Sandžak, Novi Pazar, Crnoča… Ifeta: Rođeni smo za muku! Tiha snaga ognjišta
Sandžak, Novi Pazar, Crnoča: Sandžačke majke i supruge čuvaju dom, veru i dostojanstvo kroz generacije. Život domaćice iz Sandžaka – između sofre, tespiha i porodice.
– Znate li, nano, da bih jako volela da razgovaram sa vama za televiziju. Pažnja svih koji su bili okupljeni oko obližnjeg vrta bila je usmerena k njoj.
Onda je prišla do nas i čvrsto se rukovala sa ekipom Radio-televizije Novi Pazar.
Lagano je podigla pogled ka Crnoči…
ima istančane niti duše, osećaj za lepotu.
Žena s praga Sandžaka
Ifeta je pažljivo posmatrala kamermana. Reportaža o majčinstvu, požrtvovanju i ljubavi koja ne zna za granice. K’o majka, k’o stena. Planinka koja spaja Crnoču, Sandžak i svakodnevnicu.
– Moram da postupam kako mislim da je ispravno. Prvi put sam u životu pred kamerama.
Ne želim da pogrešim u pomenutom zajedničkom muhabetu. Uostalom, od malih nogu navikli smo da radimo i da proizvodimo.
Život nas uči svemu.
Deca otišla u bijeli svijet. Nas dvoje starih živimo sami u kući.
Bolje je nego što je bilo – kazuje zanimljiva bijača Ifeta Hajrović.
Novi Pazar – Crnoča
To je život sandžačke majke koja u oluji stvara bolju budućnost za najmilije. Većina stanovnika bavi se poljoprivredom, stočarstvom i uzgojem voća i povrća.
-Ah, ali nikad ranije mi se srce nije ovako lupalo. Nije zgodno stati pred kamere.
Dobro, pristajem. Da zborim, a šta? Reci, novinarko.
Pod senkom prošlosti
Život je nekada bio jednostavniji i mirniji u prostranoj, tihoj Crnoči. Planiina simbolizuje težak život ljudi i zamršenu istoriju sela. Rad, ljepota i harmonija koja donosi neki bolji položaj na bespuća.
– U svojoj bašti imam sve od povrća.
Svake godine sve sejemo manje. Nema ko da radi. Vrt je samo za nas ukućane. Barila sam papriku iz svoje njive.
Turšiju spremam preko 30 godina, isključivo po receptu moje majke i svekrve.
Priznaćete, nema ništa lepše od domaćih ukusa na sofri tokom svih onih hladnih zimskih dana.
Za mene su deca na prvom mestu, a zbog njih volim da u kući ničega ne manjka.
Nije mi teško da kuham, spremam, mesim za najbliže. Srećnom me čini kad svoju radost delim sa njima – saopštava sandžačka majka Ifeta.
Vrijedna nana Ifeta u svom kutku
Crnoča je smeštena među brdima i livadama, gde okolina i meštani žive u skladu. U selu se često može čuti veseli smeh i zgode starijih koji prenose anegdote s generacije na generaciju.
Smireno je gledala u vrt. – Hajdete, dozvolite mi da vam pokažem našu džamiju.
A zatim će vas možda zanimati da pogledate kraj.
– Veoma bih volela da je pogledam, kažem. Jako mi je drago što čujem da imate tako puno vere u život, gospodjo.
Vetar je mrsio njenu šamiju sa ojicama, a oči boje ćilibara sijele su iskrenom pronicljivošću. Muhabet žitelja dopirao je sa svake strane carstva, mešajući se sa mirisom hleba i zvonom medenice.
Džamija u Crnoči
Relativno je malo viđala svoje kone tokom protekla četiri dana, ali je svaki put kad se to desi njena reakcija bila ista. Spremamo se za zimu.
Nemamo mnogo vremena za kafenisanje. Nekada je dovoljno da se samo družimo i da nemamo nikakvu posebnu temu – otkriva naša gošća.
Majka je kao život – ne ponavlja se dva puta
Pogledala je u kamermana na trenutak, a onda joj je pažnju privukla pesma majstora na obližnjoj kući.
Iz nekog razloga, sam njen izgled, onako gospodski i domaćinski prestavljao je sandžačku ženu, činila je da majke izgledaju drugačije.
Nekako nežnije, možda čak pomalo ranjivo.
Prirodne lepote koje će vas ostaviti bez daha
Kiša je sada jače počela da pada. U daljini se začula grmljavina. Ifeta se naslonila jednom rukom na ogradu svog vrta i zagledala u Crnoču i polja oko nje.
Lep pogled se pruža odavde, čak i kad je kiša. Kad je vedro, odavde se daleko vidi.
Šteta je što danas moramo ovim završiti naše gostovanje, ali tu se ne može ništa.
Pažnja nam je još bila zaokupljena pejzažom kraljevstva.
Tišina koja govori
U Sandžaku se čuo radostan smeh dece dok su se igrala oko stare česme. Veseli razgovor prolaznika odzvanjao je među kamenim kućama, donoseći život u svaki kutak Crnoče. – Čini mi se da ste imali dovoljno vremena za razmišljanje. Šta ste odlučili.
Sultanija se zamišljeno osmehnula.
– Nemogući ste, novinari.
U uglovima usana joj se pojavio nagoveštaj zadovoljstva. Radoznalo se osvrnula oko sobe i osmotrila okruženje u kom se nalazi.
– Da svratite na kahvu iz fildžana i rahatluk – rekla je.
Nevidljiva snaga doma
Pa bi se onda poslužili i raznim suhomesnatim proizvodima kao što su pršuta, sudžuk, sir… Svetlost i slike našeg zavičaja. Od starih kuća do novih naraštaja. Tuđina oblikuje život i lik lokalne zajednice. Riznica sofre u srcu Sandžaka. Priče o ljudima, običajima i pejzažima sandžačkih sela.
– Došli ste u domaćinsku kuću.
To ti je navika kod nas u Sandžaku – naglasila je prekrasna Ifeta Hajrović.
Ifeta Hajrović – selo Crnoča
Kao što ste i sami videli, ovde ima mnogo toga da se uradi, nana je podigla ruku da nam pokaže ne samo baštu u kojoj smo razgovarale, već i celu okolinu.
Kako je tokom svih ovih godina mnogo radila i stvarala, sada živi srećnije i može da organizuje svoj život kako hoće.
-Bilo je veoma teško bez vode.
– Razumem vas, Ifeta.
Stalni oslonac porodice: Žena u Sandžaku
Put do cilja za televizijsku ekipu bio je veoma neobičan. Pozdravljali su nas dobri domaćini. Čobani su nam se blistavo osmehivali sa pašnjaka.
Neki su nam izneli parče hleba…
Ako je sudbina u životu išta učinila, onda je naučila to da žena mora biti jaka ako želi da drži sudbinu u svojim rukama.
Binasa Malićević
