Na Veselom bregu caruje tuga

Novi Pazar – Na Veselom bregu u blizini Novog Pazara žive Romi, koji pesmom i smehom  hoće da izleče svoje lične rane. Žive u kućama koje su napravljene od starih blokova, dasaka i ćebadi.

Miris vlage oseća se na sve strane. Svuda su razbacani stari šporeti na drva, bakrači, lonci, šerpe i stvari koje godinama trunu na zemlji. Raduju se našem dolasku, pokušavaju na sve načine da nas ugoste, uz pesmu.

Imaju šta da nam pričaju, ali pre svake priče radije bi da nam nešto otpevaju. Iso, inače, pevač kojo je glavni za sva veselja na Veselom bregu, ima takve glasovne mogućnosti da u jednom trenutku pomislite da li je moguće da takav glas izlazi, iz tako nežnog i krhkog čoveka.

Pita nas Iso koju pesmu želimo da čujemo, odmah će da je otpeva, tu na licu mesta, ali pod uslovom da bude ciganska. Samo su ciganske pesme pune tuge, bola, samoće, čežnje, one su teške za pevanje. Ako vam srce nije osetilo ova bolna osećanja vi, verovatno, niste živeli. O životu ne znate ništa. Život je borba ,razočarenje, ponižavanje, gubitak najdraže osobe, glad za nečim  što nikada nećemo imati, a najmanje sreće – kaže Iso.

Dok, razgovara kao da ga je uspomena odvela u najlepše trenutke života, ako ih  on uopšte ima. Ovih dana  sam bolesan od virusa, nemoj da mi zameris na pevanju – naglašava Iso. – Osećam se loše.

Voleo bi Iso da ima kuću, ni veliku ni malu, nego onako srednju, gde bi se skrasio sa svojom porodicom. Kako nam rekoše, „Romi za bolje i ne znaju“. Navikli smo da živimo tako, hoćemo da radimo ali nas mnogi neće zato što smo Cigani, i često nam kažu – vi ne volite da radite. Mnogi su obećavali da ćemo živeti bolje, ali obećanja samo traju. Iako su više gladni nego siti, nekako, znaju da se raduju životu na način koji je samo njima poznat.

Binasa Malićević