Sandžak, Tutin, Gornje i Donje Paljevo… Meho: Funkcioneri predsednika Vučića obećali su nam asfalt do naših džamija i škole! Između blata i nade

Sandžak, Tutin, Gornje i Donje Paljevo: Gore, na visoravni, selo Gornje Paljevo. Do njega se dolazi kroz široke terene, preko Novog Pazar do nepristupačnih vrleti i pravo kroz severac.

Kuća prizemana, belo obojena, na neravnoj ivici Sandžaka. Ako se ućutkaš ili oteraš misli, sadašnjost ide napred i osvaja, povezuje sve pred sobom.

Paljevo između prošlosti i sadašnjosti

Bilo je hladno, puhao je jak vetar i iz naše pustolovine širili su se teški koraci. Područje gde se vreme usporava, a drevne besede odzvanjaju kroz seoske pravce i tihe doline.

Kad život napusti brda

Puno kamenih zidova bez krova, oko njih korov, ostaci ognjišta koje je nekada gorelo, polomljene tavanice i poneka streha. Tek kada čujemo, shvatimo ozbiljnost tih priča i sve ono što smo preskočili da zabeležimo – zbog tvrdoglavosti, skromnosti, zbog bežanja – i to počinje da muči naše srce, ali vreme je već otišlo u nepovrat.

Previše je značajno.

Od starih katuna do novih raskrsnica

Srušeni dimnjaci i zarasle avlije čuvaju senke nekadašnjeg muhabeta. Stanovnici Paljeva nadaju se da će obećanje o izgradnji puta do bogomolja i učionica konačno biti ispunjeno.

Tek na putu ka skrovištu, držeći se za ruke sandžačke zemlje, kao kad smo bili kilometrima daleko, imala sam utisak da je, osim bljeska koji sam videla, silazio je još jedan, snažniji, svjetliji, topliji. Pod tim svetlom, lica Gornjeg i Donjeg Pavlja bila su najlepša na svetu.

Tišina prekriva domove kao prašina, ostavljajući samo tragove onoga što je bilo.

Gledajući oblake sa Peštera

Jedna po jedna kuća se stiša, dok vetar nosi pesme o generacijama koje su iščezle u potrazi za boljim životom. Meštani apeluju na nadležne da započnu radove na putu koji znači sigurnija budućnost za decu, starije i dijasporu. Zadaci na putu ka školi i džamijama kasne, a žitelji strahuju da će i ovo obećanje biti zaboravljeno.

Skriveni dunjaluk tutinskog sela

Nismo mogli da neprimetimo da je Meho sad bio mnogo pričljiviji nego bilo kad otkad smo ga upoznali. Na njegovom licu sada se zadržalo oduševljenje i zahvalnost što smo došli. Korak mu je bio veseo.

– Sve kuće su nekada bile pune dece. Šota nasred sobe. Vreva je bila zbog džumbusa. Mnogo smo se družili i razgovarali. Prošla su ona vremena – poručuje zanimljivi Mehdija Meho Jašarević.

Kada kasnije malo otopli, po zaleđenom tlu odzvanjavaju koraci goveda i njihova rika koja prethodi dugom pešačenju. Tu su verovatno slike pravog bošnjačkog kraljevstva, jer svako o tome piše na svoj način. Reportaža o carstvu koje prkosi vremenu i samo traži ono što je odavno zaslužilo – smer do doma i detinjstva.

Pešterski mir koji se ne može kupiti

Meštani Paljeva poručuju da se put do džamija i osnovne škole ključna želja, a ne luksuz. – Baš juče smo razgovarali o putu i radovali se tome, kao i svi seljani Gornjeg i Donjeg Paljeva. Uostalom, nas i zovu na svaki društveni skup zato što znaju da taj cilj donosi bolji položaj u Sandžaku.

Boje Paljeva koje vreme sporo dodiruje

Ljudi, rad i jedinstvo koji vezuju generacije. Miris planinskog vazduha i žubor hladne reke stvaraju osećaj potpune bezbrižnosti. – Put, struja, voda, bez toga nema života na selu. Predsednikovi ljudi su potvrdili da će ugraditi beton na ovom području. Svako mesto je podjednako važno, sada nam treba asfalt do džamija i škole, rekao je on.

Četvororazredna škola u Paljevu

U Paljevu se čuvaju stari adeti i baština, što ga čine posebnim i autentičnim. – Obećali su da će nam staviti asfalt. Ovde može dobro da se živi, samo je pitanje koliko ste spremni da radite i kakvi su uslovi za budućnost – poručije Meho.

Glas Sandžaklija koji žele samo jedno – asfalt kojim će deca stići bezbedno do škole.

U selu se nalazi i pećinska „crkva“, u narodu poznata kao lečilište, u koju su ljudi svih veroispovesti dolazili tražeći od Boga izlečenje bolesti.

Prema nekima, selo se zove Paljevo, jer je spaljeno prilikom progana bogumila u Raškoj oblasti, a pojedini autori smatraju da je pećinska crkva stara bogumilska kelija ili bošnjačka hidža.

Spoj prirode, arhitekture i istorije u srcu sandžačkog horizonta

Bogumili su bili pristalice hrišćanskog učenja koje se razvijalo od X do XV veka među Slovenima na Balkanu. Pretpostavljeni osnivač učenja, pop Bogomili, je propovedao u Makedoniji sredinom 10. veka.

Bogumilska bogomolja ili bošnjačka hidža

Zalagali su se za povratak izvornom hrićanstvu, odbacujući crkvenu hijerarhiju, vlast i nasilje, u ime „evanđeoskog ravenstva“.

Skriveni dragulj Pešterske visoravni

Glavna politička tendecija bogomilstva je bila otpor vizantijskoj državnoj i crkvenoj vlasti, što je pomoglo da se pokret brzo širi među balkanskim Slovenima – kažu stručnjaci i naš sagovornik – Mehdija Meho Jašarević iz Gornjeg Paljeva.

Paljevo kroz istoriju, godine i svakodnevicu meštana

Paljevo je naselje u Sandžaku u opštini Tutin. U selu ima 58 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 6, 36. Ovaj kraj velikim delom naseljen je Bošnjacima (prema popisu iz 2oo2. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika. 

Binasa Malićević