Sandžak, Novi Pazar, Šavci… Dževahira Salković: Na Veselom bregu caruju tuga i pesma! Sasvim obična bajka

Sandžak, Novi Pazar, Šavci: Na Veselom bregu u blizini Novog Pazara žive Romi, koji pesmom i smehom  hoće da izleče svoje teške rane. Stanuju u kućama koje su napravljene od starih blokova, dasaka i ćebadi. Uvek je neko bez sreće.

Čergari su tradicionalna nomadska grupa Roma, poznata po životu u pokretu, putovanjima i očuvanju posebnih običaja, muzike i načina života. Naziv “čergari” potiče od reči “čerga”, što označava šator ili privremeno sklonište u kome su nekada živeli tokom svojih putovanja.

Slavka Savić i reporter Radio-televizije Novi Pazar

Miris vlage oseća se na sve strane. Svuda su razbacani stari šporeti na drva, bakrači, lonci, šerpe i stvari koje godinama trunu na zemlji.

Čergari su prolazili kroz mnoge zemlje Balkana i Evrope, baveći se raznim zanatima, trgovinom, muzikom i zabavljanjem ljudi na vašarima i proslavama. Njihova kultura bogata je tradicijom, pesmom i porodičnim vrednostima. Muzika ima posebno mesto u životu Roma Čergara – kroz note i igru prenosili su emocije, besede o životu, sreći i patnji.

“Romske čerge trebaju postati prošlost”

Raduju se našem dolasku, pokušavaju na sve načine da nas ugoste, uz melodiju. Život Čergara nekada je bio težak jer su često bili neprihvaćeni i suočeni sa siromaštvom i diskriminacijom.

Ipak, uspeli su da sačuvaju svoj identitet, jezik i navike uprkos mnogim izazovima. Imaju šta da nam pričaju, ali pre svake priče radije bi da nam nešto otpevaju.

Hido Bajramović – Veseli breg

Danas većina Roma više ne vodi nomadski život, ali se sećanje na čergarski način života i dalje čuva kroz besede, muziku i praksu.

Kultura Roma Čergara predstavlja važan deo istorije i kulturnog nasleđa Balkana. Njihov doprinos muzici, umetnosti i delatnostima ostavio je dubok trag u društvu, a razumevanje pomenute istorije doprinosi većem poštovanju različitosti i zajedničkog života među ljudima.

“Hoćemo normalan život”

Mnogi Romi danas žive u nadi da će dočekati bolje sutra, sa više mira, sigurnosti i prilika za svoju porodicu.

Iako se svakodnevno suočavaju sa preprekama, nepravdom ili teškim uslovima rada, ne gube nadu da će se njihov trud jednog dana isplatiti. Čekajući lepšu budućnost, oni nastavljaju da stvaraju, bore se i sanjaju o životu dostojnom čoveka. Upravo ta želja daje im snage da izdrže teške trenutke i nastave dalje.

Romsko naselje u okolini Novog Pzara

Iso, inače, pevač kojo je glavni za sva veselja na Veselom bregu, ima takve glasovne mogućnosti da u jednom trenutku pomislite da li je moguće da takav glas dolazi, iz tako nežnog i krhkog čoveka.

Pita nas Iso koju pesmu želimo da čujemo, odmah će da je otpeva, tu na licu mesta, ali pod uslovom da bude ciganska. – Samo su naše pesme pune tuge, bola, samoće, čežnje, one su teške za pevanje.

“Romski život je hod po trnju”

Romski pevač peva iz srca i kroz pesmu pokazuje emocije koje mnogi osećaju u životu. – Ako vam srce nije osetilo ova bolna osećanja vi, verovatno, niste živeli. O životu ne znate ništa.

Niko ne traži bogatstvo, već samo šansu za sreću, sigurnost i uspešniju budućnost za svoju decu.

Život je borba, razočarenje, ponižavanje, gubitak najdraže osobe, glad za nečim što nikada nećemo imati, a najmanje sreće – kaže Iso.

Mnogi romski muzičari ostavili su veliki trag u narodnoj muzici Balkana. Pored muzike, poznati su i po umeću u zanatima, kao što su kovački poslovi, obrada drveta i trgovina konjima.

Iso peva bolje od pola estrade

Dok, razgovara kao da ga je uspomena odvela u najlepše trenutke života, ako ih on uopšte ima. Ovih dana sam bolesan od virusa, nemoj da mi zameris što ne mogu da pevam – naglašava Iso.

