Sandžak, Duga Poljana, Pešterska visoravan, Draževiće… Sandžačka gospoda: Bili sam najsrećnija deca na svijetu po pešterskim vrletima

Sandžak, Pešterska visoravan: S obe strane magistralnog puta protežu se veličanstvena polja.

Tu i tamo prođe po neki pešak.

Ima dobrih ljudi i oni nisu baš tako daleko

Traktorima, kolima, na sve moguće načine Pešterci završavaju svoje obaveze.

Miris sena, zvuk prirode i vetra

Za nostalgičnu peštersku mladost, ljudi još uvek traže ono vreme ispod listnate strehe.

Život je sada i ovde. Nazvali ga treptaj ili dah, kako vam volja, to je put od Duge Poljane ka Draževiću.

Na putu ka Dugoj Poljani

Naši sagovornici odavno su udahnuli miris pešterske boje i prirode. Pratimo tišinu, pogledom ispraćamo život. Nigde žagora, ni daška sandžačkog Sibira.

Da li ova iskrena priča ima neku poruku?

Magija Peštera

– Kako vam je ovde? – “Vala, dobro. Samo, narod otišao. Nemam društvo.

Nije lako sa starima.

Samo što ja moram da se sećam za oboje” – kazuje Senad Mujović…

Razglednice pričaju

Ume tako dobro da razgovara o životu na Pešterskoj visoravni, o detinjstvu, o vodi koja je ključala u loncu pored reke; “zamalo da zaboravim, žene koje su prale veš  koristile su čuvenu perajku”.

Na početku se veš prao u rukama, mleteći isti perajkom ili nogama: poprilično težak posao.

Ognjište je mirisalo na majku

Sećam se tog vremena i da je tu bilo raznih životnih poteškoća. Rudarski je život bio naših majki mnogo su se mučile. A ove današnje sve imaju i samo “planduju” i još im ne valja” – pručuje zanimljivi Pešterac.

Majstor Senad Mujović

Savršena tišina koja je ispunila pešterska polja prekinuta je kolektivnim udisanjem vazduha.

“Današnje mlade samo dremaju”

Na Pešterskoj visoravni ima toliko detalja koji pričaju svoju priču, prihvatljivi su za svačiju dušu… potajno ima situacija koje su ostale nedorečene.

Sve boje visoravni

–” Vidite, davno sam iskusio život na ovim surovim prostranstvima. Čovek u prirodi mora svašta da podnese. Uslovi su bili veoma teški, radili smo i danju i noću. I ručno se sve završavalo.

Nama treba jedinstvo

Mi smo poštovali i komšije iz susednog sela. Vaspitavali su nas tako. To je bio zakon za svaku majku.

Braća su braća

Danas brat sa bratom ne govori…  po nekoliko godina.

I to mi je neki život. Sramota. Dva brata, dve obale” – svedoči imam Jakup Muratović.

Efendija Jakup Muratović – Pešterska visoravan

Banjamin je video kako se priroda menja iz sata u sat. Znao je da će mu priča sa televizijskom ekipom biti zanimljiva i bio je tako ljubazan da nas prihvati.

Tu smo rođeni i tu ostajemo

A, je l’ vam rekao Senad da vas čekamo na putu za Draževiće. -“Mislio sam da se šali, ali kad mi je detaljno objasnio šta moram da radim, požurio sam, bukvalno”.

Druga je “hava” kad si oženjen

Ali, istina je… prilično je zanimljiv, inače ga drug nikada ne bi preporučio. Mnogo je govorljiv i veliki je šaljivdžija. – “Čuvao sam ovce. Nisam imao sekiraciju. Problem – šta je to.

Zdrava hrana je osnov dobrog života. Ovde toga ima gde god se okrenete. Uglavnom ko ptice u letu. Sve je prošlo. Druga je “hava” kad si oženjen – priča neobični Benjamin Muratović.

Raspevani Benjamin Muratović

U naselju Draževiće živi 314 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 34, 1 godina (34,2 kod muškaraca i 34, o kod žena).

U selu ima 115 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 3, 75.

Selo se nalazi 28 km jugoistočno od Sjenice i 2 km jugozapadno od Duge Polјane, sa kojima je povezano asfaltnim putem.

Pešter je dunjaluk

Prema Žitniću i Kamešnici put je makadamski.

Draževiće su jedno od najrazvijenijih sela Gornje Pešteri. Smješteno je u visinskom pojasu 1150 – 1190 m.

Po svom geografskom položaju spada u dolinska naselјa, pošto je locirano na izvorinim dolinskim stranama Draževske (Žitnićke) reke.

Binasa Malićević