sećanja na svoj zavičaj. Od rodne grude do tuđine – kako upornost i zajedništvo oblikuju Sandžak. – Ifeta! Ifeta! Ne odaziva se. Novinarka osmotri. Ništa se ne čuje. Ona predahnu malo, pa opet zovnu: – Nano Ifeta! Biko! – Ko je? ču se unutra dubinski ženski glas. – Ja!… Novinarka! Izađite časom! – odgovoriše reporteri.
Tamo se ču šuškanje, pa tihi hod, pa se polako otvoriše vrata i izađe naša Sandžaklijka.
– Otkut ti u ovo doba? – upita govoreći kamermanu. – Pa dođoh!… Sve ovo Ifeta je izgovarala kao jednu, jedinu današnjicu, gotovo bez daha, zagledana u neki nevidljivi horizont.
– Znate li, nano, da bih jako volela da razgovaram sa vama za televiziju. Pažnja svih koji su bili okupljeni oko obližnjeg vrta bila je usmerena k njoj. Lagano je podigla pogled ka Crnoči.
Putovanje kroz Sandžak
Sudbine ljudi koji su otišli trbuhom za kruhom, ali dušom ostali u brdima Sandžaka. Emotivne činjenice dijaspore koja dokazuju da dom nije samo mesto, već osećaj koji nikad ne bledi.
– Moram da postupim kako mislim da je ispravno. Prvi put sam u životu pred kamerama. Uostalom, od malih nogu navikli smo da radimo i proizvodimo povrće. Život ide dalje.
Tamo gde su planine dom: Ljubav prema Sandžaku ne iščezava
Tragom prošlosti, tradicije i novih puteva jednog izuzetnog kraja. Svedočanstvo o vremenu, porodici i dunjaluku koji prkosi zaboravu. – Deca otišla u bijeli svijet. Nas dvoje starih živimo sami u kući. Poslujemo ne žalimo se. Pamtim kuću punu ljudi i radosti. Bolje je nego što je bilo – svedoči zanimljiva planinka Ifeta Hajrović iz Crnoče.
Sultanija je omiljena osoba u svom kraju. Vedrina koja se u vazduhu osećala davala je selu zdraviji sjaj.
Binasa Malićević
