Pešter – Leskova: Priča o životu mladog stočara Mirfata Destanovića, o njegovom putu od kako je kročio na pešterske pašnjake početkom rane mladosti (još kao dečak) pa sve do danas. Navika je da bude slobodan i radno angažovan, on upada u priču, iz koje izvlači sve najbolje za svoju porodicu. Iz nekog razloga, dok se pripremao za razgovor i rukom nam pokazuje na svoje belo stado, prođe mu kroz glavu šta će drugi reći. – Imam 22 godine. Nikada mi nije ništa teško da odradim. Nasledio sam porodičnu tradiciju. Dedo, babo, pa unuk. Ima li šta lepše od toga kada se posao i volja sretnu u isto vreme  – kazuje vredni uljudni Mirfat Destanović iz Leskove.

Imam 22 godine

Sva svetlost maglovitog  dana svetlucala je na pešterskim vrletima i prisijavala se na vrhovima  horizonta… Ovde su navikli na onaj oštri vetar, koji duva s jesni … Pri čemu  nosi sa sobom lišće a donosi sneg. Mirfat je stajao na poljani i gledao kako ovce odlaze. – Upravo tako. Nameravam tamo ovim novcem da sazidam još jednu štalu – pošto proda jagnjad. Znate, dugo sam mislio pre nego što sam prihvatio ponudu svog oca. Razmišljam o proširenju stočnog fonda. – Za ovo prvo ste svakako pravi majstor. – Nisam li u pravu, novinarko? Čovekova čast je vredna samo koliko njegova reč. Njegovo lice je za tren dobilo izgled neizmernog iskustva. – Mnogo su oni više od legende; naš vodič je sa sigurnošću to rekao.

Za Pešterce reč je zakletva

Sandžački domaćin se zagledao u svoje stado. Izvukao je ruke iz džepova i  pogledao u svoje šake, otkrivajući tako poznato selo u kojem  žive ovdašnji vredni i lepi mladići. Naterao je sebe da se seti svake reči koju je rekao o životu na Pešterskoj visoravni. – Razmisli, Mirfate. Momče je brzo klimnuo glavom. – Kako to mislite, želite da čujete i moju stranu. – I sami ste rekli, mladi moraju da ostanu na svom kućnom pragu. Za Pešterce reč je sinbol, besa – čvrsto obećanje. Kao što ćete sami videti, ovde ima još dosta toga da se uradi, gazdin čobanin je podigao ruku da nam dočara ne samo peštersku dolinu u kojoj su se ovce hranile kvalitetnim senom, već i cello selo.

Teške i oštre zime

– Uradio sam sve što sam moga sa svojom porodicom tokom ovih godina otkako sam počeo da se bavim ovčarstvom, ali je bilo vema teško zakoračiti u sve slojeve stočarstva. Dugo smo posmatrali lepo uređeno domaćinstvo. Naš domaćin je osetio da mu je pomalo žao jer smo primetili da mu otac tog dana nije kod kući. Momak će se postarati da sve to obavi. On će voditi računa o ovom posedu jer je i njegova budućnost usko povezana sa sandžačkim Sibirom. Njegov prvi – zvanični izlazak, među medije je kao iz bajke. Mirfatova nepopustljiva odlučnost i nepokolebljivo samopouzdanje podsećali su nas na pešterske teške i oštre zime.

– Sve dok smo zajedno, pošteno obavljamo svoje delove posla, a ljubav prema ovčarstvu nasledili smo od deda… Mi smo složna familija, ni stariji ne pamte da se među nama neko zavadio – otkriva iskreni  mladi Destanović. Bližili smo se kraju druženja, Mirfet je sve više i više pažnje posećivao svojim ovcama, a sve manje je ostajalo vremena za novinare. Ustao je i otišao do štale. Juče je bilo veoma hladno kad je ugledao tek rođene jaganjce. Ali, to je radost za mladog domaćina.

Ovde sam srećan

– Da, ovde sam našao sreću, kazao je sandžački pastir. Bio je to jedva primetan pokret, samo blago pomeranje onih njegovih snažnih ruku, kao i skupljanje hladnoće u srcu, ali je u isti mah privukao pažnju svih novinara u Sandžaku i Srbiji. I to ne zbog Pešterske visoravni, ili uglavnom ne zbog sela, već zbog mladog Destanovića – savršeno vaspitan, uljudan, čak i malo duhovit. Ipak, neko kao što je on ne bi trebalo da ostavi svoj kućni prag.

Dedo, babo, pa unuk

Neki čudni mir lebdi u vazduhu, čini nam se da je sve ovo nestvarno. Bio je to dugačak hod. Trebalo je da osećamo umor ali je, naprotiv, bio ispunjen buntom. – Nikada za svoj život ne bih napustio ovo mesto. – Gajim ovce  i uživam u ovoj prirodi. Na njegovom, inače umornom licu sada se održavalo oduševljenje i ljudska gromada. Korak mu je bio veso. – Radim posao koji volim i planiram svoj život – sa lakoćom. Od sela može da se živi, samo treba da se zasuču rukavi. Ne volim ljude koji stalno kukaju o tome kako život nije fer, pa preuzmi nešto u svojoj mladosti – zaključio je fenomenalni Mirfat Destanović.

Binasa Malićević