Momci na bobak

Novi Pazar – Nas 7 u keca. Vremena su pružila i moderan oblik življenja: u opasnosti smo da se svi pretvorimo u robote, rekao je Safet Numanović – Saja. Najpre treba da znate ko sam. Ja sam pazarski obućar. Bio sam gimnazijalac, beogradski student,  Titov vojnik, pevao sam za naše „Lauruse“ i ponajviše volim muziku. A  onda da se smejem, da se družim, jedan je život… E, to je taj glas mladosti. Udahnu duboko, raširi pluća.

-Eee bila su to prekrasna i skromna vremena. Nikada se to više neće ponoviti. Nažalost!
-Što? Pa opasno je pričati o tome – kaže ovaj nesvakidašnji Pazarac. – Nije ? Pa, ne bih baš reko. Obrati pažnju kad upoznaješ nove ljude. Kladim se da ćeš se iznenaditi… – Šta hoćeš da kažeš? – Pa, novac diktira sve…

Sajin Novi Pazar, njegovi prijatelji, uspešni i maštoviti; sjaj u duši sa dna duboke Raške –  to je tako decenijama…

-Zasigurno, ovako su nas učili i vaspitavali. – Osmeh mu je iskren i opušten dok razgovara o svojoj mladosti; obuze ga neka daleka seta.     -Veoma si ineresantan – kažem. – Sećam se, nosim sve u duši. A ti, jesi li upoznala sandžačke lepote? – Nisam…, jer ne znam ništa ni o sebi, a to je za novinare opširna i nezavršena tema…

Binasa Malićević