Sandžak, Tutin, Gluhavica: Što dalje, selo se zanimljivije ukazuje i sve te prirodne lepote

Sandžak – Tutin: Gluhavica je podrazumevala da se o toj tutinskoj priči i njenim omiljenim žiteljima govori, sa posebnim poštovanjem. Stare trošne kuće, ognjište koje ima adresu i seoska džamija, su pritom nezaobilazne.

Džamija u Gluhavici

Od nekadašnje mnogobrojne Gluhavice ostalo je veoma malo. I „Crkvinska rijeka“ je promenila svoju ćudljivost. Nekako je bleđa i manje živahna.

Jedva se protinje kroz vrbe i grmlje na putu ka Raški.

Na njenim obalama, nema više ni posedaka ni dece.

Selo dugo nije imalo vodu

Međutim, ono čime se Gluhavica ponosila mučno je oštećeno prilikom devedesetih godina. Tadašnji meštani ovog kraja odavno su napustili selo u traganju za naprednijim životom.

Tu ti se družilo, kosilo, kopalo, pevalo. Istina, podaleko je, ali kad smo već pošli – šta možemo drugo.

Pentrajući se preko jedne vrleti, pa se spustismo u neku široku, golemu avliju.

Bašta boje ruža. Zbilja kada uđosmo u nju, naiđosmo na jednu zgodnu sandžačku majku.

Kad ruže zamirišu

– Stan’te, ljudi! – kaza Nusreta Kahrović – da malo odmorite. Kasnije ćemo da razgovaramo.

– Sedite, prijatelji!…

Ne čeka nas nikakav posao! – reče Nusretin suprug.  – Čuste li vi dobro Fehima.

-Čusmo, nano, kao i vi, eto baš tako! – odgovori televizijska ekipa u glas.

Gluhavica i sve lepote Sandžaka

Ako Nusreta zorom porani na njivu da poveže koji snop više, ili ode na livadu da plasti ono što su kosači juče pokosili – neće u podne, kad se vrati kući, ostati bez svakodnevnih poslova.

Nusreta Kahrović – selo Gluhavica

Meštani iz sela raduju se njenoj sposobnosti i marljivosti. Svud su je hvalili i Nusretom ukoravali svoje planinke kad bi se malo “zainatile”. Tako se nekad živelo.

Svega imamo zdravlja nemamo

– Mnogo se učilo. Stvarno je to bilo. Čovek kad je mlad – sve može. Nisam osećala teret. Radili smo za decu i porodicu. Sve smo skućili zajedno. Vrijeme putuje i više se ne vraća.

Gubim zdravlje – zaključila je briljantna Nusreta Kahrović iz Gluhavice.

Ognjište koje se ne gasi

– Daleko ste od pazarske kldrme. – E ne možeš naći, nije valjda! – reče nana gotovo u tišini. Pas ne prestaje da laje. – On je dobar, ali nije navikao na nepoznata lica. Miran, otrgao se! – veli domaćin nekako ispunjeno. – Hteli smo da posetimo Halila Ahmetovića.

– Tu je! Tu je! E, ljudi, ovde da sednete! U Gluhavici je lepše nego u čaršiji – kaza Sandžaklijka.

Bošnjačka stara kuća

Kda pogledam nakratko prema Nusreti, čini mi se da vidi i zna sve o životu, pogotovo one značajne, snažne običaje, i da je to nimalo ne iznenađuje.

Mora da je nešto veoma mudro kazala, jer se ista ponosila i nameštala svoju šamiju sa ojicama.

Više drveća gotovo i ne beše, samo gde koji žbun i trnje…

Binasa Malićević