Sandžak, Novi Pazar, Crnoča… Ifeta: Rođeni smo za muku! Tiha snaga ognjišta i stalni oslonac porodice, žena u Sandžaku

Sandžak, Novi Pazar, Crnoča: Sandžačke majke i supruge čuvaju dom, veru i dostojanstvo kroz generacije. Život domaćice iz Sandžaka – između sofre, tespiha i porodice.

– Znate li, nano, da bih jako volela da razgovaram sa vama za televiziju. Pažnja svih koji su bili okupljeni oko obližnjeg vrta bila je usmerena k njoj.

Ifeta Hajrović iz sela Crnoča kod Novog Pazara Sandžaklijka je velikog srca, vrednih ruku i teškog, ali čestitog života. Od svoje mladosti mnogo je kućila. Radila je na njivi, na livadi, oko kuće i u vrtu. Ništa joj nije bilo teško. Sa svojim suprugom delila je i dobro i zlo, i kroz sve životne nedaće išla hrabro i dostojanstveno.

Onda je prišla do nas i čvrsto se rukovala sa ekipom Radio-televizije Novi Pazar. Lagano je podigla pogled ka Crnoči i Sanžaku. Ima istančane niti duše, osećaj za lepotu.

Žena s praga Sandžaka

Ifeta je pažljivo posmatrala kamermana. Reportaža o majčinstvu, požrtvovanju i ljubavi koja ne zna za granice. K’o majka, k’o stena. Planinka koja spaja Crnoču, Sandžak i svakodnevnicu.

– Moram da postupam kako mislim da je ispravno. Prvi put sam u životu pred kamerama. Ne želim da pogrešim u pomenutom zajedničkom muhabetu. Uostalom, od malih nogu navikli smo da stvaramo i da proizvodimo. Život nas uči svemu.

Danas su njena deca odrasla i otišla u tuđinu, ali majčino srce uvek ostaje uz njih. Ponosna je na svoju dobru decu i raduje se svakom njihovom pozivu i dolasku.

– Deca otišla u bijeli svijet.

Nas dvoje starih živimo sami u kući. Bolje je nego što je bilo – kazuje zanimljiva bijača Ifeta Hajrović.

Novi Pazar – Crnoča

To je život sandžačke majke koja u oluji stvara bolju budućnost za najmilije. Većina stanovnika bavi se poljoprivredom, stočarstvom i uzgojem voća i povrća.

Izranja, ukazuje se, na naše oči se otkriva, podignut sa dna predubokog okeana Historije, to čudo, SANDŽAK!

-Ah, ali nikad ranije mi se srce nije ovako lupalo. Nije zgodno stati pred kamere. Dobro, pristajem. Da zborim, a šta? Reci, novinarko.

Pod senkom prošlosti

Život je nekada bio jednostavniji i mirniji u prostranoj, tihoj Crnoči. Planiina simbolizuje težak život ljudi i zamršenu istoriju sela. Rad, ubavost i harmonija koja donosi neki bolji položaj na bespuća.

Ifeta voli svoj dom, svoju njivu, livadu, avliju i posebno svoj vrt. Sve radi sa ljubavlju i pažnjom. I pored svega što joj je život donosio, umela je da bude nasmejana i da drugima pruži lepu reč.

– U svojoj bašti imam sve od povrća. Nažalost, njive su sve češće prazne, a sve je manje maštana koji obrađuju zemlju. Nema ko da radi. Vrt je samo za nas ukućane. Barila sam papriku iz našeg povrtnjaka. Turšiju spremam preko 30 godina, isključivo po receptu moje majke i svekrve.

Priznaćete, nema ništa lepše od domaćih ukusa na sofri tokom svih onih hladnih zimskih dana. – Za mene su deca na prvom mestu, a zbog njih volim da u kući ničega ne manjka.

Nije mi teško da kuham, spremam, mesim za najbliže. Srećnom me čini kad svoju radost delim sa njima – saopštava sandžačka majka Ifeta.

Vrijedna nana Ifeta u svom kutku

Crnoča je smeštena među brdima i livadama, gde okolina i meštani žive u skladu. U selu se često može čuti veseli smeh i zgode starijih koji prenose anegdote s generacije na generaciju.

Smireno je gledala u vrt. – Hajdete, dozvolite mi da vam pokažem našu džamiju. A zatim će vas možda zanimati da pogledate kraj.

Pomenute ruke jesu umorne, ali njeno srce i dalje čuva najveće bogatstvo – časnu i dobru porodicu.

– Veoma bih volela da je pogledam, kažem. Jako mi je drago što čujem da imate tako puno vere u život, gospodjo.

Vetar je mrsio njenu šamiju sa ojicama, a oči boje ćilibara sijele su iskrenom pronicljivošću. Muhabet žitelja dopirao je sa svake strane carstva, mešajući se sa mirisom hleba i zvonom medenice.

