Sandžak, Novi Pazar, Šavci… Dževahira Salković: Na Veselom bregu caruju tuga i pesma! Sasvim obična bajka

Sandžak, Novi Pazar, Šavci: Na Veselom bregu u blizini Novog Pazara žive Romi, koji pesmom i smehom  hoće da izleče svoje teške rane.

Uvek je neko bez sreće

Žive u kućama koje su napravljene od starih blokova, dasaka i ćebadi.

Slavka Savić i reporter Radio-televizije Novi Pazar

Miris vlage oseća se na sve strane. Svuda su razbacani stari šporeti na drva, bakrači, lonci, šerpe i stvari koje godinama trunu na zemlji.

Romske čerge trebaju postati prošlost

Raduju se našem dolasku, pokušavaju na sve načine da nas ugoste, uz pesmu.

Hido Bajramović – Veseli breg

Imaju šta da nam pričaju, ali pre svake priče radije bi da nam nešto otpevaju.

Ljudi hoće normalan život

Iso, inače, pevač kojo je glavni za sva veselja na Veselom bregu, ima takve glasovne mogućnosti da u jednom trenutku pomislite da li je moguće da takav glas dolazi, iz tako nežnog i krhkog čoveka.

Romsko naselje u okolini Novog Pzara

Pita nas Iso koju pesmu želimo da čujemo, odmah će da je otpeva, tu na licu mesta, ali pod uslovom da bude ciganska. Samo su naše pesme pune tuge, bola, samoće, čežnje, one su teške za pevanje.

Romski život je hod po trnju

Ako vam srce nije osetilo ova bolna osećanja vi, verovatno, niste živeli.

O životu ne znate ništa.

Život je borba, razočarenje, ponižavanje, gubitak najdraže osobe, glad za nečim što nikada nećemo imati, a najmanje sreće – kaže Iso.

Iso peva bolje od pola estrade

Dok, razgovara kao da ga je uspomena odvela u najlepše trenutke života, ako ih on uopšte ima.

Srce sluša tužne pesme

Ovih dana sam bolesan od virusa, nemoj da mi zameris što ne mogu da pevam – naglašava Iso.

– Osećam se loše.

Zanimljiva i draga Dževahira Salković sa novinarkom Radio-televizije Novi Pazar

Voleo bi Iso da ima kuću, ni veliku ni malu, nego onako srednju, gde bi se skrasio sa svojom porodicom.

Kako nam rekoše, „Romi za bolje i ne znaju“.

Navikli smo da živimo tako, hoćemo da radimo ali nas mnogi neće zato što smo Cigani, i često nam kažu – vi ne volite da radite.

“Ma kad sve zbrojim ništa, tuga, čemer, jad”

Mnogi su obećavali da ćemo živeti bolje, ali obećanja samo traju.

Iako su više gladni nego siti, nekako, znaju da se raduju životu na način koji je samo njima poznat.

Smeje se Slavka, Veseli breg se trese. Skide šamiju, obrisa znoj sa naborana čela.

Pokaza rukom okolna brda, objasni da su Šavci gore.

Kad te boli duša

– E, baš ti hvala što si navratila – radosno reče gospođa i uđe u kuću. Sandžak prigrlio obale nemirne i zavodljive, čini mu se, valjda, da je ceo svet njegov.

Povremeno ubrza korak kao bi sa vitkih planina da otera muku sa srca.

Izmaglica okovala dolinu, pa se one udaljene kuće po samoj ivici jedva naziru. Šavce je lepo selo, visoko gore na oranicama istoimenih brda.

Za divno čudo ovde je, vele, ostalo i najviše mladih od bilo kog drugog sela u pazarskoj opštini.

Dževahira je priča svetlosti i senki

– Domaćine!… Imali koga doma? – Ima, ima!… odaziva se Dževahira. – Kažu da ste nekad bili prava lepotica. – Vala, jes.

Sve je tako bilo. Čerga je moj život, moja sreća, moja sudbina.

Uvek se teško živelo. Mnogo loše, mnogo, mnogo.

Život od danas do sutra – kazala je sultanija.

Oni su lutajući narod indijskog porijekla

Romi, narodno tradicionalno zvani Cigani, narod su poreklom iz Indije, koju su napustili oko 10. veka, a dans žive širom sveta, uglavnom u Evropi.

Binasa Malićević