Bio sam čobanin

Pešterska visoravan – S obe strane magistralnog puta protežu se veličanstvena polja. Tu i tamo prođe po neki pešak. Traktorima, kolima, na sve moguće načine Pešterci završavaju svoje obaveze. Za nostalgične u peštersku realnost, ljudi su srećni. Život je sada i ovde. Nazvali ga treptaj ili dah, kako vam volja, to je put od Duge Poljane ka Draževiću.

Ognjište je mirisalo na majku

Naši sagovornici odavno su udahnuli miris pešterske  boje i prirode. Pratimo tišinu, pogledom ispraćamo život. Nigde žagora, ni daška sandžačkog Sibira. Da li ova iskrena priča ima neku poruku? – Kako vam je ovde? – “Vala, dobro. Samo, narod otišao. Nemam društvo. Nije lako sa starima. Samo što ja moram da se sećam za oboje”   – kazuje – Senad Mujović…

Ume tako dobro da razgovara o životu na Pešterskoj visoravni, o detinjstvu, o vodi koja je ključala u loncu pored reke; “zamalo da zaboravim, žene koje su prale veš  koristile su “čuvenu perajku.  Na početku se veš prao u rukama, mleteći isti perajkom ili nogama: poprilično težak posao. Sećam se tog vremena i da je tu bilo raznih životnih poteškoća. Rudarski  je život bio naših majki mnogo su se mučile. A ove današnje sve imaju i samo “planduju” i  još im ne valja” – pručuje   slikoviti Senad Mujović.

Današnje mlade samo dremaju

Savršena tišina koja je ispunila pešterska polja prekinuta je kolektivnim udisanjem vazduha. Na Pešterskoj  visoravni ima toliko detalja koji pričaju svoju priču, prihvatljivi su za svačiju dušu… potajno ima situacija koje su ostale nedorečene.

–” Vidite, davno sam iskusio život na ovim surovim prostranstvima. Čovek u prirodi mora svašta da podnese. Uslovi su bili veoma teški, radili smo i danju i noću. I ručno se sve završavalo. Mi smo poštovali  i komšije iz susednog sela. Vaspitavali su nas tako. To je bio zakon za svaku majku. Danas brat sa bratom ne govori…  po nekoliko godina. I to mi je neki život. Sramota. Dva brata, dve obale” – svedoči imam Jakup Muratović.

Dva brata, dve obale

Banjamin je video kako se priroda menja iz sata u sat. Znao je da će mu priča sa televizijskom ekipom biti zanimljiva i bio je tako ljubazan da nas prihvati. A, je l’ vam rekao Senad da vas čekamo na putu za Draževiće. -“Mislio sam da se šali, ali kad mi je detaljno objasnio šta moram da radim, požurio sam, bukvalno”. Ali,  istina je… prilično je zanimljiv, inače ga drug nikada ne bi preporučio. Mnogo je govorljiv i veliki je šaljivdžija. – “Čuvao sam ovce. Nisam imao sekiraciju. Problem – šta je to. Zdrava hrana je osnov dobrog života. Ovde toga ima gde god se okrenete. Uglavnom ko ptica u letu. Sve je prošlo. Druga je “hava” kad si oženjen – priča neobični Benjamin Muratović.

Druga je “hava” kad si oženjen

U naselju Draževiće živi 314 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 34, 1 godina (34,2 kod muškaraca i 34, o kod žena). U selu ima 115 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 3, 75. Selo se nalazi 28 km jugoistočno od Sjenice i 2 km jugozapadno od Duge Polјane, sa kojima je povezano asfaltnim putem. Prema Žitniću i Kamešnici put je makadamski. Draževiće su jedno od najrazvijenijih sela Gornje Pešteri. Smješteno je u visinskom pojasu 1150 – 1190 m. Po svom geografskom položaju spada u dolinska naselјa, pošto je locirano na izvorinim dolinskim stranama Draževske (Žitnićke) reke.

Binasa Malićević