Sandžak – Gornje i Donje Paljevo – Meho: Funkcioneri predsednika Vučića obećali su nam asfalt do naših džamija i škole

Sandžak – Gornje i Donje Paljevo: Gore, na visoravni, selo Gornje Paljevo. Do njega  se dolazi kroz široke terene, preko Novog Pazar do nepristupačnih vrleti i pravo kroz severac. Kuća prizemana, belo obojena, na neravnoj ivici Sandžaka. Ako se ućutkaš ili oteraš misli, sadašnjost ide napred i osvaja, povezuje sve pred sobom. Bilo je hladno, puhao je jak vetar i iz naše pustolovine širili su se teški koraci.

Puno kamenih zidova bez krova, oko njih korov, ostaci ognjišta koje je nekada gorelo, polomljene tavanice i poneka streha. Tek kada čujemo, shvatimo ozbiljnost tih priča i sve ono što smo preskočili da zabeležimo – zbog tvrdoglavosti, skromnosti, zbog bežanja – i to počinje da muči naše srce, ali vreme je već otišlo u nepovrat. Previše je značajno.

Narod je bio zdrav

Tek na putu ka selu, držeći se za ruke sandžačke zemlje, kao kad smo bili kilometrima daleko, imala sam utisak da je, osim bljeska koji sam videla, silazio je još jedan, snažniji, svjetliji, topliji. Pod tim svetlom, lica Gornjeg i Donjeg Pavlja bila su najlepša na svetu.

Nismo mogli da neprimetimo da je Meho sad bio mnogo pričljiviji nego bilo kad otkad smo ga upoznali. Na njegovom licu sada se zadržalo oduševljenje i zahvalnost što smo došli. Korak mu je bio veseo. – Sve kuće su nekada bile pune dece. Šota nasred sobe. Vreva je bila zbog džumbusa. Mnogo smo se družili i razgovarali. Prošla su ona vremena – poručuje zanimljivi Mehdija Meho Jašarević.

Kada kasnije malo otopli, po zaleđenom tlu odzvanjavaju koraci goveda i njihova rika koja prethodi dugom pešačenju. Tu su verovatno slike  pravog bošnjačkog sela, jer svako o tome piše na svoj način.

-Baš juče smo razgovarali o putu i radovali se tome, kao i svi žitelji Gornjeg i Donjeg Paljeva. Uostalom, nas i zovu na svaki društveni skup zato što znaju da taj cilj donosi bolji položaj u Sandžaku. Put, struja, voda, bez toga nema života na selu. Predsednikovi ljudi su potvrdili da će ugraditi beton na ovom području. Svako mesto je podjednako važno, sada nam treba asfalt do džamija i škole, rekao je on.

Škola puna đaka

Obećali su da će nam staviti asfalt. Ovde može dobro da se živi, samo je pitanje koliko ste spremni da radite i kakvi su uslovi za budućnost – poručije Meho.

U selu se nalazi i pećinska „crkva“, u narodu poznata kao lečilište, u koju su ljudi svih veroispovesti dolazili tražeći od Boga izlečenje bolesti. Prema nekima, selo se zove Paljevo, jer je spaljeno prilikom progana bogumila u Raškoj oblasti, a pojedini autori smatraju da je pećinska crkva stara bogumilska kelija ili bošnjačka hidža.

Bogumilska bogomolja ili bošnjačka hidža

Bogumili su bili pristalice hrišćanskog učenja koje se razvijalo od X do XV veka među Slovenima na Balkanu. Pretpostavljeni osnivač učenja, pop Bogomili, je propovedao u Makedoniji sredinom 10. veka. Zalagali su se za povratak izvornom hrićanstvu, odbacujući crkvenu hijerarhiju, vlast i nasilje, u ime „evanđeoskog ravenstva“.

Glavna politička tendecija bogomilstva je bila otpor vizantijskoj državnoj i crkvenoj vlasti, što je pomoglo da se pokret brzo širi među balkanskim Slovenima – kažu stručnjaci i naš sagovornik – Mehdija Meho Jašarević iz Gornjeg Paljeva.

Binasa Malićević