– Osećam se loše. Današnji Romi žive na različite načine, u zavisnosti od zemlje, grada i uslova u kojima se nalaze. Mnogi su se vremenom potpuno uklopili u savremeni način života, rade različite poslove, školuju se i aktivno učestvuju u društvu. Ipak, deo romske populacije i dalje se suočava sa krizom, nezaposlenošću i teškim uslovima života.

Zanimljiva i draga Dževahira Salković sa novinarkom Radio-televizije Novi Pazar

Voleo bi Iso da ima kuću, ni veliku ni malu, nego onako srednju, gde bi se skrasio sa svojom porodicom. Kako nam rekoše, „Romi za bolje i ne znaju“. – Navikli smo da živimo tako, hoćemo da radimo ali nas mnogi neće zato što smo Cigani, i često nam kažu – vi ne volite da radite.

“Ma kad sve zbrojim ništa, tuga, čemer, jad”

Za Rome su porodica, međusobna pomoć i poštovanje tradicije i dalje veoma važni. Muzika, običaji i proslave zauzimaju posebnu čar u njihovoj kulturi i predstavljaju deo nasleđa koje se prenosi sa generacije na generaciju. Brojni Romi danas nastoje da svojoj deci obezbede bolje obrazovanje i sigurniju budućnost.

– Mnogi su obećavali da ćemo živeti bolje, ali obećanja samo traju. Iako su više gladni nego siti, nekako, znaju da se raduju životu na način koji je samo njima poznat.

Iako postoje razni izazovi, Romi širom Balkana i Evrope čuvaju svoj jezik, kulturu i pravila, dok istovremneno pokušavaju da pronađu svoje kraljevstvo u savremenom okruženju. U mnogim romskim zajednicama žene su stub porodice i simbol harmonije.

Smeje se Slavka, Veseli breg se trese. Skide šamiju, obrisa znoj sa naborana čela. Pokaza rukom okolna brda, objasni da su Šavci gore.

– E, baš ti hvala što si navratila – radosno reče gospođa i uđe u kuću. Sandžak prigrlio obale nemirne i zavodljive, čini mu se, valjda, da je ceo svet njegov. Povremeno ubrza korak kao bi sa vitkih planina da otera muku sa srca.

Izmaglica okovala dolinu, pa se one udaljene kuće po samoj ivici jedva naziru. Šavce je lepo selo, visoko gore na oranicama istoimenih brda. Za divno čudo ovde je, vele, ostalo i najviše mladih od bilo kog drugog sela u pazarskoj opštini.

– Domaćine!… Imali koga doma? – Ima, ima!… odaziva se Dževahira. – Kažu da ste nekad bili prava lepotica. – Vala, jes. Sve je tako bilo. Čerga je moj život, moje veselje, moja sudbina.

Uvek se teško živelo. Mnogo loše, mnogo, mnogo. Život od danas do sutra – kazala je sultanija. Bila je žena koja je kroz patnju prošla mnogo toga, ali nikada nije izgubila snagu i dostojanstvo. Podnosila je tugu, besparicu i razočarenja, a ipak je uvek nalazila način da nastavi dalje. I kad je bilo najteže ostala je hrabra majka koja je nosila teret carstva bez žaljenja i sa mnogo ljubavi u srcu.

Oni su lutajući narod indijskog porijekla

Romi, narodno tradicionalno zvani Cigani, narod su poreklom iz Indije, koju su napustili oko 10. veka, a dans žive širom sveta, uglavnom u Evropi.

Romi su izvorno nomadski narod. Veruje se da su napustili Indiju oko 1000. godine i da su prošli kroz zemlje koje su danas obuhvaćene granicama Avganistana, Irana (nekadašnje Persije), Jermenije, i Turske. Deo Roma i danas živi na istoku, čak u Iranu, uključujući i neke koji su se selili ka Evropi i potom se vratili.

U 14. veku, zajedno sa osvajačkim turskim hordama, Romi dolaze na Balkan, a početkom 16. veka se sele sve do Škotske i Švedske. Neki Romi su se selili ka jugu kroz Siriju ka severnoj Africi, dolazeći u Evropu preko Gibraltara. Oba ogranka migracije su se srela u današnjoj Francuskoj. Ljudi slični Romima i danas žive u Indiji, a najverovatnije su poreklom iz pustinjske države Radžastan.

Binasa Malićević