Pešterska visoravan – Pružanj: Izgledalo je da putujemo celu večnost,  vozeći se kroz gustu maglu, prolazeći kroz nepoznate krajeve, koliko se sve promenilo za nekoliko godina, ni traga ni glasa od onog raspevanog  sandžačkog Sibira. Njegovo srednje ime je Pružanj. Pešter je “šifra” za otkrivanje Sandžaka, ono zbog čega nam drhti u stomaku, zbog čega nam sijaju oči, a da to nije novac, nego da je isključivo ljubav vezana  za našu rodnu grudu. – Nema boljeg mesta na kugli zemaljskoj od Pružnja. Iskreno radujemo se vašem dolasku. Putovali ste dugo do sela – veli fenomenalna Pešterka.  Ophodi se domaćinski, zove nas da uđemo u kuću i popijemo topao čaj iz lončeta. Pričali smo o mnogo čemu: predivnom napredovanju sela i beskrajno raznolikim bojama; njenom životu na Pešterskoj visoravni, braku, oštroj zimi…

Ovde stanuju dobri ljudi

U novinarskim zadacima se osećam i ponašam tako, kao da sam ponosna Pešterka, a to znači da sam svoja. Šta mi više od toga treba. Možda nas ova priča odvede nekuda dalje, možda ne. Nije to ništa posebno. U svakoj mahali su neke neobične i dobre porodice. – U Pružnju boravi izvanredan narod. Živimo u pešterskom kraju gde sve imamo za pristojan život sa relativno malo rada. Ovde stvaramo  od svega, pun nam je dom. Zdravlje je najvažnije. Mi se družimo sa rođacima, komšijama, poštujemo jedni druge, svi smo jedna porodica – kazuje umiljata Nurija Aljković. U celoj toj priči imala je teške trenutke u životu. Doduše, ona je radoznala žena, ali je jako emotivna.

Imam tri ćilima

– Nije moglo biti bolje. Planinka se, zadubljena u misli, nasmejala. Izgleda da je zadovoljna našom ekipom te je ispunila sve televizijske zahteve. Bila je radosna zbog te činjenice. Sada može da pređe na važnije stvari. Domaćica je podigla obrve. – Nisam želela da kažem onako kako je zvučalo. Mislila sam na mladost, ne na starost. – Da, dobro, bilo kako bilo, postoji jedno pitanje u vezi  sa tkanjem, pletenjem, heklanjem… koje sam nameravala  da vam postavim. –Slušaj me, ja sam sve to prošla, sve sam to već radila. Bila su to neka druga vremena a i narod, živelo se natenane, mirne duše, sa familijom, rodbinom, komšilukom. Morale smo da naučimo sve da radimo pre udaje, dans to više niko ne gleda – otkriva nesvakidašnja Nurija. Ona nije od onih žena koje reči olako izgovaraju, bira šta će da kaže. Ne bi ih spominjala sve dok ne bude sigurna da su istinite.

Čuveni pešterski sir

– Sandžak je nežno posmatrao Peštersku visoravan, izraz lica mu je neobična mešavina nežnosti i divljenja. Nurija je, na svoje iznanađenje, otkrila da joj se Pešter prilično dopada. Na trenutak se ugrejala na toplini tog pogleda. Naša gošća je mnogo zanimljiva, ali mislim da je ozbiljna planinka. Volela bi da pronađem uzrok te linije koja je sačuvana za pravljenje sira. Čuveni pešterski sir od Vardara pa do Triglava. – Ako ćeš da radiš, moraš da središ mleko. Sve treba biti čisto i uredno. Tradicija se prenosi sa generacije na generaciju, sa majke na ćerku i tako dalje. Svako ima neku svoju porodičnu tajnu i svako ima nešto  što ne bi voleo da javnost sazna. U mlekaru je uvek bilo sve pod konac. Neko mora da bude i majstor – veli naša Nurija Aljković iz Pružnja.

Pešterke su izuzetne planinke

Pešter kao da traži naklonost svog Sandžaka, Novog Pazara, Sjenice i Tutina, i prenosi svoju najiskreniju ljubav sandžačkim ženama. Ako ćemo  uljudno, i to nije loša priprema za očuvanu prirodu. Zemlja se krunila poput mladosti, i tamo, u tom nestvarnom predelu i pometnji, pronađosmo vrhunske domaćine i časne ljude. To je postalo omiljeno mesto  mladim momcima s tog kraja za običaje, da pođu po  mladu: ona bi se uznemirila a on bi je utešno zagrlio… Imali su neki nesvakidašnji osećaj spokojstva. Izgleda kao da su oni jaki olujni vetrovi koji su na Pešterskoj visoravni tako dugo duvali sada konačno otišli. Pružanj se naslađivao prisećajući se te obostrane ljubavi.

Pešterska visoravan – Pružanj je selo u Sandžaku u opštini Tutin. Prema popisu iz 2002. bilo je 202 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 314 stanovnika). U Pružnju živi 136 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 33, 4 godina (31, 7 kod muškaraca i 35, 2 kod žena). U selu ima 38 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 5, 32.

Binasa Malićević