Džamija u Crnoči

Sandžak (u histotiji poznat i pod nazivom Novopazarski sandžak) je posebna geografsko-historijska oblast u pograničnom području Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Kosova.

Prostire se na površini od 8.409 km2 i obuhvata jugozapadni deo Republike Srbije i preostali severoistočni deo Republike Crne gore.

Relativno je malo viđala svoje kone tokom protekla četiri dana, ali je svaki put kad se to desi njena reakcija bila ista. Spremamo se za zimu. – Nemamo mnogo vremena za kafenisanje. Nekada je dovoljno da se samo družimo i da nemamo nikakvu posebnu temu – otkriva naša gošća.

Majka je kao život – ne ponavlja se dva puta

Pogledala je u kamermana na trenutak, a onda joj je pažnju privukla pesma majstora na obližnjoj kući.

Iz nekog razloga, sam njen izgled, onako gospodski i domaćinski prestavljao je sandžačku ženu, činila je da majke izgledaju drugačije. Nekako nežnije, možda čak pomalo ranjivo.

Prirodne lepote koje će vas ostaviti bez daha

Kad dođeš u carstvo, prvo primetiš  široke zelene livade, njive pune žita, voćnjake i nove kuće sa velikim dvorištima. Kiša je sada jače počela da pada. U daljini se začula grmljavina.

Ifeta se naslonila jednom rukom na ogradu svog vrta i zagledala u Crnoču i polja oko nje. Život na selu nije lak, jer se mnogo radi. Sandžaklije obrađuju semlju, seju, žanju, sade povrće i voće i brinu o stoci. Sve što se proizvde rezultat je velikog truda i rada.

Lep pogled se pruža odavde, čak i kad je kiša. Kad je vedro, odavde se daleko vidi.

Šteta je što danas moramo ovim završiti naše gostovanje, ali tu se ne može ništa. Pažnja nam je još bila zaokupljena pejzažom kraljevstva.

Tišina koja govori

U Sandžaku se čuo radostan smeh dece dok su se igrala oko stare česme. Komšije se poznaju, posećuju i pomažu jedni drugima kada je potrebno, za odmore se okupljaju porodice, čuvaju se stari adeti i prenose besede na mlađe generacije. Veseli razgovor prolaznika odzvanjao je među kamenim kućama, donoseći život u svaki kutak Crnoče.

– Čini mi se da ste imali dovoljno vremena za razmišljanje. Šta ste odlučili. Sultanija se zamišljeno osmehnula. – Nemogući ste, novinari.

U uglovima usana joj se pojavio nagoveštaj zadovoljstva. Radoznalo se osvrnula oko sobe i osmotrila okruženje u kom se nalazi. – Da svratite na kahvu iz fildžana i rahatluk – rekla je.

Nevidljiva snaga doma

Pa bi se onda poslužili i raznim suhomesnatim proizvodima kao što su pršuta, sudžuk, sir… Svetlost i slike našeg zavičaja. Od starih kuća do novih naraštaja. Tuđina oblikuje život i lik lokalne zajednice. Riznica sofre u srcu Sandžaka. Priče o ljudima, običajima i pejzažima sandžačkih sela. Najlepše je kada naslednici trče po sokacima, igraju se u avliji i uživaju u prirodi. Tada se može osetiti prava lepota bezbrižnog detinjstva.

– Došli ste u domaćinsku kuću.

To ti je navika kod nas u Sandžaku – naglasila je prekrasna Ifeta Hajrović.

Ifeta Hajrović – selo Crnoča

Danas je život ostavio trag na tom licu i planini. Ima osmeh koji je i dalje tu, ali zdravlje više nije kao nekada. Ipak, u njenoj duši ostala je ista ona draga i vredna Ifeta, Sandžaklijka koja je ceo svoj život posvetila najmilijima, poslu i ognjištu.

-Kao što ste i sami videli, ovde ima mnogo toga da se uradi, nana je podigla ruku da nam pokaže ne samo baštu u kojoj smo razgovarale, već i celu okolinu. Kako je tokom svih ovih godina mnogo radila i stvarala, sada živi srećnije i može da organizuje svoj život kako hoće. -Bilo je veoma teško bez vode. – Razumem vas, Ifeta.

Put do cilja za televizijsku ekipu bio je veoma neobičan. Pozdravljali su nas dobri domaćini. Čobani su nam se blistavo osmehivali sa pašnjaka.

Neki su nam izneli parče hleba… Ako je sudbina u životu išta učinila, onda je naučila to da žena mora biti jaka ako želi da drži sudbinu u svojim rukama.

Moj Sandžaku, neka si mi ponosan

Binasa Malićević