Sandžak, Tutin, Gluhavica: Što dalje, selo se zanimljivije ukazuje i sve te prirodne lepote! Ljudskost koja dolazi iz duše

Sandžak, Tutin: Gluhavica je podrazumevala da se o toj tutinskoj priči i njenim omiljenim žiteljima govori, sa posebnim poštovanjem. Stare trošne kuće, ognjište koje ima adresu i seoska džamija, su pritom nezaobilazne.

Nekada je kraljevstvo bilo puno Sandžaklija, dece i života. Njive su bile obrađene, avlije pune, a komšije se družile i uvek su pomagale jedni drugima. Vremenom su mnogi otišli.

Danas dolaze samo ponekad da obiđu svoje kuće i mezare predaka.

Džamija u Gluhavici

Od nekadašnje mnogobrojne Gluhavice ostalo je veoma malo. I tutinska reka je uklopila svoju ćudljivost. Nekako je bleđa i manje živahna.

Jedva se protinje kroz vrbe i grmlje na putu ka Raški. Na njenim obalama, nema više ni posedaka ni devojaka. Ostale su uspomene, prazna domaćinstva i tišina koja podseća na neka lepša vremena. Selo dugo nije imalo vodu

Selo dugo nije imalo vodu

Međutim, ono čime se Gluhavica ponosila mučno je oštećeno prilikom devedesetih godina. Tadašnji meštani ovog kraja odavno su napustili selo u traganju za naprednijim životom.

Tu ti se družilo, kosilo, kopalo, pevalo. Istina, podaleko je, ali kad smo već pošli, šta možemo drugo. Pentrajući se preko jedne vrleti, pa se spustismo u neku široku, golemu izbu.

Bašta boje ruža. Zbilja kada uđosmo u nju, naiđosmo na jednu zgodnu sandžačku majku. Godine su promenile mnogo toga, a ono što je nekada bilo polako nestaje.

Svaki kamen i poneki sokak čuvaju tragove na detinjstvo, mladost i dane kad je Gluhavica bila puna života.

Carstvo dugo nije imalo vodu, pa su meštani teško živeli. Voda im je bila potrebna za kuću i stoku. Sada, kada imaju sve što im je potrebno, Gluhavica je prazna.

Kad ruže zamirišu

Nekada je bila veoma lepa devojka. Mladost joj je krasila osmeh, dobrota i vredne ruke. Nije se plašila teškpg rada – od jutra do akšama radila je za svoju porodicu, obrađivala zemlju i brinula o najmilijima.

Ima sve što je oduvek želela. Ima dobru porodicu, decu i unuke koji je vole. Ipak, zdravlje joj nije kao nekada. – Stan’te, ljudi! – kaza Nusreta Kahrović – da malo odmorite. Kasnije ćemo da razgovaramo. – Sedite, prijatelji!… Ne čeka nas nikakav posao! – reče Nusretin suprug.  – Čuste li vi dobro Fehima.

-Čusmo, nano, kao i vi, eto baš tako! – odgovori televizijska ekipa u glas.

Gluhavica i sve lepote Sandžaka

Ako Nusreta zorom porani na njivu da poveže koji snop više, ili ode na livadu da plasti ono što su kosači juče pokosili – neće u podne, kad se vrati kući, ostati bez svakodnevnih poslova.

Zdravlje više nije kao nekada i svaki dan nosi nove izazove. Majčino srce je i dalje veliko, puno ljubavi i snage. Sultanija je stub svoje familije, Sandžaklijka koja je ceo život gradila sreću drugih.

Nusreta Kahrović – selo Gluhavica

Meštani iz sela raduju se njenoj sposobnosti i marljivosti. Svud su je hvalili i Nusretom ukoravali svoje planinke kad bi se malo zainatile. Tako se nekad živelo. Nusretina lepota danas nije u mladom licu, već u mudrosti, majčinstvu i svemu što je ostavila iza sebe. Avlija je uređena i čista. U njoj ima puno cveća, mirisnih ruža i zelenila. Nana sa radošću brine o svojoj radosti.

Svako ko dpđe oseća tišinu i prijatnost.

“Svega imamo, samo zdravlja nemamo”

Mladost je lepo doba života. Osoba tada ima pregršt volje i može dosta toga da napravi. Mladi rade, uče, sanjaju i razmišljaju o planove za budućnost.

– Mnogo se činilo. Stvarno je to bilo. Čovek kad je mlad sve može. Ima snage, volje i želje da radi i da ostvari svoje snove. Nisam osećala teret. Radili smo za decu i porodicu.

Sve smo skućili zajedno. Vrijeme putuje i više se ne vraća.

Gubim zdravlje – zaključila je briljantna Nusreta Kahrović iz Gluhavice.

Ognjište koje se ne gasi

Gluhavica je selo u opštini Tutin, smešteno na nadmorskoj visini od 854 m. Prema popisu iz 2022. godine, naselje ima 194 stanovnika. – Daleko ste od pazarske kldrme. – E ne možeš naći, nije valjda! – reče nana gotovo u tišini. Pas ne prestaje da laje.

– On je dobar, ali nije navikao na nepoznata lica. Miran, otrgao se! – veli domaćin nekako ispunjeno. – Hteli smo da posetimo Halila Ahmetovića.

– Tu je! Tu je! E, ljudi, ovde da sednete! U Gluhavici je lepše nego u čaršiji – kaza Sandžaklijka.

Bošnjačka stara kuća

Kda pogledam nakratko prema Nusreti, čini mi se da vidi i zna sve o životu, pogotovo one značajne, snažne običaje, i da je to nimalo ne iznenađuje.

Mora da je nešto veoma mudro kazala, jer se ista ponosila i nameštala svoju šamiju sa ojicama. Više drveća gotovo i ne beše, samo gde koji žbun i trnje.

Moj Sandžaku, neka si mi ponosan

Gluhavica je jedno od najstarijih naselja u opštini Tutin. Poznata je po istoimenom arheološkom lokalitetu, na kojem je svojevremeno bilo poznato rudarsko naselje Gluhavica.

Prema istorijskim podacima, Gluhavica, ili Demirdži Pazar, je mesto u kojem je, nakon zauzimanja Jeleča od strane osmanske vojske, bio smešten Gluhavički kadija, koji je bio zadužen za sprovođenje zakonodavne vlasti Osmanskog carstva na širem području Sandžaka, Kosova, severa Crne Gore i šire.

Binasa Malićević