Sandžak, Novi Pazar, Leča… Nana Hadžira: Teglila se muka i sve se radilo ručno! Tiho je govorila, ali su je svi slušali

Sandžak, Novi Pazar, Leča: Osnovni podaci za opis i detaljan prikaz reportaže. Hadžira Omerović, majka, nana, svekrva, planinka. Predstavila se, kao prava hanuma, kakvom smo je već ocenili. Iznenadila se kad je zapazila da smo ozbiljna televizijska ekipa.

Srce kuće i stub porodice

Život i mudrost nane Hadžire, gazdarica sa dušom starog vremena. Uspomena na toplinu, porodicu i ruke koje su gradile dom.

– Novinari, dobro došli. Molim vas, odmorite se i izvinite me na trenutak – kazala je interesantna bijača iz Leče.

Hadžira Omerović – selo Leča

Sve ovo Hadžira je izgovorila kao zbirnu sadašnjicu, nekakav obruč, gotovo bez daha, zagledana u neki nedokučivi horizont. Zastala je, duboko udahnula vazduh, i okrenula se ka nama.

Otišla je do kuće svojom voljom… vratila se sa lepšom šamijom na glavi. Mnogi će je videti kako razgovara za televiziju.

Na njenim ramenima bile su godine radosti i tišine

Tiha snaga domaćice koja je više radila nego govorila. Svaka bora je svakodnevica – svaka priča je rana. – Šta se sve preturilo preko duše, ni sama ne znam.

Detinjstvo, mladost, udaja, deca, teškoće… Sve je to stalo u jedan život – pojašnjanjava naša gošća. Miris tek pečenog domaćeg hleba širi se iz trošne kuće, sazidane na kraju imanja, daleko od glavnog puta.

Bajka na kraju sveta

Putujući po Sandžaku nagledah se jedinstvenih sagovornika, ali nije ništa tako očaravajuće kao te – naravno, sandžačke majke. Tradicionalne junakinje koje su preživele više nego što su ikada rekle.

Život je nije mazio, ali je nikada nije slomio

Iza Hadžirinog osmeha kriju se godine strpljenja i požrtvovanosti. I kad je bilo najteže, njena nežnost je grejala mnoge oko sebe.

Priča o hanumi koja je prošla kroz sve – sa suzom u oku i snagom u duši. To je volja koja se ne vidi, ali se oseća.

Korak po korak kroz divlju planinu

Nosila je tuđe brige kao svoje. Svakom je bila utočište, a sebi retko. I kad je bilo najteže, nije stala – zbog najmilijih, ne zbog svojih ličnih interesa. – Mene je zdravlje dobro služilo.

Bila sam snažna, zdrava… I, tako. U ovim godinama ne mogu biti zdravija. Ma, šta ima tu da se priča. Teglilo se. Navikla sam da radim sve i da imam.

Kako bih ja mogla živeti bez mojih ovaca. Pašnjaci se bele od stada. Uvek može bolje da se zemlja odrađuje – ovako je svoju anegdotu završila Hadžira Omerović.

Ovčarstvo – temelji zdrave hrane i sela

Leča se pružila koliko je duga. I ne žuri mnogo u zagrljaj Sandžaku. Neka pričeka.

Iz sandžačkih dubina izranja u nebo, pravi stotine krivina, poput Raške i Jošanice proteže se širokim poljima.

Odmah nam je bilo jasno da se nalazimo u nekoj od prirodnih lepota novopazarskog kraja. Svetlost okoline bacila je nemirne senke na vlažne zelene zidove Leče.

Temelj kuće koju ništa nije moglo srušiti

Gde god je bila gospođa Omerović, tu je bio mir, topla reč i sigurno mesto. U tom pogledu bila je i tuga, i sreća, i rodni zavičaj. – U Leču ćete kroz šumu, pored starih seoskih kuća, pa uzbrdo.

Idu gore traktori i terenska kola. Nana Hadžira je bila prava, ali ona se u svakom pogledu razlikovala, poput velikodušnosti i ljubavi.

Pogled iza Sandžaka

Leča je naseljeno mesto grada Novog Pazara. Prema popisu iz 2022. bilo je 265 stanovnika. Jedna narodna verzija kaže da je selo nazvano po klekama – tj. po biljkama kleke (vrsta šimšira / nekog grmlja) koje su nekada raskošno rasle na pomenutom području. 

Binasa Malićević