Sandžak, Novi Pazar, Zelena pijaca… Šećer: Onu veknu hljeba cijelu bahnem! Gde je dedo, tu je i veselje

Sandžak, Novi Pazar, Zelena pijaca: Dok su ga svetleće oči Novog Pazara posmatrale još neko vreme, Šećer se iznenada oseti u neku ruku važnim za razvoj porodičnog gazdinstva.

Ima 84 godine. Još uvek ga doziva ona rana mladost. Odaje neobičan utisak da još uvek zna da se raduje životu.

Za Plojovića je znatiželja toliko neizmerna i nadmoćna da bi svakog dana obilazio novopazarske pijace. Dedo je ceo život vredno radio i sa mnogo ljubavi uzgajao papriku. Pomenute njive bile su poznate po kvalitetnom rodu, a on je svaki posao obavljao sa pažnjom i iskustvom koje je sticao godinama.

Majstor dobrog raspoloženja i punog tanjira

Zanimljivi Sandžaklija ima 84 godine i pravi je dokaza da godine ne određuju čovekov duh. Iako je prošao kroz mnogo toga u životu, u njemu i dalje caruje vedrina koja se lako prenosi na sve oko njega. Pored rada voleo je da se šali, druži sa Sandžaklijama i širi dobro raspoloženje gde god da se pojavi.

– Ja baš hajem razgovarat s ljudima… Sve okrenem na šalu. Nastojim da dobro jedemi i pijem mlijeko. Još uvek radim seoske poslove i dobro me zdravlje služi – kaže simpatični Šećer Plojović iz Lukara.

Babo i sin: Poštovanje koje ne prestaje

Uvek ima osmeh na licu, toplu reč za svakoga i besedu koja ume da nas nasmeje, ali i da nas nečemu nauči. Njegova dobrota se vidi u sitnicama, u brizi za porodicu, u gostoprimstvu i u iskrenoj radosti kada su svi na okupu.

Bilo je tako lako i predivno razgovarati sa ljudskom gromadom. Svoje znanje, trud i ljubav prema poljoprivredi preno je na sina, koji je nastavio porodičnu tradiciju.

“Ja sam mu ćale, a to je najvažnije”

Plojović je još uvek oslonac za familiju i neko kome se mnogi obraćaju za savet. – Zar nije tako? – Da, tako je. A vi ste došli da obiđete stare prijatelje, znam. Adžo je imao prefinjen osećaj za stvarnost; Šećer nije bio na oprezu zbog kamere, gužve, raznoraznih prolaznika… Prosto ostao je to što jeste, zauvek.

Imao je ulogu slobodnog, zanimljivog i iskrenog sagovornika. Očito mu je ležala uloga sandžačkog gospodina. Pričali smo o mnogo čemu: predivnom građevinskom napredovanju u Novom Pazaru, raznolikim dečijim nestašlucima; njegovom životu u Lukarima; radu i naslednicima, borbi za bolji život…

Pijaca puna boja i ukusa

Uprkos sumornom danu, aga je osećao kako ga iznutra ispunjava neka vedrina, navedena sadašnjost je ovde, u Novom Pazaru. Čeka ga prijatan život u Lukarima. Plojović je, prošavši kroz pazarsku kapiju, mahnuo rukom u znak pozdrava. Magla je već bila toliko gusta da je jedva uspeo da raspozna tragove volujskih točkova na putu za rodni kraj.

Takođe je znao da on neće od Sandžaka tako lako odustati. Svojom neumoljivom odlučnošću pročešljaće čaršiju od glave do pete. Ne može niko da ga krivi zbog toga, razmišljao je. On, uostalom, pokušava da prenese znanje na osobu koja je, po svemu sudeći, shvatila dušu Stambolske džade.

Zajedno kroz smeh i život

Danas naslednik sa istom posvećenošću uzgaja papriku i brine o domaćinstvu. Zahvaljujući njihovom radu, kvalitetu proizvoda i poštenom odnosu prema kupcima, poznati su i cenjeni u svom kraju.

Šećer je znao da, što se njega tiče, činjenica je da Isa-Beg Ishaković očigledno želi da sačuva Jeni Pazar u srcu. Nalazi se u malenoj avliji iza kuće, gde je gajio paradajz, kupus, krastavac, papriku… U jesen, rekao je, treba da je vidiš u jesen, ali sada je zelenilo buja sa svake poljane. Pogledavši u šaroliki dunjaluk na pijaci, aga se čudio kako im je to uspevalo i kako je sve složeno pod konac.

“Šećer mi je pravo ime”

Želi da provodi vreme sa najmilijima i da ih okuplja oko sbe. – O, misliš zato što si penzioner – reko smo. – Uvek rado dođem na pijacu. Razgovaramo o dobrim vremenima. Sretnem tako neke stare poznanike – kazuje zanimljivi Šećer Plojović. S osmehom uvek uz srce, da očara rodni grad: njega ništa ne može da iznenadi, pomisli smo. Iskrene oči daleko vide.

Šećer Plojović – selo Lukare

Novi Pazar se po prvi put zapitao šta je podstaklo čaršiju da pristupi neobičnim predelima našeg šehera. Jednog dana će se mnogi pitati, rekli smo sebi. Ne dajmo svoje carstvo, branimo ga i ulepšavajmo uprkos svemu. Poštujmo starije. Slušajmo starost.

Svaki trenutak proveden s adžom je ispunjen pričama i smehom.

“Imam 84 godine”

Znala je Tijesna čaršija da je mogla u velikoj meri nadgledala sandžačku mladost. Ne danas, naravno, još je prerano za takvu bliskost. Ali u budućnosti za to možda neće biti dovoljno prilika.

Nešto nam je govorilo da će njeno, sve dalje prijateljstvo sa sudbinom i uspomenom za obe biti od velikog značaja.

Babo i sin se odlično slažu, međusobno se poštuju i zajedno rade na tome da očuvaju ono što je Šećeraga godinama stvarao. Njihova porodica je primer kako se napor, umeće i sloga prenose sa generacije na generaciju.

Dedo bira najbolje sa Zelene pijace

Sandžaklija uvek ima spremnu šalu koja nas nasmeje čak i u tmurnom danu. Taj osmeh je zarazan i uvek popravlja raspoloženje svima oko njega.

– Ovde je bilo sastajalište Pazaraca. Moje dtinjstvo je baš takvo, bezbrižno i ispunjeno detaljima koji me i danas čine veoma srećnim.

Novi Pazar, sve čisto. Veselost na sve strane. Bili smo dobra i poslušna deca i, doduše, iz godine u godinu svaka je generacija sve više i više obećavala da će naš Jeni Pazar napredovadi u svakom pogledu. Naučili smo da se radujemo sitnicama. Male želje velika radost – kazuje naš interesantni Šećer iz Lukara.

Lukare je naseljeno mesto grada Novog Pazara u Sandžaku. Prema informacijama iz 2002. bilo je 489 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 745 žitelja).

Ovaj kraj je velikim delom naseljen Bošnjacima (prema registru iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju meštana.

Ovu zanimljivu priču snimili smo 2o15. godine i sačuvali kao uspomenu na jednog vrednog i omiljenog čoveka.

Binasa Malićević