Sandžak, Pešterska visoravan, Gradac… Vezira: Zimi smo tkale ćilime, staze i sve pevajući! Miris vune i detinjstva

Sandžak, Tutin, Pešter, Gradac: S obe strane puta prostiru se golema prostranstva i sela. U tirkiznim očima moje gošće ogledao se pešterski život.

Bila je to nana koja je poznavala muku, prvi utisak me nije prevario. Posmatrala sam tu planinku i shvatila koliko je neobična. Poznata je kao vredna Sandžaklijka, dobra majka i verna supruga.

Ceo život je radila za svoju porodicu i trudila se da svima bude prijatno. U slobodno vreme volela je da tka i tako stvorila krasne uspomene.

Lice joj je bilo mirno, složeno, čisto.

Priča mi nana Vezira iz Gradca kako nema mladih već su ostali najstariji seljani. No, ne da se Pešterka. Neka čudna tišina bez glasa, neki neobičan doživljaj. Ovde se čoveku učini da prestaju da važe vreme i način života. I kad se Sandžaklije vrate stisnuće u srce svoj rodni kraj. Besedi nana, a sve nešto gledaše na drugu stranu puta. Otuda dolaze deca iz bijelog svijeta.

Kažu da je ovo najstarija džamija u tutinskoj opštini

Selo Gradac je mirno i veličanstveno carstvo. Nekada je u njemu bilo mnogo više Sandžaklija, a danas su brojni otišli u gradove i pečalbu u potrazi za bolim životom.

Iako je kraljevstvo postalo tiše, u njemu i dalje žive vredni meštani koji obrađuju zemlju, bave se ovčarstvom i čuvaju svoje adete. Ima dva sina. Jedan živi u selu, a drugi u tuđini.

Ponosna je na svoju decu, snahe i unučad, koji joj donose veliku radost. Reportaža o Sandžaklijki koja je od običnog dana znala napraviti čudo.

– Mladost dođe i prođe. Utekoše, vala, i godine. Pa, malo sam obolela. Deca su otišla u tuđinu. Ovde mi je jedn sin, bavi se stočarstvom, a drugi je u inostranstvu. Sa svojim suprugom deli život pun ljubavi, razumevanja i muhabeta.

Veli da se ne plaši starosti. Najlepši osećaj na svetu za svakog roditelja je kada ima dobru decu.

Gradac: Na ivici neba

Gradac je područje u kojem se svi poznaju, poštuju i pomažu jedni drugima. Berićet prema rodnom selu ne nestaje, a oni koji su otišli rado mu se vraćaju da obiđu svoje najbliže i sačuvaju sećanja na detinjstvo. Kuće su tradicionalno pravljenje od drveta i kamena, sa crepom od kamenih ploča.

Gradac prkosi vremenu, vetrovima i zaboravu.

– Draga Vezira, kako provodite starost?

– Dobro živimo. Sad, zasad ne treba se žaliti. Nekada davno u selu, živeli smo drugačije. Puno smo se mučili sa svojom svakodnevicom.

Sad je sve na dugme i neodgovara. Mnogi nisu pronašli ono što su želeli u svom zavičaju. Svega im je malo – kazuje mudra Vezira Škrijelj iz Gradca.

Život na Pešteri između hladnoće i bespuća

Gorak je pešterski život, a Gradac surov. Kada su se vrata otvorila, čula sam deda kako s puno razumevanja poručuje: Slušaj, mnogo mi je žao što više nema čobana – reče Vezirin suprug Halko. Siva izmaglica nestade s sandžačke poezije i pešterska polja jasno pogledaše oko Tutina i Sjenice.

Majka se borila za sebe i svoju porodicu, i njeni su ćilimi postali simbol sandžačke žene.

U retkim trenucima odmora uzimala je razboj i tkala, stvarajući ne samo prelepa platna, već i uspomene koje će zauvek ostati u srcu Pešterske visoravni. Iako ima bogato iskustvo u tkanju na razboju, ne bi se usudila da danas uzme kirkit u ruke.

Pešterom opet zavlada mir. Nebo visoko, plavo. Ništa od kiše.

Pešterski ćilim ima svoje šare i mustre

Sultanija koja je u svaku šaru utisnula svoj život i ljubav prema najmilijima. Vezirine niti povezale su prošlost i sadašnjost. – Volela bih da razboj sačuvam u najlepšem sećanju. Od ručnog tkanja sam hranila porodicu. Sada se ne bih smela takmičiti u brzom tkanju, jer godine su tu…, ali za kvalitet i da pogodim mustru čik neka jedna mlada to može. – zbori nesvakidašnja Vezira.

Gore, iznad koliba, ponovo se oglašava dečija graja. Kada prođeš makadamski put nađeš se u jednom drugom svetu iz koga ne treba da se mnogo žuri. I danas haje da razgovara sa musafirima, da radi i da bude aktivna. Pomenuta dobrota, vrednoća i odanost prema najdražima ostaju Vezirin klučni ugled.

Pešter u prvom planu

Gradac je naselje u Sandžaku u opštini Tutin. Prema podacima sa terena, godine 2025. broji svega 17 stalnih domaćinstava.

Prema popisu iz 2022. u selu je živelo 112 stanovnika.  

U Gradcu se nalazi i prva džamija podignuta u tutinskom kraju. Džamija Gradac izgrađena je 1764. godine. Ova džamija nije samo ambijent obavljanja verskih obreda, već i simbol kulturnog nasleđa Gornje Pešteri. Brojne obnove bile su ključne za očuvanje njenog autentičnog izgleda i funkcionalnosti. Sve veći broj turista posećuje ovu džamiju, privučen njenom bogatom istorijom i jedinstvenom arhitekturom.

Selo Gradac je poznato po bogatoj istoriji. Na ovom lokalitetu pronađeni su ostaci starog utvrđenja za koje se veruje da su ga podigli Iliri.

Arheološki nalazi sa ovog lokaliteta, ostaci srednjovjekovnih nekropola i stećaka, upućuju na postojanje bogumilskih naselja na ovom području. Ove arheološke znamenitosti, zajedno sa seoskim grobljem (mezarje) na kome se nalaze mezari i nišani iz osmanskog perioda, svedoče o dugoj i raznolikoj kulturnoj istoriji ovog kraja.

Binasa Malićević