Šećer: Onu veknu cijelu bahnem

Novi Pazar – Dok su ga svetleće oči Novog Pazara posmatrale još neko vreme, Šećer se iznenada oseti u neku ruku važnim… ima 84 godine. Još uvek ga doziva ona rana mladost. Odaje neobičan utisak da još uvek  zna da se raduje životu. Za „Kocku“ je znatiželja toliko neizmerna i nadmoćna da bi svakog dana obilazio novopazarske pijace. – Ja baš volim pričati s ljudima… Sve okrenem na šalu. Volim dobro da jedemi i pijem mleko. Još uvek radim seoske poslove i dobro me zdravlje služi – kaže simpatični Šećer Plojović iz Lukara.

Ja sam mu ćale

Bilo je tako lako i predivno razgovarati sa dedom. – Zar nije tako? – Da, tako je. A vi ste došli da obiđete stare prijatelje, znam. Adžo je imao prefinjen osećaj za stvarnost; Šećer nije bio na oprezu zbog kamere, gužve, raznoraznih prolaznika… Prosto ostao je to što jeste, zauvek. Imao je ulogu slobodnog, zanimljivog i iskrenog sagovornika. Očito mu je ležala uloga sandžačkog deda. Pričali smo o mnogo čemu: predivnom građevinskom napredovanju u Novom Pazaru, raznolikim dečijim nestašlucima; njegovom životu u Lukarima; radu i porodici, borbi za bolji život…

Uprkos sumornom danu, Šećer je osećao kako ga iznutra ispunjava neka toplina, njegova sadašnjost je ovde, u Novom Pazaru. Čeka ga lep život u Lukarima. Plojović je, prošavši kroz pazarsku kapiju, mahnuo rukom u znak pozdrava. Magla je već bila toliko gusta da je jedva uspeo da raspozna tragove volujskih točkova na putu za rodno selo. Takođe je znao da on neće od Sandžaka tako lako odustati. Svojom neumoljivom odlučnošću pročešljaće čaršiju od glave do pete. Ne može niko da ga krivi zbog toga, razmišljao je. On, uostalom, pokušava da prenese znanje na osobu koja je, po svemu sudeći, shvatila dušu Pazara.

Šećer mu je pravo ime

Šećer  je znao da, što se njega tiče, činjenica da je Sandžaklija  očigledno pokušao da sačuva Jeni Pazar ispod srca… Nalazi se u malenoj avliji iza kuće, gde je gajio paradajz, kupus, krastavac, papriku… U jesen, rekao je, treba da je vidiš u jesen, ali sada je zelenilo buja sa svake poljane. Pogledavši u šaroliki svet na pijaci, Šećer se čudio kako im je to uspevalo… sve složeno pod konac. – O, misliš zato što si penzioner – reko smo. – Volim da dođem na pijacu. Razgovaramo o dobrim vremenima. Sretnem tako neke stare poznanike – kazuje zanimljivi  Šećer Plojović. S osmehom uvek uz srce, da očara rodni grad: njega ništa ne može da iznenadi, pomisli smo. Iskrene oči daleko vide.

Imam 84 godine

Novi Pazar se po prvi put zapitao šta je podstaklo čaršiju da pristupi neobičnim predelima našeg grada. Jednog dana će se mnogi pitati, rekli smo sebi. Ne dajmo svoj grad, branimo ga i ulepšavajmo uprkos svemu. Poštujmo starije. Slušajmo starost. Znala je Tijesna čaršija da je mogla u velikoj meri  nadgledati sandžačku mladost. Ne danas, naravno, još je prerano za takvu bliskost. Ali u budućnosti će prilika za to biti suviše. Nešto nam je govorilo da će njeno, sve dalje prijateljstvo sa sudbinom i životom za obe biti od velikog značaja.

– Ovde je bilo sastajalište Pazaraca. Moje dtinjstvo je baš takvo, bezbrižno i ispunjeno detaljima koji me  i danas čine veoma srećnim. Novi Pazar, sve čisto. Veselost na sve strane. Bili smo dobra i poslušna deca i, doduše, iz godine u godinu svaka je generacija sve više i više obećavala da će naš grad napredovadi u svakom pogledu… Naučili smo da se radujemo sitnicama. Male želje velika radost – kazuje naš interesantni Šećer iz Lukara.

Ovu veselu priču snimili smo 2o15. godine.

Binasa Malićević